(Fotografija:arhiva autora/nauka i kultura)

Nije isključeno da će se uskoro tumačenjem svetih tekstova u Kanadi baviti ne sveštenici, episkopi i profesionalni teolozi (bogoslovi), već tužioci i sudije.

U članku se navodi: „Ignorišući brojne proteste, peticije i pisma verskih organizacija i organizacija za zaštitu građanskih sloboda, vlada Karnija je u žurbi usvojila ovaj krajnje problematičan zakonski predlog. Time je liberalna vlada postavila osnovu za verska gonjenja.“ Uopšteno, u Zemlji javorovog lista stvara se prilično zastrašujuća situacija.

AUTOR: Valentin KATASONOV

U hrišćanstva, tokom dve hiljade godina njegovog postojanja, uvek je bilo neprijatelja – kako otvorenih, tako i skrivenih. Nakon što je ravnoapostolni imperator Konstantin Veliki legalizovao početkom IV veka hrišćansku crkvu u Istočnom delu Rimskog carstva (Vizantiji), hrišćanstvo je počelo da dobija status zvanične religije i u drugim zemljama Evrope. Ali skrivena borba protiv hrišćanstva se nastavila. Pri tome je izašla izvan granica Evrope, jer je hrišćanstvo prodiralo u sve krajeve planete. Uključujući i nakon takozvanih Velikih geografskih otkrića, došlo je i u Novi svet (Severnu Ameriku).

U XX veku sve zemlje koje su sebe ubrajale u Zapad (Stari i Novi svet, plus Australija i Novi Zeland), nazivale su sebe hrišćanskim (katolicizam, protestantizam raznih pravaca, ponegde pravoslavlje). I kao da je država tamo (uprkos formalnom odvajanju crkve od države) stajala na straži interesa hrišćana. Naravno, rat protiv hrišćanstva se vodio, ali je imao skriveni karakter.

Međutim, poslednjih decenija rat protiv hrišćanstva na Zapadu počinje da dobija sve otvoreniji karakter.

Prvo, iz nastavnih programa (školskih i univerzitetskih) počeli su da nestaju najvažniji i, činilo se, nepokolebljivi postulati hrišćanstva. Na primer, postulat da je čovek stvoren od Boga po Njegovom liku i podobiju. Zamenio ga je postulat da je čovek nastao od majmuna (darvinizam). Deci i omladini počela je da se nameće ideologija materijalizma, pragmatizma, utilitarizma, pa čak i otvorenog ateizma.

Drugo, stvaran je „režim najvećeg povlašćivanja“ za takve konfesije i pravce koji su gotovo u potpunosti izgubili vezu sa istinskim hrišćanstvom i koje se mogu nazvati „nominalnim hrišćanstvom“. U isto vreme, na sve načine se ograničavalo i pritiskalo istinsko hrišćanstvo u licu pravoslavne crkve.

Treće, počela su da se uvode razna ograničenja i zabrane na upotrebu hrišćanske simbolike (krsta, raspeća, ikona) na javnim i zvaničnim mestima; takođe i zabrane na održavanje van hramova molebana, litija i drugih događaja religioznog karaktera.

Četvrto, počeli su da se donose i primenjuju zakoni koji otvoreno protivreče dogmama i kanonima hrišćanstva (ne samo pravoslavlja, već čak i mnogih liberalnih oblika protestantizma). Na primer, zakoni koji legalizuju eutanaziju, seksualne izopačenosti, surogatno materinstvo, istopolne brakove, razaranje porodice pod vidom maloletničke pravde i drugo.

Peto, počele su da se legalizuju snage koje imaju otvoreno antihrišćanski karakter. Pre svega, reč je o takozvanoj crkvi satane, koja je sebe proglasila „svesnim nosiocem zla i antipodom hrišćanstva“. Nastala je pre šezdeset godina u SAD (Kalifornija). Osnovao ju je 1. maja 1966. godine u SAD Anton Lavej. Prve „parohije“ osnovane su u San Francisku i Los Anđelesu. Postoji i ogranak u Čikagu. Zabeležena je aktivnost sledbenika organizacije i u državi Arkanzas. Ogranci crkve satane postoje u Velikoj Britaniji i Nemačkoj. Skoro pola veka crkva satane nalazila se u polulegalnom položaju. Ali 44. predsednik SAD Barak Obama, neposredno pre odlaska iz Bele kuće, doneo je odluku o legalizaciji crkve satane. Već oko deset godina ona deluje otvoreno i veoma aktivno se bori protiv hrišćanstva kako u Americi, tako i van njenih granica.

Preporučujem da se obrati pažnja na knjigu kneginje Jelizavete Šabeljske „Satanisti XX veka“, koja je objavljena 1912. godine (ponovo je izdata 2004. godine). U njoj se govorilo o satanistima Starog i Novog sveta koji su razvili aktivnu delatnost na slabljenju hrišćanstva širom sveta (uključujući i Rusiju). Ali tada (početkom XX veka) ta delatnost je bila podzemna (vodila se uglavnom u masonskim ložama). J. Šabeljska je predviđala da može proći nekoliko decenija i da će svi ti „demoni“ početi da deluju otvoreno. Navešću samo dva primera.

Dana 1. juna 2016. godine u centru Evrope, u Švajcarskoj, održana je svečana ceremonija otvaranja železničkog tunela Sen Gotard u Alpima. Na otvaranje ovog tunela (najdužeg na planeti – skoro 60 kilometara) bili su pozvani lideri najvećih evropskih zemalja: Angela Merkel (Nemačka), Fransoa Oland (Francuska), Mateo Renci (Italija), evropska komesarka za transport Violeta Bulc, ministri transporta niza evropskih država, kao i mnogi drugi predstavnici evropske vlasti. Pozvani su bili i predstavnici glavnih verskih konfesija Švajcarske. Glavni deo programa bio je spektakl u kojem je učestvovalo više od 600 glumaca, od kojih je većina letela kroz tunel poput umetnika koji lete pod kupolom cirkusa. To je bio pravi satanistički šou. Glavni lik bio je Lucifer u obliku jarca, koga su glumci koji su predstavljali radnike otvoreno prizivali u ovaj svet. Demoni su ispunili čitav prostor tunela.

Drugi primer je satanistički šou prikazan u Francuskoj 26. jula 2024. godine tokom otvaranja Olimpijade. Podsećam da je to bila bogohulna parodija na sliku Leonarda da Vinčija „Tajna večera“. Efekat tog spektakla bio je čak i snažniji nego kod predstave prilikom otvaranja železničkog tunela 2016. godine. Otvaranje Olimpijade u realnom vremenu gledalo je nekoliko miliona ljudi.

Sada bih želeo da se detaljnije osvrnem na jednu zapadnu zemlju koju mnogi doživljavaju kao relativno povoljnu sa stanovišta hrišćanstva. Reč je o Kanadi. Još nakon Drugog svetskog rata, ogromna većina stanovnika Kanade (do 90%) bili su hrišćani (pre svega katolici i protestanti). Do 2010. godine taj udeo se smanjio na 75,8%. A prema popisu iz 2021. godine, samo 53,3% stanovnika izjasnilo se kao hrišćani (među ostalima su uglavnom neverujući, kao i pripadnici islama, judaizma, budizma i hinduizma). Kako god bilo, ali i danas hrišćanstvo još uvek ostaje najveća religija u Kanadi. Međutim, tendencija dehristijanizacije Zemlje javorovog lista je očigledna. Pedesetih godina XX veka 95% stanovništva provincije Kvebek prisustvovalo je nedeljnoj misi; danas je taj broj manji od 5%.

Dakle, Kanada (kao i većina drugih zapadnih zemalja) polako, ali sigurno gubi svoj hrišćanski identitet. Naravno, delimično je to neizbežan proces hlađenja vere kod ljudi. Ali takođe je vidljiv i aktivan rad neprijatelja hrišćanstva, koji deluju na mnogim poljima kako bi oslabili, pa čak i uništili hrišćanstvo u Kanadi. Neki posmatrači i eksperti smatraju da je Zemlja javorovog lista izabrana od strane svetske zakulise kao eksperimentalna platforma za stvaranje modela posthrišćanskog „divnog novog sveta“. Neki istoričari smatraju da je zaokret Zemlje javorovog lista od modela „tradicionalnog razvoja“ ka modelu „liberalizma“ sa njegovim brojnim „izmima“ (materijalizam, pragmatizam, sekularizam, agnosticizam, ateizam i drugo) uslovljen takozvanom tihom revolucijom.

Ona je započela na prelazu 1950-ih i 1960-ih godina, za vreme premijera Pola Sovea, pod vidom programa reformi „Sto dana Pola Sovea“. Jedan od glavnih ciljeva „tihe revolucije“, navedenih u programu, bio je sekularizacija kanadskog društva – sve do ateizma. Proces sekularizacije je pokrenut i traje do danas.

Kanađanima vlasti predlažu da zaborave na „staru normalnost“ i da se naviknu na „novu normalnost“ (izraz „stara i nova normalnost“ pripada poznatom predstavniku svetske zakulise Klausu Švabu, koji je do prošle godine više od pola veka bio predsednik Svetskog ekonomskog foruma).

Evo, na primer, u junu 2017. godine parlament kanadske provincije Ontario usvojio je zakon koji propisuje oduzimanje dece iz porodica koje se protive istopolnim brakovima i rodnoj ideologiji. Kanada je bila jedna od prvih zemalja u svetu koja je legalizovala eutanaziju. Ali tamo postoji starosno ograničenje: „pomoć pri umiranju“ pruža se licima od 18 godina. Sada tamo pristalice apsolutne eutanazije aktivno nastoje da ukinu ovo starosno ograničenje, kako bi se moglo usmrćivati čak i novorođenčad (doduše, ne na zahtev dece, već njihovih roditelja). Neću dalje nabrajati „inovativne“ ideje i projekte vlasti Zemlje javorovog lista, koje je teško nazvati drugačije nego satanističkim.

Pored guranja kroz parlament satanističkih zakona, mrzitelji hrišćanstva pribegavaju i fizičkim metodama pritiska. Ne, ne mislim sada na ubistva ili trovanja. Mislim na rušenje hrišćanskih hramova. Tako velikog broja uništenih ili oštećenih hramova kao u Kanadi nema ni u jednoj drugoj zemlji (od onih koje nisu u ratnom stanju). Od sredine 2019. do kraja 2023. godine u Kanadi je spaljeno ili opljačkano najmanje 123 hrišćanske crkve.

I evo, konačno, došao sam do događaja današnjice koji me je i podstakao da napišem ovaj tekst. Reč je o zakonskom predlogu koji se promoviše u parlamentu Kanade pod kodnom oznakom „C-9“. Zvanični naziv dokumenta glasi: „Zakon o izmenama Krivičnog zakonika (propaganda mržnje, zločini iz mržnje i pristup verskim ili kulturnim mestima)“.

U trenutku pisanja ovog teksta, zakonski predlog još nije postao zakon. Prošao je treće čitanje u Donjem domu 25. marta 2026. godine, a početkom aprila nalazio se u drugom čitanju u Senatu.

Najdetaljnija analiza zakonskog predloga data je u članku Džejn Stannus (Jane Stannus) „Canada wants to make quoting the Bible illegal“ („Kanada želi da proglasi citiranje Biblije nezakonitim“). Članak je objavljen 31. marta u uglednom engleskom časopisu The Spectator (izlazi od 1828. godine).

Suština zakonskog predloga i problema koji iz njega proizilaze formulisana je već u prvom pasusu članka: „Vaskrs je već vrlo blizu, i kanadska liberalna vlada je izabrala ovo sveto vreme da pokaže svoje potpuno preziranje hrišćanstva. Trenutno ona gura šokantan zakonski predlog C-9, koji može kvalifikovati citiranje odlomaka iz Biblije kao zločin iz mržnje“.

Dalje se navodi da je nakon pokretanja zakonskog predloga u parlamentu Kanade više od 40 građanskih i verskih grupa tražilo da se pojasne formulacije dokumenta. Jer ukoliko se one zadrže u izvornom obliku, mogu poslužiti kao osnov za pokretanje krivičnih postupaka protiv lica koja se usude da javno izgovaraju pojedine delove Biblije, posebno iz Novog zaveta.

A šta znači javno izgovaranje? Na primer, držanje propovedi u hramu. Ili predavanje studentima na univerzitetu. Ili rasprava o nekom pitanju u televizijskom studiju. Na kraju, pod „izgovaranjem“ može se podrazumevati i pisanje tekstova članaka i knjiga.

Značajne izmene formulacija u tekstu dokumenta (uzimajući u obzir iznete primedbe i predloge) nisu izvršene. Mark Miler, ministar kanadskog identiteta i kulture, izjavio je tokom parlamentarnih rasprava o zakonskom predlogu da, po njegovom mišljenju, u Bibliji, posebno u Ponovljenom zakonu, Levitskoj knjizi i Poslanici apostola Pavla Rimljanima, postoji „očigledna mržnja“. Rekao je da ne razume kako se može pozivati na princip dobre vere pri citiranju određenih odlomaka iz Biblije i da tužioci treba da imaju mogućnost da podižu optužnice za podsticanje mržnje.

Dakle, nije isključeno da će se uskoro tumačenjem svetih tekstova u Kanadi baviti ne sveštenici, episkopi i profesionalni teolozi (bogoslovi), već tužioci i sudije. U članku se navodi: „Ignorišući brojne proteste, peticije i pisma verskih organizacija i organizacija za zaštitu građanskih sloboda, vlada Karnija je u žurbi usvojila ovaj krajnje problematičan zakonski predlog. Time je liberalna vlada postavila osnovu za verska gonjenja.“ Uopšteno, u Zemlji javorovog lista stvara se prilično zastrašujuća situacija. Donekle podseća na borbu u našoj zemlji protiv „opijuma za narod“ 1920-ih godina.

IZVOR: https://www.fondsk.ru/news/2026/04/13/otkrytoe-gonenie-na-khristianstvo-kanadskiy-precedent.html

Preuzeto sa: https://naukaikultura.com/otvoreno-gonjenje-hriscanstva-kanadski-presedan/