Утицај феминистичких закона, кампања и идеологије на демографски пад

Пише: Михаило Алић:” Жена одлаже са рађањем у нади да ће наћи што бољег партнера, а шансе јој се заправо са временом смањују.””…мушкарац ће постати непотребан, сем као порески обвезник, и као обвезник алиментације за децу коју више неће моћи виђати.”

Теза 1: Феминистички утицај на рад Центара за социјални рад (ЦСР) и њихова улога у растурању бракова: ЦСР су под финансијским утицајем Шведске и осталих скандинавских влада и њихових агенција и НВО, као и домаћих, посебно Аутономног женског центра (АЖЦ) који им непрестално држи семинаре. Тако су се они од центара који мире партнере претворили у оне који их завађају, и жене отворено уче да провоцирају и пријављују мужеве, како би им “помогли” да се што лакше и брже од њих разведу и отму им децу и имовину. ЦСР су постали испоставе АЖЦ-а.

Теза 2: Еманципација жена и запошљавање путем квота, као и њихово напредовање преко денунцијације предпостављених, маргинализује социјални и економски значај мушкарца и чини га неинтересантним као брачног партнера (јер је или незапослен, или на позицији где нема моћ и добре приходе).

Економска еманципација жена и пристрасна примена доделе старатељства над децом по разводу довела је до повећаног броја развода (јер су жене аутоматски добитници, и оне га најчешће иницирају), и једнородитељских породица у којима отац супротно својој вољи неће бити присутан (што ће имати даље негативне последице по наредне генерације).

Уз финансијску подршку државе „жртвама породичног насиља“, а то ће наводно бити свака друга разведена жена, помоћи једнородитељским породицама (“самохраним” мајкама), и економско оснаживање жена путем запошљавања преко квота, мушкарац ће постати непотребан, сем као порески обвезник, и као обвезник алиментације за децу коју више неће моћи виђати.

Како економска моћ жене расте, она има све веће захтеве и очекивања од партнера, а мушкарац коме моћ опада постаје неинтересантнији женама, па се они све редје налазе. Тако долази време када се заправо мора радити на оснаживању “мушкараца”, а не жена.

Теза 3: Плашење жена насиљем и убиствима у породици, и неплаћеним кућним радом, и одбијање мушкараца од жена правном и институционалном незаштићеношћу по разводу, и при лажном оптуживање за насиље, сексуално узнемиравање и “силовање”, доводи да оба пола губе заинтересованост за брак и породицу.

Жене се институционално, финансијски, и каријерним обећањима подстичу на лажна пријављивања сексуалног узнемиравања, прогањања и силовања од стране мушкараца, следећим начинима: кампањама (#МеТоо, #знак_пазње), митовима (Доходовни јаз, Мања запосленост жена, Неплаћени кућни рад), и законима о дискриминацији, насиљу у породици и родној равноправности.

Теза 4: Феминистичка идеологија инсистира да је жена господар свог тела, да има право да одлучи о абортусу, има избор да ли ће, када, и колико пута рађати. Тако да жена онда одлаже са рађањем у нади да ће наћи што бољег партнера, а шансе јој се заправо са временом смањују. „Сексуална револуција“ са краја 1960тих такодје није помогла стварању породице, а негативно је утицала на повећани број нежељених трудноћа, абортуса, сексуално преносивих болести, где оба последња могу имати стерилитет као последицу.

УВЕК НЕВИНЕ ЖРТВЕ

Теза 5: Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић је недавно изјавила да су „жене све спремније да пријаве дискриминацију на послу“. Јер док је жена и феминистичке политике биће и дискриминације, а последица је да ниједан послодавац више неће моћи да отпусти ниједну жену, јер ће она увек пријавити дискриминацију, а као што већ знамо женама се увек верује, оне су увек невине жртве. Неће помоћи ни то што су жене у 80 – 90% случајева судије, психолози и социјални радници, па свакако знамо какав ће бити исход пресуда у случајевима “дискриминације”. Последично, када послодавац буде морао да редукује број запослених, он неће моћи да отпусти оне који му најмање требају и доприносе, већ ће то морати да буду бели, хетеросексуални мушкарци, јер су све остале “мањине” заштићене као бели медведи, што ће довести до даљег урушавања економије, породице, и демографског колапса који ће се у наредним годинама интензивирати.

Предавање са горњим темама, под називом “Законска решења која маргинализују улогу мушкарца у породици и репродукцији”, одржано је 14.4.18. у Патријаршију СПЦ у Београду, у оквиру симпозијума “Стварни узроци Беле куге у Србији – полазни основ за решење проблема”. Снимак можете погледати, коментарисати и оценити на Јутјубу : www.youtube.com/watch?v=DQwszBC_1fU, где у првом коментару имате и линкове / минутаже по темама, па кликом на исте можете на прескок погледати снимак:

0:00 увод о ратификацији Истанбулске конвенције

1:14 ко су маскулисти?

2:14 узроци демографског пада

3:36 Библијска референца

4:42 дискриминација мушкараца

6:58 како се жене одбијају од брака и породице

7:53 традиционална подела рада и укључење жена на тржиште рада

9:14 коме користи феминистичка идеологија, и ко је финансира?

10:42 Глобализму је свеједно ко живи на простору националне државе, а мигранти су још бољи извор јефтине радне снаге и потрошача

11:45 стање у Србији у 21. веку

12:23 бујање НВО сектора и политика лицемерне родне равноправности

13:51 Закон о спречавању насиља у породици