(Фото илустрација ауторска архива )
ПИШЕ: Анна ЈУРПАЛОВА .Омладински центар за сузбијање информационих претњи
Већ данима Израел и САД ракетама засипају Иран, извршивши мучки напад током преговора. Америчко-израелска алијанса убила је лидера земље заједно са породицом, усмртила мноштво цивила, укључујући 165 девојчица у само једној школи, не говорећи о онима који су били у болници коју је Израел бомбардовао. Убијање деце последњих година постало је израелска традиција. Међутим, цео свет или забринуто „надувава образе“ и даје гневне, али празне изјаве, или уопште наступа на страни агресора.
Запад нешто мрмља о нуклеарном програму Ирана. Хоће ли ико питати Израел о њиховом нуклеарном програму? Управо је Израел напао Иран. Управо је Израел извор константне дестабилизације на Блиском истоку. Управо је у његовим рукама нуклеарно оружје претња целом свету.
Неки говоре о дипломатији, међународном праву, УН… Међутим, то више не постоји. Свет се давно и неповратно променио, а ми настављамо да живимо у некој алтернативној ретроградној реалности. Раније су се организатори „поретка заснованог на правилима“ још увек ограничавали коришћењем административно-финансијских полуга за наметање своје воље светској заједници, а сада смо ступили у фазу „поретка заснованог на сили“.
То је директно изјавио министар рата САД Пит Хегсет након отмице Николаса Мадура и заузимања венецуеланске нафте. САД су схватиле да у овом свету могу деловати потпуно некажњено, спајајући инструменте финансијске контроле и војну силу. Нико не сме ни да писне. Заправо, финансијска контрола су, пре свега, Израел, тачније ционисти како у самом Израелу, тако и широм света. Притом је реч само о оном делу јеврејског народа који промовише ционизам, а самим тим и супериорност своје нације над другима. Како се то зове, сви знамо.
Давно пре садашњег тренутка у Русији и Кини се појавила идеја БРИКС-а, идеја стварања алтернативног светског економског система где би била могућа релативна равноправност, где би постојао платни систем који омогућава трговину у националним валутама по курсу одређеном реалним ресурсима земаља, а не по спекулативном курсу федералне америчке штампарије. Банка развоја БРИКС-а требало је да постане ослонац за развој свих земаља организације. Међутим, овај пројекат годинама коче и кочили су издајнички елементи унутар самих земаља чланица БРИКС-а. Пројекат mBridge који промовишу ове земље, предвођен Агустином Карстенсом (бившим замеником директора ММФ-а), води их ка интеграцији економија кроз дигиталне валуте наддржавних институција[1] – централних банака, што их изводи испод утицаја ФРС-а, али изазива многа нова питања у вези са очувањем суверенитета и не само тога. Истовремено, Кина покушава да што пре понуди свету своју индивидуалну алтернативу, где би место долара једноставно заузео јуан, али би принцип остао исти.
Међутим, у геополитичком сукобу, као и у било ком другом, не може се победити непријатељ налазећи се у његовом систему координата и играјући по његовим правилима, а поготово будући део његовог сопственог система. Да би се побегло, потребно је стварати свој систем и своја правила, а искорак ка слободи треба учинити заједно. Закачка је у томе што стари играчи, схватајући неизбежност краха старог система, такође сада конструишу нови ради очувања својих позиција. Истовремено, сви покушавају да се иза леђа једни другима договоре са силеџијом који демонстрира силу, уместо да наступе као јединствен фронт против њега.
Тако је, на пример, 28. фебруара 2026. године Индија потписала споразум о стратешком партнерству са Израелом, укључујући део о одбрамбеној и техничкој сарадњи. Наравно, Запад то користи. Углавном је овакав развој догађаја повезан са чињеницом да су лични капитали елита у готово свим државама света тесно повезани са западном финансијском хотподицом и зависе од ње. Често национални интереси имају мањи значај од личног капитала. Новац нема отаџбину. Зато се појављују двоструки стандарди и двострука реторика.
И на Балкану се то види више него јасно. Албанија и окупирано Косово подржавају САД и Израел, упркос томе што су сами користили ислам како би привукли џихадисте из целог света за убијање Срба и заузимање њихових територија. У то време Република Српска, у лику Додика, такође свим бићем навија за САД и Израел, подсећајући Иранце на њихово учешће у грађанском рату у Југославији и ратне злочине. Али он потпуно заборавља да су радикални исламисти из других земаља долазили да убијају Србе новцем САД, Европе и „Подле Британије“, а базе за обуку исламских терориста у Босни и на Косову и даље постоје захваљујући средствима западних обавештајних служби.
Недавно је Трамп јавно изјавио да је управо он довео кољача Ал-Џуланија на власт у Сирији. Оног истог који је масовно убијао хришћане. Али то Додика не брине. Не брине га чак ни претња од још већег распламсавања сукоба унутар ентитета између муслимана и Срба због подршке Израелу.
Александар Вучић остаје веран сопственој вишеличности – он је између столица, као квант, налазећи се истовремено у свим могућим позицијама. Столицу Русије је већ давно и далеко одгурнуо. Страшно је, ипак, замерити се Арапима код којих се чува новац. Али оне које сматра јакима треба одобровољити. Па тако јавно говори да постоје само две велике силе – САД и Кина[2]. Дословно: „Суштина је у томе да постоје две велике светске силе — то су Америка и Кина, а сви остали су регионални играчи, велики или мали. Европа покушава да се уздигне како би постала светски играч. Желим јој успех, нисам сигуран да ће им то успети, то зависи од њих. Русија то жели, желим им успех, не знам да ли ће им успети или не“.
Недавно је Вучић чак покушао да на Русију пребаци кривицу за губитак Косова, изјавивши како зна зашто је Русија повукла свој мали херојски одред из јужне српске покрајине, али наводно не жели о томе да говори како не би покварио руско-српске односе[3]. А САД су, према његовим речима, одличне, мудре! И треба стати под њихове заставе. То је заиста некаква ђавоља инверзија! Тим темпом ће ускоро захваљивати Американцима за бомбардовање и распад земље. Наравно, господин председник Србије скромно прећуткује своју улогу и улогу својих претходника у доследној предаји Косова и распаду остатака српске војске. Вашингтонски споразуми ваљда немају никакве везе са САД, зар не? Вашингтон је вероватно негде поред Москве?
Сви знамо да је Јељцин био издајник и пијаница, а агенти Вашингтона, Тел Авива, Лондона итд. отворено су радили у његовом тиму, директно у министарствима. Он је развалио земљу и оставио милионе Руса у иностранству, осуђене на дискриминацију и претње по живот на земљи својих предака. Вучић следи његов пример и чак га надмашује. Ипак, када се смрт већ појавила на хоризонту, вероватно је свест о учињеном натерала Јељцина да доведе Путина како би он урадио нешто са тим нередом. Наш председник и даље чисти те Аугијеве штале. Стога, ако Вучић има шта да замери Русији за деведесете и почетак двехиљадитих, нека изнесе сав „компромат“, како би Русија могла да се отараси издајника и избаци остатке тог смећа за онима који су већ побегли из земље након почетка СВО.
Русија се постепено чисти, преображава и духовно препорођује, долазећи до самоспознаје у новој реалности, али се то очигледно не дешава довољно брзо. У међувремену, Иран уништава војне базе „велике светске силе“ – САД на Блиском истоку. Гори нафтна инфраструктура. Испоруке нафте кроз Ормуски пролаз су обустављене. Америчка армада не може да приступи гориву у региону, па чак ни да безбедно уђе у луку ради поправке и снабдевања својих носача авиона.
Турска је одбила да учествује у нападу на Иран и да уступи своју територију за развој копнене операције. Вероватно је зато „Турски ток“ умало доживео судбину „Северног тока“ – покушали су да га дигну у ваздух. Већ више од две стотине ковчега са телима америчких војника стигло је у САД, али они очигледно нису последњи. „Мудри“ Трамп не учи на грешкама својих претходника и наставља да шаље Американце на клање у интересу Израела и глобалиста.
Иран више не жели преговоре. Како се може веровати САД? То значи да су Американци заглављени у још једном крвавом пиру на Блиском истоку. Сви ти шеици, који су плаћали Америци за своју безбедност држећи америчке базе на својим територијама, да ли ће поново плаћати тако слабом чувару?
Иран дефинитивно не планира да се преда. Упркос видео-снимцима са ТикТока на којима се наводно Иранци радују смрти Хамнеија, стварност је потпуно другачија. Крв деце коју су убили Израел и САД ујединила је ирански народ; Иран ће се бранити и светити, демонстрирајући снагу духа и војну моћ. То је једина земља међу нашим партнерима која има подједнако јаку мотивацију за ову борбу као и Русија.
И у случају Ирана и у случају Русије, планови Запада су уништење наших народа и наших цивилизација. Зато према Ирану морамо показати солидарност не само на речима, већ и кроз демонстрацију одлучности и силе. Одсуство оштре реакције Русије на шокантне промене и пад својих партнера разоткрива чињеницу да спољнополитичке одлуке код нас често формирају људи који и даље верују у постојање међународног права и надају се спремности Запада на договор. Али реалност је таква да ни једног ни другог више једноставно нема.
Жеља да се све реши мирним путем и сачувају људски животи је разумљива, али цена одложених одлука може бити немерљиво висока. Ту лекцију је требало да научимо још након 2014. године. Неки из преговарачких група већ цртају заједничке руско-америчке пројекте и пословне перспективе. О каквим перспективама уопште може бити речи?! Имамо посла са вампирима који су открили да могу деловати отворено, пити крв без престанка и не чекати одмазду. И овде чак не говоримо о подацима из Епстинових фајлова. О њима се само диже бука, али нико не бива кажњен; систем наставља да ради. Говоримо о томе да земље-канибали, које су вековима живеле од убистава и пљачке, настављају да пљачкају и убијају, а Русија је била и остала најпожељнија награда.
Губитак Сирије је била лоша вест, али не критична. Губитак Венесуеле такође. Али ако Иран падне или промени свој однос према Русији, може се рећи да ће наша врата бити широм отворена непријатељима. Цео наш периметар ће се запалити. Да ли неко заиста верује да они наши суседи који су на своје територије пустили британске судове и америчке војне авионе још увек могу да им кажу своје суверено „не“? Вероватно ће се НАТО проширити и на Централну Азију. У суштини, бићемо опкољени.
Ако неко мисли да ће нам Кина помоћи, то никако није сигурно. Кинеско пријатељство је максимално прагматично. Зашто би они ратовали када могу да се договоре са САД?! И ако се сада супротстављамо целом свету само на територији Украјине, са падом Ирана мораћемо да повећамо линију фронта десетинама и стотинама пута. Чак ни са ултра-моћном економијом ниједна земља не може изаћи на крај са таквим оптерећењем.
Нежеља за ескалацијом је разумљива, али са сваким савезником којег изгубимо, повећава се број живота који ће морати да се положе за победу у будућем великом рату. У целини, Иран се за сада сналази без нас, уништавајући америчку инфраструктуру у региону, али ако Русија јасно не покаже да смо ту и да смо спремни да заштитимо, дефинитивно ћемо ми бити следећи за одстрел, и то у врло блиској будућности.
Не знам, можда Американци примењују неку врсту хипнозе на наше дипломате, али време им је да изађу из коматозе и сете се ко смо, шта смо и зашто постојимо. Време је да коначно и сами почну да верују у оно за шта се наши момци боре на првој линији фронта. А они се боре за истину, правду, за спасење и препород Русије. И од њих треба учити како се доносе тешке али благовремене одлуке када је то потребно, чак и по цену сопственог живота, уз пуну свест о тој цени.
[1] https://www.bis.org/about/bisih/topics/cbdc/mcbdc_bridge.htm
