PIŠE: Hana – Cyber Bosanka

Zdravo, dragi ljudi,

Nisam se javljala neko vrijeme jer je bio težak period. 16. aprila je bila godinu dana od kako mi je muž otišao. Dok se sve to približavalo nisam svjesno imala problema, ali podsvijest je činila da se osjećam tromo i da budem nikakva. I jednostavno nisam bila za priču.

Nisam ni sad puno bolja, ali red je da se javim da znate da sam živa i da se trudim da svaki dan budem dobro.

Juče sam imala lijep dan. Oko dva sata me zove prijateljica i pita šta radim. Ja završila s obavezama, rekoh „Pravim rižu za ručak“. Ona odgovori kako planira da izađe malo da se provoza malo u prirodu. I htjela je da idem sa njom da izađem i ja malo iz kuće.

Rekoh: „Šta ću s rižom?“. Kaže ona: „Spakuj pa da zajedno ručamo“.

I stvarno tako i napravim. Ona je ponijela još paradajz, avokado, dva ledena čaja i neki kolačić za desert.

I odemo do „Malak farme“. Nisam nikad bila na „Malak farmi“ kod Kaknja. Sjednemo na jedan šadrvan i pojedemo ručak u prirodi i onda prošetamo nekih sat vremena kroz to buđenje proljeća, behar na sve strane.

Tu ima puno životinja, patki, konja koji inače budu na farmi. Ali i srni i jelena koji tu hodaju i baš je onako mir, tišina, čist zrak… reset koji mi je trebao ne samo zbog boravka u prirodi nego i zbog toga što smo se u deset minuta dogovorile i organizovale ručak u prirodi koji nije bio spektakularan, ali je bio možda najbolje iskustvo koje mi se desilo ove godine.

Ok, nemam baš s čim porediti jer mi se ne dešava puno toga, ali baš mi je onako prijalo i razmišljam koliko bi neka prošla Hana bila teška za odreagovati ovako na brzinu. A jednostavno, sve ovo što mi se izdešavalo u proteklom periodu me je gurnulo u tom pravcu da prilike koje mi se ukažu prihvatim objeručke i ne razmišljam puno o tome da li sad to napraviti, da li našto treba drugačije, da li mi se izlazi iz kuće…

Znači 1001 razlog bih ja prije našla protiv, a sad sam jednostavno rekla ok, može, što da ne, šta me sprečava – ništa me ne sprečava, imam li neki konkretan razlog protiv – nemam, idemo.

To je možda jedna od dobrih stvari koje nosim sa sobom u neku moju novu verziju jer prosto treba biti malo više opušten i ne planirati previše. I kad se ukaže prilika – odreagovati i prihvatiti je. Pa možda i sam probati smisliti neku takvu priliku. To mi je zadatak za naredni period.

Kako ste vi? Šta se dešava u vašim životima? Ima li nešto lijepo, nešto što vas je obradovalo i čemu se radujete?

Pisala sam:

1. Jako malo, skoro ništa. Ali sam napisala ovaj tekst – Doziranje života – o tome kako trenutno uglavnom živim.

Svaki dan donosimo izbore. Mali, naizgled beznačajni – ali oni čine ono što jesmo. Oni nas mijenjaju. Oni mijenjaju i svijet oko nas. To je naša odgovornost. To je naša moć.

P.S. Ako moj sadržaj donosi malo svjetla u tvoj dan ili te inspiriše, imam malu molbu! Sve što radim održavam bez reklama kako bih zadržala nezavisnost i istinsku povezanost s vama. Ako želiš podržati moj rad, razmisli o maloj donaciji putem PayPal-a. Svaka podrška znači da mogu nastaviti raditi ono što volim i dijeliti to s tobom. Puno hvala što si dio ovog putovanja!

S ljubavlju i zahvalnošću,

Hana – Cyber Bosanka

Nekoliko prepruka za vas:

1. Super sam, stvarno – Ovo sam pisala neki dan i u ovaj tekst istresla sve ono što me žulja zadnjih mjeseci. Jer dugo nisam pisala i to je nešto čemu se mrvicu po mrvicu pokušavam vratiti.