Piše: Mihailo Alić
Dva puta je žena zavedena, prevarena, obmanuta.
Zmija joj je obećala: „Na dan kada budeš okusila plod drveta koje je u središtu vrta biće ti otvorene oči duha. Nećete umreti, nego postaćete kao Bog“. Posledica prve obmane je da ih je Bog prognao iz Raja, i rekao Evi: „s mukama ćeš decu rađati, i volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvog, i on će ti biti gospodar“, a Adamu: „zemlja da je prokleta s tebe, s mukom ćeš se od nje hraniti, sa znojem lica svog ješćeš hleb“.
Feminizam joj je obećao da će preokrenuti posledice prve obmane, i ponovo joj otvoriti oči: „Postaćeš moćna kao Muškarac. Oslobodićeš se od svake zavisnosti, i od odgovornosti, rada i rađanja“. I bi tako, emancipova se žena – seksualno, ekonomski i bračno. Izgledalo je kao da je ona sama sebi dovoljna, no taj privid postojaše samo dogod su muškarci u znoju lica svoga obezbeđivali sve da on opstaje.
Đavo joj je rekao: „i potkazivaćeš muža svog, i spašavati decu svoju“. I muškarci behu prokazani kao nasilnici, oduzimaše im se deca i imovina, sve na prijavu žene svoje, jer on više ne beše gospodar njen, jer ju je feminizam naučio da jede sa drveta saznanja, kroz Ženske (rodne) studije, i postade moćna i pobednička. Njena deca živeše u jednoroditeljskim porodicama sa njom, retko ili uopšte ne viđaše oca. Država ih pomagaše parama koje su u budžet uplaćivali muškarci, isti oni od kojih su deca oteta, i koji plaćahu i njihovo izdržavanje, a majke ih otuđivaše od očeva, i vaspitavaše kao zaštitnike žena. Ali tome kraj ne beše, jer oteto je prokleto, i oteta deca bivaše još jednom oteta, da bi se udomila u istopolnim brakovima u nekoj dalekoj zemlji gde su žene bile još naprednije, i gde su se u potpunosti oslobodile rađanja. No tamo više ne živeše porodični ljudi, i tamo više ne beše roditeljske ljubavi, i deca poželeše da nisu rođena, jer ne živeše sa roditeljima svojim, od kojih ih socijalne službe otrgnuše „iz njihovog najboljeg interesa“. Jer deca postaše janjičari i igračke tuđinu, a ona zaostala u razvoju, autistična, izgubiše svoj život mladi, kao nevoljni donori organa. U prirodi uvek ima grabljivaca, koji će svoju decu tuđom decom hraniti, i mnoga će majka zaplakati, ne mogavši da spreči taj okrutni zakon prirode, i danak u krvi. I pitaće se šta joj je zapravo doneo feminizam, kao što su se osiromašeni radnici pitali šta im je doneo komunizam, i kao što su Nemci, bauljajući kroz ruševine Rajha, pitali šta im je doneo fašizam, od svega onog lepog što je obećano. Isto će se pitati i one koje zbog feminizma ostaše bezdetne, i bez partnera, ili sa surogatnom istopolnom partnerkom. Posledice ove druge obmane živimo sada i u bliskoj budućnosti.
Đavo očigledno ne spava, tada preobražen u zmiju, danas u formi feminizma. A Bog, hoće li se on probuditi da nas zaštiti i spasti, ili će Zemlju prepustiti nekom drugom, koji je od nas nastao – Veštačkoj inteligenciji i robotima? Da li će silikonski život u elektronici zameniti dominaciju biološkog (na bazi ugljenika), a mi završiti kao ostale biološke vrste u zoološkim vrtovima, rezervatima, i pod režimom zaštite ugroženih vrsta?
svake srede (i ponekad vikendom) za SKK piše Mihailo Alić
http://www.ultrahome.in.rs/muska
