RAZGOVARALA Diana Milošević:
Profesor Kiril Ševčenko, doktor istorijskih nauka čija je doktorska disertacija bila posvećena Lužičkim Srbima, za čitaoce BRATSTVA komentariše nekoliko strateških dilema s kojima se srpski narod suočavao tokom istorije, ali i u sadašnjem trenutku.
Ševčenko je profesor Ruskog socijalnog univerziteta, filijala u Minsku i pripada onom timu ruskih naučnika koji strastveno i detaljno proučavaju političke i društvene prilike u ovom delu Evrope.
Njegov temeljni naučni pristup imala je prilike da upozna i naša stručna javnost tokom februarskog skupa u organizaciji Instituta za političke studije u Beogradu, a na kome je Ševčenko bio jedan od moderatora.
Rad koji je priložio ima temu “Berlinski kongres i njegov uticaj na situaciju na Balkanu u procenama ruskih naučnika slavista”, a u našem intervjuu startno pitanje nije bilo vezano za istoriju nego za aktuelan politički trenutak – susret srpskog lidera Milorada Dodika i beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka.
Prvo ćemo krenuti od onoga što je najaktuelnije u ovom trenutku između srpskog i beloruskog naroda, a to je nedavna poseta predsednika RS Milorada Dodika Belorusiji, baš u trenutku kad je bila i naučna konferencija na Institutu za političke studije na kojoj ste učestvovali. Predsednik Lukašenko zahvalio se predsedniku Dodiku „jer čuva Pravoslavlje u celom našem regionu“ (Balkana). Takođe, ponudio je široku pomoć. Čemu Republika Srpska i predsednik Dodik mogu da se nadaju?
Republika Srpska i njen predsednik Milorad Dodik u patriotskim krugovima i u Belorusiji i u Rusiji odavno su svetli simbol pravoslavnog slovenstva i istovremeno primer suverene spoljne politike usmerene na zaštitu interesa srpskog naroda i u RS i na Balkanu u celini. Ne sumnjam da predsednik Milorad Dodik i Republika Srpska u celini mogu da računaju na punu podršku Republike Belorusije i predsednika Lukašenka. Štaviše, za nas u Belorusiji je principijelan stav predsednika RS Milorada Dodika posebno važan u vezi sa izuzetno opasnim trendom koji se pojavio u poslednje vreme, koji su pokrenuli i podržavaju zapadni krugovi i koji ima za cilj podrivanje kanonskog jedinstva Ruske Pravoslavne Crkve i početak sprovođenja u Belorusiji destruktivnog i antipravoslavnog „ukrajinskog scenarija“.
Berlinski Kongres je oblikovao Balkan… Kakav će biti uticaj tekućeg konflikta Zapada i Rusije na Balkan (sukob u Ukrajini) i koje posledice Balkan već doživljava?
U pravu ste da je Berlinski kongres formirao Balkan u onom obliku u kojem je postojao do 1914. godine – dakle do izbijanja Prvog svetskog rata, čija će okrugla godišnjica biti ove godine. Što se tiče sukoba na teritoriji Severnocrnomorskog regiona (namerno i principijelno pokušavam da izbegnem termin „Ukrajina“, pošto je od 2022. godine on dobio potpuno drugačije, vrlo specifično značenje), tada je u početku došlo do upotrebe lokalnih Slovena od strane globalističkih struktura Četvrtog evropskog rajha protiv ruskih Slovena, protiv ruske vojske. Neizbežna pobeda Rusije nad nacističkom neobanderovskom kijevskom huntom poboljšaće situaciju u ovom regionu Evrope, a posebno će dati snažan podsticaj razvoju srpsko-bugarskih veza. To će omogućiti Balkanu da postane više slovenski i pravoslavan. Upravo je to ideja koja je izražena u nizu istupanja i srpskih i bugarskih učesnika konferencije o srpsko-bugarskim odnosima, koja je održana u Institutu za političke studije.
Da li osećamo rezultate odnosno posledice u celom svetu – stvara li se novi svet ovim rušenjem jednopolarnog poretka? Ukrajinska epizoda je izazvala posledice i u samoj EU?
Stara mudrost kaže da se velike stvari vide iz daljine. Naravno, suštinu i značaj aktuelnih događaja moći ćemo u potpunosti da razumemo tek posle određenog broja godina. Ali već sada je očigledno da rat Rusije protiv Četvrtog (evro)rajha, koji, nažalost, aktivno koristi slovensko stanovništvo Severnocrnomorskog regiona kao topovsko meso, dovodi do podrivanja unipolarnog poretka. Štaviše, najadekvatnije i najodgovornije zemlje, čak i unutar EU – a to su Mađarska i Slovačka – sve više istupaju sa sopstvenom političkom agendom, promovišući i štiteći sopstvene nacionalne interese, što je potpuno u suprotnosti sa agendom Brisela. Dakle, ruska antinacistička i antibanderovska specijalna operacija u Severnocrnomorskom regionu doprinela je političkom suprotstavljanju unutar EU. Svoj stav, direktno suprotan stavu Brisela, zauzele su najadekvatnije i dalekovide članice EU – Mađarska i Slovačka. Znam da stav Slovačke nailazi na toplu podršku i razumevanje među intelektualcima u Češkoj, koja se može pridružiti onim zemljama koje nastoje da zaštite svoje nacionalne interese.
Obratimo pažnju na Britance… Kako da se suprotstavimo njihovoj politici „zavadi pa vladaj“ kojom su svađali pravoslavce/Slovene međusobno?
Zaista, politika Velike Britanije prema slovenskim narodima je nekoliko vekova bila određena rimskim principom „zavadi pa vladaj“. Ništa čudno – Velika Britanija, kao predstavnik evroatlantske zajednice (Okeanije), vitalno je zainteresovana za trajni i što krvaviji rat u Evroaziji, to je klasika geopolitike. U sadašnjim uslovima, Velika Britanija, kao i SAD, igra svoju tradicionalnu ulogu. Ove zemlje imaju koristi od krvavog i što dužeg rata u Evroaziji; istovremeno su te zemlje uspele da postave svoje marionete na čelo država koje se nalaze na zapadnoj periferiji Evroazije – odnosno u Evropi. Mislim na Francusku i Nemačku. Neki ruski analitičari smatraju da bi optimalno rešenje problema za Rusiju i pravoslavne Slovene bila fizička likvidacija ostrva na kome se nalazi Engleska… Tehnički gledano, to je jednostavno – samo detonirati nuklearno oružje negde u Severnom moru i morski talas bi zbrisao London sa lica zemlje i druge globalističke centre na Britanskim ostrvima. Ali problem je što jedan broj predstavnika ruske „elite“ ima nekretnine u Londonu, vile, jahte, bankovne račune, žene, ljubavnice, njihova deca tamo studiraju… Ruska elita mora konačno da postane ruska… Posle toga će problem Britanije biti vrlo brzo rešen…
Kako osnažiti međusobno poverenje u pravoslavnom svetu? Koja je uloga Rusija u tome? A, šta moramo da uradimo sami?
Sve je vrlo jednostavno. Morate znati svoju istoriju, morate znati osnovni uzrok problema. U Rusiji je, nažalost, značajan deo političke elite krajnje neupućen i ne poznaje fundamentalne činjenice slovenske istorije. Neophodno je obučavati i prosvećivati elite slovenskih zemalja, potrebno ih je upoznati sa suštinski važnim događajima slovenske istorije. U tom smislu, veliku ulogu ima nedavno održana konferencija o srpsko-bugarskim odnosima u Institutu za političke studije.
Kulakovski je formulisao pitanje pvodom rata 1885: „Zašto zemlja koja je nedavno uživala u slobodi , kao da sama traži novo ropstvo? Ko će snositi krivicu za novo ropstvo Srbije?“ Kulakovski objašnjava da je Beč držao Srbe u „moralnom vlasništvu Austrije i ekonomskoj zavisnosti“.
Da li Vas to podseća na diskurs o „zapadnim vrednostima“ i na MMF… na balkansku mantru da je put u EU – „put bez alternative“? To jest, da li su i danas naše elite “zaslepljene sjajem evropskog života“, kako je govorio Kulakovski?
Naravno da ste u pravu. Krajem 19. veka, Kulakovski je formulisao suštinu problema, koji i dalje postoji. Zapad mami Slovene k sebi i, namamivši ih, počinje da ih kao plastelin oblikuje u ono što je njemu korisno. Sloveni moraju konačno smoći snage da se odupru mahinacijama Zapada i da ostvare svoje interese.
U svom radu ste ukazali da je Laza Kostić, visoki diplomata u Moskvi, bio kažnjen zbog svoje rusofilije – izgubio je sve funkcije i danas ga pamtimo samo kao pesnika. Koliko je i danas živa diskriminacija proruske inteligencije? Kako vidite problem današnje rusofobije koju formira zapad preko svog dela elite, medija, NVO sektora i drugih elemenata?
Rusofobija, tradicionalno svojstvena Zapadu, sada se naglo pojačala i dobila sistemski karakter. Ovaj problem je sada najaktuelniji u Češkoj i Poljskoj. Tako je u Češkoj osuđen levičarski intelektualni istoričar Jozef Skala, koji je sebi dozvolio da javno posumnja u ispravnost opšte prihvaćene verzije na Zapadu o ubistvu poljskih oficira u Katinu. Često stepen rusofobije u slovenskim zemljama evro-rajha čak premašuje stepen rusofobije u Nemačkoj i SAD. Ovo je jasan dokaz izuzetno problematičnog stanja jednog broja savremenih slovenskih zemalja. S tim u vezi, može se podsetiti na misao čuvene slovačke nacionalnog pregaoca 19. veka Ludovta Štura, koji je u svom delu „Slovenstvo i svet budućnosti” žalio što su Slovene od početka karakterisali svađe i međusobni sukobi.
Koji je najbolji recept za resuverenizaciju balkanskih naroda u pogledu NATO integracija i gde je granica između saradnje i integracije?
Najbolji recept za očuvanje ili vraćanje suvereniteta je izbegavanje ulaska u NATO ili Evropsku uniju, koju mnogi srpski intelektualci s pravom nazivaju evrorajhom. Sve je vrlo jednostavno – sve članice NATO ili EU su vazali i marionete SAD i Evrorajha, lišeni svakog suvereniteta. U Belorusiji koristim ovaj termin mojih srpskih kolega (Evrorajh) kako bih beloruske intelektualce upoznao sa pravom slikom Evrope. U Belorusiji, nažalost, mnogi uopšte ne razumeju šta je savremena Evropa…
Šta biste na kraju poručili srpskom narodu?
Želim da preporučim srpskom narodu da OSTANU TO ŠTO SU, DA OSTANU SRBI. To je važno i za same Srbe i za nas u Belorusiji i Rusiji. Iskustvo Srba i Srbije je za nas veoma važno, pomaže nam da shvatimo suštinu odnosa Evrope i Slovena i otklanja mnoge iluzije, koje su, nažalost, svojstvene mnogim predstavnicima ruske liberalne inteligencije…
IZVOR:srbratstvo.ru
Preuzeto sa:https://naukaikultura.com/kiril-sevcenko-srbi-ostanite-srbi/
