Пише: Михаило Алић
Шта Галилеј, Полански и Вуксановић (Аца Лукас) имају заједничко? Сва тројица су признали кривицу под претњом казне која је много већа од дела за које су оптужени. Или како би се данашњим жаргоном рекло – „нагодили су се“ или „склопили су споразум са тужилаштвом“.
Галилео Галилеј био је италијански астроном, конструктор телескопа, физичар, математичар и филозоф, чија су истраживања поставила темеље модерној механици и физици. Залагање за Коперников систем, довело је Галилеија у сукоб с црквеним учењем, па му је одлуком Инквизиције 1616. било забрањено учење да се Земља креће око Сунца и да је оно средиште света. Иако је обећао да ће одустати од свог уверења, у свом делу „Дијалог о два главна светска система, птолемејском и коперниковом“ је 1632. изложио хелиоцентрични систем. То је дело Католичка црква одмах оценила као јеретичко. Након низа рочишта, у својој 70тој години, Галилео је на коначном суђењу, након инквизиторове претње казненим методама у случају лажи, закључио да подржава птоломејски систем. Следећег дана, кардинал и инквизиција забранили су Галилејево дело о два система и осудили га на кућни притвор уз обавезно рецитовање псалама. Легенда каже да је Галилео по пресуди (себи у браду) рекао „Eppur si muove!“ („Ипак се креће!“), али је сигурно да је до краја живота сачувао уверење о исправности свог става, иако га се јавно одрекао на суду Инквизиције. Након његове смрти 8 година касније, црквене власти нису допустиле да му се подигне надгробни споменик. Требало је да прође скоро сто година да му се омогући достојна сахрана, и скине забрана са његових дела, а тек 1992. Папа Јован Павле Други службено је установио погрешку Римске инквизиције, затражио опрост и том приликом позвао друге на дијалог науке и вере по узору на Галилеја. https://sr.wikipedia.org/wiki/Galileo_Galilej
Роман Полански, који данас има 84 године, редитељ је низа награђених филмова, али, по ранијем сопственом признању америчком суду с којим се нагодио да би избегао затвор, био је и сексуални злостављач жена, због чега је био на принудном психијатријском третману. Америчка академија, која додељује престижне Оскаре, саопштила је 3. маја 2018. да ће из чланства избацити Поланског и америчког комичара Била Козбија због оптужби о сексуалном злостављању. Изјава 13-годишње жртве коју је 1977. мајка, глумица, оставила Поланском да је фотографише у провокативним позама: „Мало сам била уплашена, пружила сам неки отпор, а онда помислила, после овога ћу свакако ићи кући“, а вештаци су у закључку 28-страног извештаја написали: „има доказа да је жртва била не само телесно зрела, него и сагласна“, и да су два психијатра одбила дијагнозу да је Роман педофил или сексуални девијант (https://en.wikipedia.org/wiki/Roman_Polanski_sexual_abuse_case). Афера се може објаснити и из угла аналитичара који кажу „пратите пут новца“: мајка је малолетну ћерку, која очигледно није више била невина у 14. години (13 пуних), наместила познатом и богатом старијем човеку (Поланском), а када се матори примио, онда су га уцењивали за новац, преко тужби суду. Под поновном претњом затвора, Полански се следеће године одлучио за усиљено изгнанство, и напустио САД.
Фолк певач Аца Лукас, признао је да је напао бившу супругу и нагодио се са Тужилаштвом, а у замену за признање добио је 10 месеци условно на три године, и изречена му је мера забране приласка у трајању од 6 месеци. Након потписивања споразума о признању кривице је објаснио своје разлоге за овај потез: „У интересу детета морао сам да кажем да сам урадио оно што нисам. Да нисам склопио договор, ишао бих у притвор, па бих из притвора морао да доказујем да то нисам урадио“. Тужилаштво је сигурно знало да би одлазак у притвор знатно омело његове претходно преузете обавезе, концерте, и резултовало знатним финансијским губитком. У отвореном интервјуу за „Блиц“ Вуксановић истиче да је инцидент настао зато што га је Соња гађала шољицом, а како ју је инструисала њена адвокатица (https://www.youtube.com/watch?v=WeMSIokkdEo&t=2m55s). У деветој минути је рекао: „Ја стојим иза тога да треба да постоји закон који штити жене, али стојим и иза тога да међу тим женама има жена од којих треба неко да се заштити. Мислим, нису све жене тако бајне и фине, и тако невине, и тако безопасне, па да оне све морају да буду заштићене тим законом, јер ко ће мене да одбрани“.
Шта повезује ова 3 случаја: у свима се ради о познатим, јавним личностима из науке, културе или забаве, сви су мушкарци, и сви су били приморани на нагодбу са тужилаштвом да би избегли затвор, али су неки завршавали у доживотном кућном притвору или изгнанству (комбинација ова два је нешто са чиме већ 6 година живи оснивач Викиликса Julian Assange). У свим случајевима су јавно деградирани, одузета су им признања и осрамоћени су само зашто су се супротставили владајућој догми. Некада је то радила Инквизиција, а сада феминистичка кампања #MeToo, или примена нових закона под изговором „заштите жена“. Феминизам је данас заменио религију као владајућу идеологију, но борба против овог новог тоталитаризма је већ у пуном јеку, у контракултури.
сваке среде (и понекад викендом) за СКК пише Михаило Алић
http://www.ultrahome.in.rs/muska
