“Ако престанем да сањам овај град, он ће престати да постоји.”
Управо је из штампе изашла монографија “Београд, изнад Истока и Запада” Бранислава Матића, на српском и на енглеском језику, уз мајсторске фотографије Станка Костића, Александра Радоша, Светлане Дингарац, Александра Ћосића, Јосипа Шарића, Ненада Боројевића, Жељка Синобада…
Омаж једном Београду који можда нестаје пред нашим очима, као и ми сами.
Написати: “Омаж једном Београду који можда нестаје пред нашим очима, као и ми сами.” је сасвим неразумљива порука, или поента поводом књиге у питању. Београд СИГУРНО не нестаје, па је упитно о ком то Београду аутор пише? Постојање неког града нема никакве везе са личним сновима! Ко ли нам ово сервира?! Како неки град може бити ИЗНАД било чега? Рекло би се да је ИЗМЕЂУ израз који више одговара!