Руски филозофи и писци одавно упозоравају да Русија и Европа нису на истом путу

Што се тиче односа Русије са европским земљама, Данилевски је приметио да је руска држава преживела инвазију са истока, одбила пљачкашке нападе са југа, али главна опасност, како је веровао, прети Русији, пре свега са запада.

„Чињеница је“, објаснио је Данилевски, „да нас Европа не признаје као своје. Она у Русији и уопште у Словенима види нешто њој страно, а истовремено и нешто што јој не може послужити као прост материјал из којег би могла да извлачи своју корист, како извлачи из Кине, Индије, Африке…

Европа, истакао је Данилевски, жели да Русија носи западну цивилизацију на Исток. Убеђена је у супериорност свега европског и у заосталост свега азијског. И овде Данилевски, побијајући ову тезу, као пример наводи кинеску цивилизацију.

Данилевски у својој књизи убедљиво доказује да европски културно-историјски тип, колико год „поносна Европа” желела, уопште није доминантан у свету.

Према томе, Русија не треба са завидношћу да гледа на Запад, који је деведесетих година постао водећи тренд у њеној политици

 АУТОР: Игор Веремеев

(С руског превео Зоран Милошевић)

 Пре век и по велики руски филозоф Николај Данилевски, који ове године пуни 200 година, указао је на потребу да Русија крене самосталним путем и одлучно одбаци политику имитирања Запада. Данилевски је то навео у својој чувеној књизи „Русија и Европа“, која и данас може да буде радна површина савременим политичарима у нашој земљи.

У овој књизи филозоф је одлучно захтевао одвајање од Европе, раскид са њеним политичким интересима, одступање од одржавања геополитичке европске равнотеже и прекид културне „европеизације“ у Русији. Био је уверен у високу културну и историјску будућност руског типа цивилизације. Како истраживачи примећују, јасноћа закључака и доследност погледа у књизи Данилевског „изненађују и фасцинирају“.

Што се тиче односа Русије са европским земљама, Данилевски је приметио да је руска држава преживела инвазију са истока, одбила пљачкашке нападе са југа, али главна опасност, како је веровао, прети Русији, пре свега са запада.

Много пре Хитлера, парола Drang nach Osten био је заједнички за целу Европу. Почела су да га спроводе германска племена, која су протерала Словене из Помераније, Пруске, долине Одре, Лабе и Дунава. Затим су у Русију надрли ​​Ливонци, Швеђани, Литванци, Пољаци, Немци и Французи. Године 1854-1855. Русија је била подвргнута агресији коалиције европских држава – Енглеске, Француске, Напуљске краљевине, а подржала их је Османска империја током Кримског рату. Уследило је заузимање руских земаља у Првом светском рату, интервенција Антанте, а 1941. и напад на нашу земљу уједињене Европе предвођене нацистичком Немачком.

Европа – непријатељ Россије

„Европа је- непријатељ Россије“ – тако гласи главни закључак који је Данилевски извео у својој књизи. Стога је проницљиво упозоравао на политичку и културну експанзију Запада и категорички се противио систему такозване политичке равнотеже као принципу међудржавних односа између водећих европских земаља, тј. исти систем односа који је успостављен после Другог светског рата и урушен после распада СССР-а.

Политичка равнотежа, упозорио је Данилевски, је од користи европским државама, које ће се увек међусобно слагати у акцијама против Русије. У доношењу политичких одлука у односима са њом увек се руководе „двоструким аршином“.

Једина гаранција безбедности Русије, по Данилевском, може бити само недоследност, разједињеност циљева Енглеске, Француске, Немачке и других европских земаља. То је посебно јасно данас, када су се земље Европе ујединиле у ЕУ и сви заједно наоружали нашу земљу.

Сједињене Државе у то време још нису биле фактор међународне политике, али су се њихови циљеви касније мало разликовали од оних које су Англосаксонци увек тежили у односу на Русију.

Само „грмови и муње“

„Источно питање није једно од оних које се решавају дипломатским путем“, написао је Данилевски пре 150 година. – Споротекућа историја догађаја помаже кабинетској дипломатију, али своје велике васељенске одлуке, које постају закон живота народа за читаве векове, она сама проглашава, без икаквих посредника, окружена громовима и муњама, као Господар рата са врха Синаја.“

Другим речима, већ тада је предвидео, иако то, наравно, још није могао да претпостави, да су управо такви проблеми као што је напредовање НАТО-а на Исток, и трансформација Украјине од стране Запада у анти-Русију, које је наша земља морала да решава уз помоћ тако драстичних мера као што је данас Специјална војна операција.

Књига „Русија и Европа“ објављена је у Русији у време када је њена владајућа елита била у потпуности прозападна, на двору се говорио француски, а министар спољних послова је био Немац Неселроде. Испоставило се да је књига била толико необична за то време, да је у Русији постала врло позната, али се почела ширити тек након смрти аутора.

Треба рећи да је Фјодор Достојевски књигу „Русију и Европу“ одмах назвао „референтном за сваког Руса“. Данилевски је имао снажан утицај на ставове К. Леонтјева, који га је препознао као једног од својих учитеља. Веома је цеио књигу „Русија и Европа“ и Лев Гумиљов.

Данилевски у својој књизи разоткрива мит о наводној агресивности Русије, који Запад до данас жестоко преувеличава. Пратећи историју европских ратова у којима је наша земља учествовала, он пише: „Дакле, састав руске државе, ратови које је водила, циљеви које је тежила (…) показује да Русија није амбициозна, да је не агресивна сила, која је у модерном периоду своје историје, углавном, жртвовала своје најправедније захтеве европским интерсима.“

Када је Наполеон напао Русију и био поражен, Русија је могла да се ограничи на протеривање пораженог непријатеља са своје територије, али је, жртвујући своје интересе зарад обезбеђења мира у Европи, наставила да тера непријатеља све до Париза. А онда је напустила Француску не захтевајући од ње никакву одштету.

Европа нас никада неће признати својима

Али зашто је онда Европа била непријатељски расположена према Русији, ако је она на све начине покушавала да угоди њеним интересима, а и многи су је код нас са одушевљењем гледали?

„Чињеница је“, објаснио је Данилевски, „да нас Европа не признаје као своје. Она у Русији и уопште у Словенима види нешто њој страно, а истовремено и нешто што јој не може послужити као прост материјал из којег би могла да извлачи своју корист, како извлачи из Кине, Индије, Африке, већег дела Америке итд, односно да да нас претвори у материјал који би се могао обликовати и формирати по сопственој слици и прилици.“

Европа, истакао је Данилевски, жели да Русија носи западну цивилизацију на Исток. Убеђена је у супериорност свега европског и у заосталост свега азијског. И овде Данилевски, побијајући ову тезу, као пример наводи кинеску цивилизацију.

У Кини, нагласио је, постоји задивљујућа продуктивност рада, тамо су невероватно развијени хортикултура, фармација, књижевност, филозофија. А данас, додајмо ономе што је Данилевски написао, управо Кина већ постаје највећа светска економска сила и Европа већ почиње да зависи од ње.

Данилевски у својој књизи убедљиво доказује да европски културно-историјски тип, колико год „поносна Европа” желела, уопште није доминантан у свету. Према томе, Русија не треба са завидношћу да гледа на Запад, који је деведесетих година постао водећи тренд у њеној политици.

Данас је књига „Русија и Европа“ Николаја Данилевског призната класика светске историјске и филозофске мисли. Доживела је најмање 24 издања у Русији, укључујући и на различитим језицима. Само последњих година објављено је најмање осам издања. И идеје које је он изнео почињу да се примењују у политици наше државе. Русија, којој је Запад већ поново објавио отворени рат, почиње да се окреће лицем ка Истоку.

Пророчанство Григорија Данилевског

Још једно пророчанство о Европи, овога пута из сфере фантазија, направио је данас већ заборављени имењак Николаја Данилевског, писац Григориј Данилевски. Године 1868. написао је причу „Живот за сто година“. Кинези су, размноживши се до 700 милиона душа (сада – милијарду и по), преузели из Европе сва техничка достигнућа и практична знања. Створивши огромну војску и морнарицу, покрили су своју земљу мрежом железничких пруга. После освајања размаженог Јапана и освајања Сједињених Држава (потпомогнутог новим америчким грађанским ратом између Севера и Југа), Кинези су преселили део својих вишка људи у Северну Америку. А онда су преузели превласт над Атлантиком, поразили европске флоте – и покорили Европу. Укинувши у њој националне државе, Кинези су успоставили Сједињене Европске Државе.

У Паризу су отворени многи кинески ресторани. Захваљујући успеху телефоније (Данилевски предвиђа појаву интернета и телевизије), било је могуће вечерати у ресторану „Престоница света – Пекинг“ и, „једући, у исто време пратити сваког Парижанина и још више удаљена сцена…“.

У исто време цвета највулгарнија масовна култура – ​​зашто не и садашња поп култура? Измишљени „серум истине“ (тачније, посебан гас који потискује вољу) тера осумњичене да испричају све о својим поступцима, па чак и о својим мислима. Помислите на америчке биолошке лабораторије пронађене у Украјини. Сва изборна демократија је заробљена од власника новца и кредита. Григориј Данилевски је такође предвидео садашњи савез између Русије и Кине. У његовој причи, Руси су у савезу са Кинезима на крају поделили свет…

ИЗВОР:

Преузето са.