Дечије сиромаштво у Немачкој 2025.

(Од: geostrategy / 30/11/2025)

Пише: Томас Кликауер

Упркос лажним обећањима неолибералног капитализма и његових неуморних идеолошких заговорника, капитализам је увек коегзистирао са – а понекад и производио – запањујуће нивое дечијег сиромаштва. Чак ни свети догмат „личне одговорности“ не може сакрити ту чињеницу.

Немачка, која се тако често представља као богата нација, показује шокантно висок ниво дечијег сиромаштва. Према сопственом статистичком заводу Немачке – да све буде врло „званично“ – свако седмо дете већ је у ризику од сиромаштва. То значи живот на самој ивици линије сиромаштва.

У свакодневном животу то се преводи у поломљен кревет који се не може заменити, нема биоскопа, нема учешћа у школским екскурзијама, а свакако нема одмора. Добро дошли у Немачку, 2025.

Сирови бројеви су разарајући: 2,2 милиона деце и младих у Немачкој је у ризику од сиромаштва. Та деца нису сва могла да донесу „погрешне животне изборе“, нису сва лења и свакако нису сва неспремна да раде.

Укратко: статистика побија неолибералну идеологију. Много хваљена идеја „конкуренције“ производи не само победнике већ читав низ губитника.

Поред опште динамике капитализма, додатни фактори ризика укључују социјалну мобилност која се све више претвара у готово потпуну непокретност. Излазак из прецаријата, мануелне радничке класе или лумпенпролетаријата постаје готово немогућ.

Још горе: низак образовни ниво родитеља готово унапред одређује будуће сиромаштво детета. Према немачкој статистици, 15,2% све деце – или 2,2 милиона млађих од 18 година – налази се у ризику од сиромаштва.

Ово је пораст: претходне године стопа је износила 14%. Та деца живе са мање од 60% просечног „нето еквивалентног дохотка“. Другим речима, када други имају 10 евра, они имају 6. Када школско путовање кошта 200 евра, они могу да плате само 140 – недостаје им 60.

За домаћинство са два одрасла и двоје деце, нето приход испод 2.900 евра месечно (3.340 долара) значи ризик од сиромаштва. То може изгледати као много — али у земљи са високим трошковима као што је Немачка, то није.

Погледајмо становање: насумична претрага за трособан стан у Франкфурту — на пример у улици Франкеналее 98–102 — показује Kaltmiete (закуп без трошкова грејања, гаса и струје) између 820 и 2.800 евра. Мали стан од 65 м² у Франкфурт-Ниду кошта 1.190 евра. Просечно гледано, може се рећи да би таква породица изнајмила стан у Франкфурту за око 1.500 евра месечно — пре трошкова комуналија.

Са приходом од 2.900 евра, остаје 1.400 евра месечно, односно 350 евра недељно, или 87,50 евра по особи недељно. Није много за живот у Немачкој. Узгред, пар Levi’s 505 фармерки на Amazon.de кошта 101 евро. Куповина једног пара не-луксузних фармерки значи да те недеље нема новца за храну.

За самохраног родитеља са једним дететом, ризик од сиромаштва почиње испод 1.800 евра; за особу која живи сама, испод 1.381 евра месечно. Последице су озбиљне:

• 19% деце живи у домаћинствима која не могу да замене поломљен намештај;
• 12% не може да приушти недељни одмор;
• 5% мора да се одрекне активности у слободно време као што су спортски клубови или биоскоп;
• око 3% не може да приушти други пар добрих свакодневних ципела;
• између 1–2% деце млађе од 16 година не може да позове пријатеље кући, прослави рођендан или једе свеже поврће свакодневно.

Немачка хипер-бирократска дефиниција лишености укључује 17 индикатора – а ако се не испуне три, дете се сматра материјално и социјално ускраћеним.

Према подацима Статистичког завода, више деце је у ризику него прошле године. Дечије сиромаштво у Немачкој се погоршава, а не побољшава. Подаци се описују као „неповољни“ – учтив еуфемизам за сиромаштво. У неким групама, нивои ризика премашују 40%.

Стопа дечијег сиромаштва у Немачкој од 15,5% можда је испод просека ЕУ од 19,3%, али то не пружа никакву утеху детету са поцепаним ципелама и без доручка. У поређењу са прошлогодишњих 14%, пораст је значајан. Деца чији родитељи имају само завршену средњу школу без стручне квалификације суочавају се са ризиком од сиромаштва од 41,8%. Са завршеном стручном школом или матуром, ризик пада на 15,2%. Са мастер дипломом, ризик се спушта на 7,2%.

Деца родитеља са ниским образовањем – без сопствене кривице – често морају да живе без другог пара ципела, активности у слободно време, школских екскурзија, адекватног животног простора или чак једнонедељног годишњег одмора. Док многи немачки радници уживају шест недеља одмора, сиромашна деца остају код куће.

Дечије сиромаштво погађа сваки аспект живота. Та деца су чешће болесна, имају мање образовних могућности и, наравно, трпе задиркивање јер немају најновију моду, телефон или скупу школску торбу од 200 евра.

А када помислите да не може бити горе – постаје: више од 60.000 деце сваке године напусти школу без икакве дипломе – сиромаштво је практично унапред програмирано. Недостаје им подршка исцрпљених родитеља који балансирају несигурне и потплаћене послове, преоптерећених наставника и државе која је више забринута за неолибералне наративе о „зависности од социјалне помоћи“ него за стварне животе деце.

Укратко, изгледи за многу децу у Немачкој 2025. године су суморни. Многа настављају да заостају у шансама за добар почетак у животу и било какве смислене перспективе за будућност. Упркос реторици о могућностима, велики део деце у Немачкој их уопште нема.

Више од милион деце нема основне предуслове за социјално учешће или каснији професионални успех. Многа немају ни место за домаће задатке, не могу да приуште пун оброк или чак један доњер, и ретко учествују у активностима са пријатељима.

Постоје три прилично једноставне истине:

Капитализам никада није бринуо о свима;

Капиталистички системи производе сиромаштво;

Капитализам без сиромаштва је немогућ.

Али уместо да се суоче са системским коренима, јавна дебата често пребацује кривицу на породице. Стари трик: окриви жртве да би капитализам остао невидљив. У међувремену, медијски капитализам обезбеђује бескрајне расправе о економском расту – као да је бесконачан и по себи добар – док готово нико не говори о томе како се тај раст распоређује или о структурним узроцима дечијег сиромаштва.

Последични стрес на децу је огроман. Извештаји показују оштар пораст физичких и психолошких тегоба: 40% младих сада пријављује такве проблеме.

Напредак у борби против дечијег сиромаштва стагнира годинама. Сиромаштво деце се креће око 15% – 14% у 2023. Данас 1,9 милиона деце зависи од социјалних накнада.

Здравствени проблеми расту: 2022. године, 40% деце узраста од 11 до 15 година имало је главобоље, болове у стомаку или проблеме са спавањем више пута недељно – у поређењу са 24% у 2014.

Још горе: многа деца сама процењују своје ментално здравље и задовољство животом као ниско. У зависности од пола и породичног прихода, резултати се крећу од 51% до 67%. Финансијски угрожене девојчице имају резултат 51, једва изнад прага који указује на депресију.

Другим речима, подршка породице и школа је недовољна – а на међународном нивоу Немачка стоји лоше. Само 54% петнаестогодишњих девојчица извештава о високој породичној подршци (Швајцарска: 69%). Само 26% се осећа подржаним од стране наставника (Норвешка: 53%).

У целини, стиче се утисак да – осим коришћења деце као радне снаге или потрошача – капитализам има мало интереса за њих. Одговорност се згодно пребацује на родитеље, следећи неолиберални кредо „индивидуалне одговорности“ и класичну стратегију „окриви жртву“.

Немачка мора да делује одлучно како би деци обезбедила боље почетне услове и стварне перспективе. То захтева циљане инвестиције у угрожену децу и јачање породичних ресурса – проширене школске програме подршке, побољшане стратегије дневне бриге и свеобухватан план за смањење дечијег сиромаштва.