Лични став:  Круг двојке

Фото: Схуттерстоцк/полудзибер

Аутор:Биљана Wиллимон

Поделили сте свој народ. Зашто? По вама, ми смо шака јада омеђена трасом препотентног трамваја број два. Ресто сте прогласили за своје – укључујући и све преостале београдске трамвајске линије и трамвајске шине заједно с њима. Само је ова „двојка“, непријатељска, јер у свом кругу штити ваше непријатеље – шаку обесних бунтовника, домаћих издајника.

У трамвај број 2 улазим с другарима на стајалишту Калемегдан, преко пута Библиотеке града. Наранџасто-белу трамвајску карту, популарну „гусеницу“ – поништавамо у аутомату. Спуштамо се поред Калиша до Карађорђеве, па равно до железничке станице. Ту трамвај скреће лево, пење се узбрдо уз Немањину и преко Славије улази у Београдску. На раскрсници са Булеваром револуције скреће десно ка Вуковом споменику, па се низ благу стрмину спушта и скреће лево у 27. марта, која се даље наставља у Џорџа Вашингтона, а од Бајлонијеве пијаце у Душанову. И тако до доњег дела Калемегданске тврђаве, где скреће опет лево и вози узбрдо улицом Тадеуша Кошћушка, стижући до почетне станице – на којој смо ушли.

Круг „двојком“ је затворен.

Била је то једна од наших клиначких забава после наставе у школи „Браћа Рибар“, у непосредној близини Калемегдана и трамвајских шина. Клапарање трамваја могли смо да чујемо кад су прозори на учионицама били отворени. Можда зато, трамвај „двојка“ био је наша илузија, на коју смо имали право у бегу од стварности. А, та стварност биле су школске обавезе и потреба да се у тим младим годинама нађе места и за неку симпатију и поглед испод ока. „Двојка“ је чувала наше тајне и зато смо јој се враћали. Трамвај је клапарао, круг се затварао. Није нам био циљ да овом вожњом обележимо своју територију унутар које живимо, јер се том врстом подела нисмо бавили. А, не сећам се ни било када касније да нам је то била тема. „Круг двојке“ служио је само као одредница да неку улицу и кућу брже и лакше нађемо, а не да се на било који начин издвајамо од оних изван овог круга.

„Круг двојке“ служио је само као одредница да неку улицу и кућу брже и лакше нађемо, а не да се на било који начин издвајамо од оних изван овог круга. Онда сте нас ви поделили

Онда сте нас ви поделили.

На нас из „круга двојке“ који вас не волимо и ове изван „круга двојке“, укључујући целу Србију и дијаспору, који вас напросто обожавају. Ви сте свим тим својим обожаваоцима објаснили како смо ми из „круга двојке“ умишљени и препотентни. А себе сте описали као једног од њихових изван овог фуј-фуј-круга, као обичног грађанина и патриоту – као душу од човека. Нас сте представили као олош и багру која умишља да је нешто, а није ништа. Безвредна шачица побуњеника. Своје обожаваоце охрабрили сте неистином. Поделили сте свој народ. Зашто? По вама, ми смо шака јада омеђена трасом препотентног трамваја број два. Ресто сте прогласили за своје – укључујући и све преостале београдске трамвајске линије и трамвајске шине заједно с њима. Само је ова „двојка“, непријатељска, јер у свом кругу штити ваше непријатеље – шаку обесних бунтовника, домаћих издајника.

Да Вас подсетимо:  “НЕМОЈ ЊЕГА, ОН ЈЕ НАШ!”

Кад сте тако надмоћни, зашто онда те своје обожаваоце позивате пред изборе у госте код београдских рођака? Не очекујем да одговорите. Јер ви одговарате само елити из бивше „Задруге“. И, кад смо већ код тога – шта је сметало називу „Задруга“? Па, ви волите Србију више него себе. Ценим ту врсту вашег патриотизма коју нажалост немам у крви, јер овде где живим, у „кругу двојке“, све је ноблес, што бисмо рекли ми фини. А, задруга је, ево читам на Гуглу, сеоска заједница и била је присутна међу многим словенским племенима, па и Јужним Словенима. Поштовање и традиција. Све оно што ви заговарате кад оно случајно одете у неко село и то случајно с камерама. Па као случајно свратите у неко успешно газдинство, које случајно ради баш на овом принципу. Па као случајно дуне тајфун или груне провала облака, па као случајно гологлави притрчите да спасите домаћина и све што се спасти може. Шта вам би, да тако диван, патриотски наслов – задруга – који се уклапа у концепт онога што пропагирате диљем Србије, шта вам би да га замените овим издајничким – елита?

Станица Калемегдан данас. Стојим у брлогу и смећу. Око мене пијане сподобе пљују и шмрчу. Бескућници спавају на тротоару. Трудим се да не примећујем и присећам се клиначких дана и овог некад лепог места на којем смо насмејани чекали „двојку“ да обрнемо круг

И сад најозбиљније – да ли сте заиста убеђени да је након трагедија у „Рибникару“, Орашју и Дубони, наслов био споран или нешто друго? Да ли стварно тако мислите, или сте уверени да смо глупи, па ништа не капирамо? И оно најстрашније… Нас, који смо на улицама тражили да се између осталог укину ријалити програми, јер подстичу насиље и зло, прогласили сте за профитере ове трагедије. А овим перфидним гестом – заменом наслова на истом ТВ садржају, све то сте управо ви извргнули руглу. И профитирали сте материјално. Да ли је сурово уништена младост то заслужила? Да ли су то заслужили њихови родитељи и њихови најближи – заувек тешко рањени и полумртви? Да ли смо то заслужили сви ми које је ова страшна трагедија довела до Палмотићеве и психотерапија? Желите ли да цела нација психички оболи док се ви бавите нама небитнима из круга број два?

Станица Калемегдан данас. Стојим у брлогу и смећу. Око мене пијане сподобе пљују и шмрчу. Бескућници спавају на тротоару. Трудим се да не примећујем и присећам се клиначких дана и овог некад лепог места на којем смо насмејани чекали „двојку“ да обрнемо круг. Кобајаги, управо сада наилазите ви. И кобајаги – улазите са мном у трамвај… Спустићемо се, наравно, према вашем омиљеном вишегодишњем стајалишту Савамала. Тамо сте оно, да-па-шта, рушили! И милион пута сте да-па-шта на наша иста питања да-па-шта различито одговарали. Али, пре него што трамвај крене, баците поглед – десно. Погледајте рингишпиле и циркуску менажерију педесетак метара од улаза на Калиш? То се некад налазило код зоо-врта. Да ли је некоме из К-дистрикта који сте подно Калиша саградили бездушно, сметала дечија граја, па ће и зоо-врт ускоро одатле?

Да Вас подсетимо:  Само нам је хлеб преостао

Зашто нам бришете успомене? Зашто нас на силу кастрирате? Зашто нам укидате лепоту и нудите нам кич који нас депримира? Дуж стазе на улазу су одскора суморне браон бараке, налик на пољске дрвене клозете? Погледајте на шта личе. Ако су замена за некадашње живописне тезге са сувенирима, познајете ли генија који је то смислио? И колико је тај геније то наплатио? Зар Калемегдан није довољна вредност без додатног „украшавања“? Зашто га сваки час кинђурите неким шљаштећим садржајима? Зашто га скрнавите кинеским лампионима и непримереним сајмовима ића, пића, хлеба и игара, уз повремено пуцање топова? Зашто на овај начин дајете за право данашњим клинцима да шарају по калемегданским вредним зидинама? Зар вам није жао кад цепате листове наше историје, а у својим сваки-божји-час говорима, на сваку њену страницу се позивате?

И даље сам кобајаги с вама. Излазимо из трамваја, јер имам нека питања за вас, унутар круга број два. Идемо прљавом Кнез Михаиловом препуном рупа и испупчених плоча… Ја сам утренирана свакодневним шетњама. Замке знам напамет, а ви пазите да не поломите врат. Иде топло време, па би вам гипсана крагна била баласт. Срећом, стигосмо живи до Трга републике, па ме живо занима – како сте успели да направите ову досадну сиву бетонску плочу? Сад је та досадна плоча мало прошарана, па је занимљивија. Аљкави људи који овај град не воле а вас обожавају, допунили су монотонију масним буреком. Ћутите… замишљени сте… Бројите ли мрље од масти по бетонским плочама? Извините што вас прекидам у тој креативној забави, али да вам кажем… мада не волим тужакање… Неко је при реконструкцији трга мазнуо онај масивни црни ланац који се налазио око споменика Кнезу Михаилу испред Народног музеја. Коме ли је баш тај вредан ланац затребао у свом дворишту, да ли можда знате? Тај неко је баш имао укуса. И ко каже да у Србији нема ученог света – више него што ми препотентни из „круга двојке“ мислимо?!

Направили сте и Цветни трг без и једног јединог цветка. Како сте то успели? Јесте ли тај изум патентирали? Ставили сте и неку ћошкасту фонтану од гробљанског мермера. На шта треба да нас подсећа? Мене лично, да на Каленићу, два километра одатле, купим цвеће кад кренем на гробље мојим блискима.

Да Вас подсетимо:  Елита у Срба

Шетамо кобајаги и даље вашим омраженим „кругом“. Пролаз код Безистана заобилазим намерно, да вас део оронулог плафона не опали у главу, па да одговарам за ту вашу цењену и незамењиву ризницу знања и памети, још и од националног значаја. Недостатак моје главе нико не би приметио, јер за ширу заједницу глава грађанина без функције није битна. Водим рачуна само да не поломим ногу на некој од ових бетонских џомби. Јер, моје ноге потребне су ми за личне сврхе. Служе ми за бежање, кад на наше мирне протесте изведете пандуре. Ту би ми глава била чак и сувишна, јер би пендрецима била лако доступна. Лакше ми је без ње.

Истину на страну…

Али, зашто овај пролаз, такозвани „пупак Београда“, као потенцијални културни споменик не обновите? Немате пара у буџету? А, оближње коцкарнице редовно се реновирају. Капирам, драги мој – ви. Ви који сте данас са мном кобајаги у шетњи. Живот није рингишпил на Калишу ма где се вртео – квари га само визуелно. Живот је рулет у пролазу код Безистана. Може и на зицер да се игра, на црвено, црно – и да се добија на невиђено.

Бројите ли мрље од масти по бетонским плочама? Извините што вас прекидам у тој креативној забави, али да вам кажем… мада не волим тужакање… Неко је при реконструкцији трга мазнуо онај масивни црни ланац који се налазио око споменика Кнезу Михаилу испред Народног музеја. Коме ли је баш тај вредан ланац затребао у дворишту, да ли можда знате?

Зашто сте то дозволили?

Направили сте и Цветни трг без и једног јединог цветка. Како сте то успели? Јесте ли тај изум патентирали? Ставили сте и неку ћошкасту фонтану од гробљанског мермера. На шта треба да нас подсећа? Мене лично, да на Каленићу, два километра одатле, купим цвеће кад кренем на гробље мојим блискима. Хвала вам на подсећању. И без вас бих се ја мојих драгих, бог да им душу прости, сетила. Али, за заборавне, који не памте ни живе, камоли мртве, ово је изум столећа!!! Извините што сам вас уопште ово питала.

На Славији сте саградили фонтану која најчешће свира без музике. У чијем ли је врту ангажован ди-џеј да пушта баш те дискове? За то време вода из фонтане цури на све стране. Има се, па се и прелива. Нек види народ да не оскудевамо… Уз малу напомену, да су у свако годишње доба на овом тргу на аутомобилима потребне гуме са добрим шарама. Да не завршите на платоу поред споменика Димитрију Туцовићу – ван концепта архитекте и мимо свога плана.

Из „круга двојке“, за данас само толико…

ИЗВОРрадар

Преузето са: https://www.koreni.rs/krug-dvojke/