(Фотографија:архива аутора/наука и култура)
Није искључено да ће се ускоро тумачењем светих текстова у Канади бавити не свештеници, епископи и професионални теолози (богослови), већ тужиоци и судије.
У чланку се наводи: „Игноришући бројне протесте, петиције и писма верских организација и организација за заштиту грађанских слобода, влада Карнија је у журби усвојила овај крајње проблематичан законски предлог. Тиме је либерална влада поставила основу за верска гоњења.“ Уопштено, у Земљи јаворовог листа ствара се прилично застрашујућа ситуација.
АУТОР: Валентин КАТАСОНОВ
У хришћанства, током две хиљаде година његовог постојања, увек је било непријатеља – како отворених, тако и скривених. Након што је равноапостолни император Константин Велики легализовао почетком IV века хришћанску цркву у Источном делу Римског царства (Византији), хришћанство је почело да добија статус званичне религије и у другим земљама Европе. Али скривена борба против хришћанства се наставила. При томе је изашла изван граница Европе, јер је хришћанство продирало у све крајеве планете. Укључујући и након такозваних Великих географских открића, дошло је и у Нови свет (Северну Америку).
У XX веку све земље које су себе убрајале у Запад (Стари и Нови свет, плус Аустралија и Нови Зеланд), називале су себе хришћанским (католицизам, протестантизам разних праваца, понегде православље). И као да је држава тамо (упркос формалном одвајању цркве од државе) стајала на стражи интереса хришћана. Наравно, рат против хришћанства се водио, али је имао скривени карактер.
Међутим, последњих деценија рат против хришћанства на Западу почиње да добија све отворенији карактер.
Прво, из наставних програма (школских и универзитетских) почели су да нестају најважнији и, чинило се, непоколебљиви постулати хришћанства. На пример, постулат да је човек створен од Бога по Његовом лику и подобију. Заменио га је постулат да је човек настао од мајмуна (дарвинизам). Деци и омладини почела је да се намеће идеологија материјализма, прагматизма, утилитаризма, па чак и отвореног атеизма.
Друго, стваран је „режим највећег повлашћивања“ за такве конфесије и правце који су готово у потпуности изгубили везу са истинским хришћанством и које се могу назвати „номиналним хришћанством“. У исто време, на све начине се ограничавало и притискало истинско хришћанство у лицу православне цркве.
Треће, почела су да се уводе разна ограничења и забране на употребу хришћанске симболике (крста, распећа, икона) на јавним и званичним местима; такође и забране на одржавање ван храмова молебана, литија и других догађаја религиозног карактера.
Четврто, почели су да се доносе и примењују закони који отворено противрече догмама и канонима хришћанства (не само православља, већ чак и многих либералних облика протестантизма). На пример, закони који легализују еутаназију, сексуалне изопачености, сурогатно материнство, истополне бракове, разарање породице под видом малолетничке правде и друго.
Пето, почеле су да се легализују снаге које имају отворено антихришћански карактер. Пре свега, реч је о такозваној цркви сатане, која је себе прогласила „свесним носиоцем зла и антиподом хришћанства“. Настала је пре шездесет година у САД (Калифорнија). Основао ју је 1. маја 1966. године у САД Антон Лавеј. Прве „парохије“ основане су у Сан Франциску и Лос Анђелесу. Постоји и огранак у Чикагу. Забележена је активност следбеника организације и у држави Арканзас. Огранци цркве сатане постоје у Великој Британији и Немачкој. Скоро пола века црква сатане налазила се у полулегалном положају. Али 44. председник САД Барак Обама, непосредно пре одласка из Беле куће, донео је одлуку о легализацији цркве сатане. Већ око десет година она делује отворено и веома активно се бори против хришћанства како у Америци, тако и ван њених граница.
Препоручујем да се обрати пажња на књигу кнегиње Јелизавете Шабељске „Сатанисти XX века“, која је објављена 1912. године (поново је издата 2004. године). У њој се говорило о сатанистима Старог и Новог света који су развили активну делатност на слабљењу хришћанства широм света (укључујући и Русију). Али тада (почетком XX века) та делатност је била подземна (водила се углавном у масонским ложама). Ј. Шабељска је предвиђала да може проћи неколико деценија и да ће сви ти „демони“ почети да делују отворено. Навешћу само два примера.
Дана 1. јуна 2016. године у центру Европе, у Швајцарској, одржана је свечана церемонија отварања железничког тунела Сен Готард у Алпима. На отварање овог тунела (најдужег на планети – скоро 60 километара) били су позвани лидери највећих европских земаља: Ангела Меркел (Немачка), Франсоа Оланд (Француска), Матео Ренци (Италија), европска комесарка за транспорт Виолета Булц, министри транспорта низа европских држава, као и многи други представници европске власти. Позвани су били и представници главних верских конфесија Швајцарске. Главни део програма био је спектакл у којем је учествовало више од 600 глумаца, од којих је већина летела кроз тунел попут уметника који лете под куполом циркуса. То је био прави сатанистички шоу. Главни лик био је Луцифер у облику јарца, кога су глумци који су представљали раднике отворено призивали у овај свет. Демони су испунили читав простор тунела.
Други пример је сатанистички шоу приказан у Француској 26. јула 2024. године током отварања Олимпијаде. Подсећам да је то била богохулна пародија на слику Леонарда да Винчија „Тајна вечера“. Ефекат тог спектакла био је чак и снажнији него код представе приликом отварања железничког тунела 2016. године. Отварање Олимпијаде у реалном времену гледало је неколико милиона људи.
Сада бих желео да се детаљније осврнем на једну западну земљу коју многи доживљавају као релативно повољну са становишта хришћанства. Реч је о Канади. Још након Другог светског рата, огромна већина становника Канаде (до 90%) били су хришћани (пре свега католици и протестанти). До 2010. године тај удео се смањио на 75,8%. А према попису из 2021. године, само 53,3% становника изјаснило се као хришћани (међу осталима су углавном неверујући, као и припадници ислама, јудаизма, будизма и хиндуизма). Како год било, али и данас хришћанство још увек остаје највећа религија у Канади. Међутим, тенденција дехристијанизације Земље јаворовог листа је очигледна. Педесетих година XX века 95% становништва провинције Квебек присуствовало је недељној миси; данас је тај број мањи од 5%.
Дакле, Канада (као и већина других западних земаља) полако, али сигурно губи свој хришћански идентитет. Наравно, делимично је то неизбежан процес хлађења вере код људи. Али такође је видљив и активан рад непријатеља хришћанства, који делују на многим пољима како би ослабили, па чак и уништили хришћанство у Канади. Неки посматрачи и експерти сматрају да је Земља јаворовог листа изабрана од стране светске закулисе као експериментална платформа за стварање модела постхришћанског „дивног новог света“. Неки историчари сматрају да је заокрет Земље јаворовог листа од модела „традиционалног развоја“ ка моделу „либерализма“ са његовим бројним „измима“ (материјализам, прагматизам, секуларизам, агностицизам, атеизам и друго) условљен такозваном тихом револуцијом.
Она је започела на прелазу 1950-их и 1960-их година, за време премијера Полa Совеа, под видом програма реформи „Сто дана Пола Совеа“. Један од главних циљева „тихе револуције“, наведених у програму, био је секуларизација канадског друштва – све до атеизма. Процес секуларизације је покренут и траје до данас.
Канађанима власти предлажу да забораве на „стару нормалност“ и да се навикну на „нову нормалност“ (израз „стара и нова нормалност“ припада познатом представнику светске закулисе Клаусу Швабу, који је до прошле године више од пола века био председник Светског економског форума).
Ево, на пример, у јуну 2017. године парламент канадске провинције Онтарио усвојио је закон који прописује одузимање деце из породица које се противе истополним браковима и родној идеологији. Канада је била једна од првих земаља у свету која је легализовала еутаназију. Али тамо постоји старосно ограничење: „помоћ при умирању“ пружа се лицима од 18 година. Сада тамо присталице апсолутне еутаназије активно настоје да укину ово старосно ограничење, како би се могло усмрћивати чак и новорођенчад (додуше, не на захтев деце, већ њихових родитеља). Нећу даље набрајати „иновативне“ идеје и пројекте власти Земље јаворовог листа, које је тешко назвати другачије него сатанистичким.
Поред гурања кроз парламент сатанистичких закона, мрзитељи хришћанства прибегавају и физичким методама притиска. Не, не мислим сада на убиства или тровања. Мислим на рушење хришћанских храмова. Тако великог броја уништених или оштећених храмова као у Канади нема ни у једној другој земљи (од оних које нису у ратном стању). Од средине 2019. до краја 2023. године у Канади је спаљено или опљачкано најмање 123 хришћанске цркве.
И ево, коначно, дошао сам до догађаја данашњице који ме је и подстакао да напишем овај текст. Реч је о законском предлогу који се промовише у парламенту Канаде под кодном ознаком „C-9“. Званични назив документа гласи: „Закон о изменама Кривичног законика (пропаганда мржње, злочини из мржње и приступ верским или културним местима)“.
У тренутку писања овог текста, законски предлог још није постао закон. Прошао је треће читање у Доњем дому 25. марта 2026. године, а почетком априла налазио се у другом читању у Сенату.
Најдетаљнија анализа законског предлога дата је у чланку Џејн Станнус (Jane Stannus) „Canada wants to make quoting the Bible illegal“ („Канада жели да прогласи цитирање Библије незаконитим“). Чланак је објављен 31. марта у угледном енглеском часопису The Spectator (излази од 1828. године).
Суштина законског предлога и проблема који из њега произилазе формулисана је већ у првом пасусу чланка: „Васкрс је већ врло близу, и канадска либерална влада је изабрала ово свето време да покаже своје потпуно презирање хришћанства. Тренутно она гура шокантан законски предлог C-9, који може квалификовати цитирање одломака из Библије као злочин из мржње“.
Даље се наводи да је након покретања законског предлога у парламенту Канаде више од 40 грађанских и верских група тражило да се појасне формулације документа. Јер уколико се оне задрже у изворном облику, могу послужити као основ за покретање кривичних поступака против лица која се усуде да јавно изговарају поједине делове Библије, посебно из Новог завета.
А шта значи јавно изговарање? На пример, држање проповеди у храму. Или предавање студентима на универзитету. Или расправа о неком питању у телевизијском студију. На крају, под „изговарањем“ може се подразумевати и писање текстова чланака и књига.
Значајне измене формулација у тексту документа (узимајући у обзир изнете примедбе и предлоге) нису извршене. Марк Милер, министар канадског идентитета и културе, изјавио је током парламентарних расправа о законском предлогу да, по његовом мишљењу, у Библији, посебно у Поновљеном закону, Левитској књизи и Посланици апостола Павла Римљанима, постоји „очигледна мржња“. Рекао је да не разуме како се може позивати на принцип добре вере при цитирању одређених одломака из Библије и да тужиоци треба да имају могућност да подижу оптужнице за подстицање мржње.
Дакле, није искључено да ће се ускоро тумачењем светих текстова у Канади бавити не свештеници, епископи и професионални теолози (богослови), већ тужиоци и судије. У чланку се наводи: „Игноришући бројне протесте, петиције и писма верских организација и организација за заштиту грађанских слобода, влада Карнија је у журби усвојила овај крајње проблематичан законски предлог. Тиме је либерална влада поставила основу за верска гоњења.“ Уопштено, у Земљи јаворовог листа ствара се прилично застрашујућа ситуација. Донекле подсећа на борбу у нашој земљи против „опијума за народ“ 1920-их година.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2026/04/13/otkrytoe-gonenie-na-khristianstvo-kanadskiy-precedent.html
Преузето са: https://naukaikultura.com/otvoreno-gonjenje-hriscanstva-kanadski-presedan/
