Posted by Центар за геостратешке студије

Интервју водила Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије

Поштовани господине Шеих Имран Хосеин, пре свега желела бих да Вам се захвалим што сте пристали на овај интервју – за мене је то велика част.

Ваше књиге и предавања оставила су дубок утицај на многе људе широм света, укључујући и оне на Балкану.

Посебно бих желела да истакнем да је једна од ваших књига објављена на српском језику захваљујући издавачкој кући Пешић и синови, на челу са директорком Весном Пешић, што је омогућило читаоцима у Србији и региону да се ближе упознају са вашим идејама.

Ваша нова књига „Кур’ан и судбина Русије“ привукла је значајну пажњу јер разматра улогу Русије у савременој геополитици и њено могуће место у кур’анском пророчанству. У њој износите тезу да православна хришћанска Русија може имати посебну улогу у историјским догађајима последњих времена и да би могла постати природни савезник муслимана у супротстављању доминацији секуларног Запада. Тврдите да савремена Русија представља Рум из Кур’ана, односно наследника византијске православне цивилизације. Која је главна порука ове књиге и зашто је, по Вашем мишљењу, посебно важна управо у овом тренутку? Који су кључни теолошки и историјски аргументи који вас воде ка овим закључцима?

– Исламска есхатологија, односно кур’анско објашњење краја историје, открива важну улогу коју ће на крају времена имати један део хришћанског света који се у Кур’ану описује као Рум. Кур’ан, више од 1400 година стар Божански текст који никада није мењан, садржи целу суру (поглавље) под називом Сура Рум.

Рум у Кур’ану представља Свету хришћанску византијску државу са седиштем у Цариграду. То није паганско Римско царство које је постојало пре хришћанске Византије, нити је то онај део хришћанског света који се 1054. године одвојио од Цариграда и формирао западно хришћанство.

Господ Бог је у Кур’ану прорекао да ће Рум, који је управо претрпео катастрофалан пораз од свог паганског персијског ривала и непријатеља, ускоро поново бити победник уз Божанску помоћ. Кур’ан даље открива да ће Рум два пута однети такву победу уз Божанску подршку. Текст затим, на загонетан начин, наводи да ће се те две победе догодити пре (min qabl) и после (min ba’ad), што указује на постојање значајног догађаја који се налази између те две победе. Језик Кур’ана позива читаоца да трага за тим догађајем који се налази између „пре“ и „после“, а самим тим и између две победе.

Божанско пророчанство о Румовој победи након пораза испунило се чудесно, у тачно оном временском оквиру који је наведен у Кур’ану. Пошто се прва победа Рума већ догодила, као што је описано у Кур’ану — када је византијска држава нанела одлучујући пораз Персији 622. године — а друга победа се још није догодила, логично следи да Рум не може нестати из историје. Напротив, свет мора поново сведочити једној таквој чудесној победи хришћанског Рума над паганским ривалом.

Који је то пресудно важан догађај који се налази између две победе — онај који првој претходи, а другој следи? Чини се да исламска наука никада није дала одговор на ово питање. Моја књига нуди уверљив одговор: османско освајање Цариграда 1453. године, након којег је Рум престао да постоји као држава у Цариграду.

Даље тврдим да нестанак Рума из Цариграда није био случајна последица рата, већ резултат мрачног плана усмереног на преписивање краја историје. Моја књига открива улогу Османског царства у вођењу бескрајних неправедних ратова против Рума све док није постигнута победа и освајање Цариграда, што је на крају довело до нестанка Рума са светске сцене. Предлажем да је то учињено како би се сакрило пророчанство о будућој улози Рума у историји, али и како би се подстакла трајна огорченост и мржња између муслимана и православних хришћана, чиме би се саботирало њихово есхатолошко пријатељство и савез.

Моја књига сада враћа Рум на његово право место — у сам центар светских збивања на крају историје. Она такође износи став да се, након пада Свете византијске државе 1453. године, Рум преместио из Цариграда у Москву. Сходно томе, Рум из Кур’ана данас представља православна хришћанска Русија.

(Фото: Књига „Куран и судбина Русије“, Шеих Имран Хосеин)

Исламска наука је признала да Кур’ан прориче две победе, али је пре више од хиљаду година закључила да је друга победа остварена када су муслимани освојили Меку у време живота Посланика Мухаммеда (мир над њим). Међутим, ово тумачење друге победе било је у директној супротности са контекстом Кур’ана, који јасно говори о две победе Рума. Поред тога, када су прихватили освајање Меке као другу победу, исламски учењаци нису узели у обзир одсуство уверљиве везе са загонетним Божанским изразима „пре“ и „после“ који се односе на две победе. Стога мора бити шокантно за исламске ученјаке да се суоче са доказима да су погрешили у свом разумевању и тумачењу Кур’ана у вези са другом победом.

Морамо упитати критичаре: ако Рум из Кур’ана није православна хришћанска Русија, где је онда Рум данас? У ствари, није могуће идентификовати Рум у савременом свету ни на који други начин осим као Русију. Постоји и широко распрострањено руско уверење да је Москва „трећи Рим“ (Руси не праве разлику између паганског Римског царства, које називају првим Римом, и хришћанске Византије, коју називају другим Римом), што имплицира да је Москва, као њихов трећи Рим, сада Рум из Кур’ана.

Према томе, друга победа Рума, проречена у Кур’ану као победа уз Божију помоћ, морала би бити руска победа. Са уверењем очекујемо да ће се та победа догодити у Великом рату Русије против суштински паганског модерног Запада — рату који сада делује неизбежно.

Уверени смо да смо исправно објаснили другу победу која се помиње у Кур’ану и можемо бити сигурни да ће Истина на крају превладати.

Посланик Мухаммед (мир над њим) такође је прорекао — као што само истински Божији Посланик може прорицати — да ће муслиманска војска освојити Цариград убрзо након тог Великог рата. То муслиманско освајање Цариграда има пресудан значај, јер би омогућило да се Аја Софија врати својим правим власницима, чиме би се учврстило пријатељство и савез између Рума и исламског света.

Злогласна и мрачна улога Османског царства у историји била је управо у томе да онемогући савез између ова два побожна народа, који оба верују у повратак Месије. Међутим, повратак Аја Софије православном хришћанском свету ујединио би ова два народа у нераскидиву братску везу, која би потом отворила пут за повратак Месије — у шта и једни и други верују.

Моја књига такође објашњава и упућивање у Кур’анској Сури Ел-Кехф (Сура Пећина) на Црно море и његову повезаност са Јаџуџом и Маџуџом (Gog and Magog). Ако је Руму суђено да два пута буде победник, онда је и Зул-Карнејн неко ко је предодређен да два пута има историјски утицај. Његова главна улога у историји јесте да два пута заустави разарајући поход Јаџуџа и Маџуџа, који широм света угњетавају и проливају недужну крв. Моја књига не само да идентификује Јаџуџ и Маџуџ као оне који контролишу моћ у модерном Западу, као и у Израелу, већ и указује да је православна хришћанска Русија, повративши Крим и тиме успоставивши контролу над регионом Црног мора, предодређена да испуни други од два историјска утицаја Зул-Карнејна.

Јаџуџ и Маџуџ су вратили Јевреје у Јерусалим након 2000 година Божански наметнутог изгнанства. Потом су Јаџуџ и Маџуџ омогућили стварање лажне (свете) државе Израел, која је сада на прагу успостављања Pax Judaica — поретка који би заменио Pax Americana, као што је Pax Americana заменио Pax Britannica. Међутим, православној хришћанској Русији је суђено да на крају обузда Јаџуџ и Маџуџ, што ће довести до тога да та лажна (света) држава Израел остане без њихове помоћи и подршке. Pax Judaica ће трајати само кратак тренутак у историји, а затим ће нестати када се Месија врати да обнови истинску Свету државу Израел у Јерусалиму. Историја ће се потом окончати тријумфом Истине над свим ривалима и победом правде над неправдом и угњетавањем.

Моја књига се појавила управо у тренутку када је православна хришћанска Русија на прагу да испуни своју судбину, онако како је проречено у Кур’ану. Кључно је да руски хришћани, као и читав православни свет, постану свесни онога што Кур’ан говори о овој теми.

Ова тема је детаљније објашњена у мојој књизи под насловом Константинопољ у Кур’ану.

У вашој анализи често се појављују појмови Деџал, Јаџуџ и Маџуџ, као и идеја глобалног система који доминира светом. Како нам ови концепти помажу да разумемо савремене међународне сукобе?

– Исламска есхатологија открива присуство трансцендентних сила које делују у оквиру међународних односа, посебно у ономе што се тиче судбине Јерусалима.

Из тог разлога, секуларна наука у области политичких студија и међународних односа нема неопходне аналитичке алате да адекватно објасни појаву једне агресивно секуларне цивилизације која је настала из утробе западног хришћанства — цивилизације која споља задржава везу са хришћанском традицијом, али је изнутра суштински безбожна и лишена моралних вредности.

Секуларна наука такође није у стању да објасни јединствени феномен научне и технолошке револуције без преседана у људској историји, која је том безбожном Западу донела, и наставља да доноси, неупоредиву економску, технолошку и војну моћ. Та моћ омогућила је империјалне и колонијалне ратове Запада, који су резултирали западном доминацијом над неевропским народима.

Стога није изненађујуће што секуларна наука не може да пружи задовољавајуће објашњење за очигледну западну опсесију глобалном доминацијом — опсесију која је прикривено усмерена ка томе да се омогући ослобађање Свете земље за јеврејски народ, како би они могли да се врате у Јерусалим после 2000 година Божански наметнутог изгнанства. То би онда омогућило успостављање државе Израел у Светој земљи и, на крају, њено уздизање у владајућу силу света.

Зашто је секуларна британска влада издала Балфурову декларацију 1917. године, која ће свет на крају довести до нуклеарног рата и могућег уништења Британије као насељивог острва?

Зашто је британски генерал Аленби, који је 1917. предводио секуларну британску војску у поразу османске војске која је бранила Јерусалим, приликом уласка у ослобођени град изјавио: „Данас су крсташки ратови окончани“?

Шта објашњава прелазак империјалног Запада из Pax Britannica у Pax Americana, и сада у оно што све јасније личи на Pax Judaica?

Док секуларна наука нема одговоре на ова питања, проучавање Деџала (лажног Месије), као и Јаџуџа и Маџуџа у исламској есхатологији, нуди кохерентно објашњење прошлости, садашњости и будућности међународних односа у оквиру ове теме.

Господ Бог је изабрао Јерусалим и његову околину као Свету земљу и успоставио Свету владајућу државу у тој земљи, у којој су пророк-краљеви Давид и Соломон (мир над њима) владали светом из Светог Израела у Јерусалиму.

Кур’ан открива да је Соломон видео визију некога ко седи на његовом престолу. Пошто је препознао да је реч о злом бићу које жели да наследи његово краљевство, он се помолио Господу да нико не може наследити његову власт. Молитва је била услишена, и Свети Израел се урушио чим је Соломон умро. Израелски народ, који је потом одведен у ропство у Вавилон, био је збуњен оним што се догодило и није знао зашто се то десило.

Након тога, Господ је слао пророке Израелцима, обавештавајући их да ће им Он, Узвишени, послати једнога који ће бити познат као Месија, а који ће вратити златно доба када је Свети Израел владао светом из Јерусалима. Месија ће потећи из куће Имрана, преко његовог сина Мојсија, а затим преко Давида и Соломона (мир над свима њима). Израелски народ је од тог дана па све до данас чврсто држао то Божанско обећање.

Исламска есхатологија нуди месијанско тумачење кретања историје, у којем се филозофија историје, војна историја, политика, економија — укључујући монетарну економију — као и многе друге области знања, све сливају у један унапред одређени циљ последњих времена, смештен у Јерусалиму.

Пре више од 2000 година, Господ Бог је чудесно послао Месију, Исуса, као сина девице (мир и благослови нека су на обоје). Док је један део израиљског народа, данас познат као Јевреји, одбацио његову месијанску мисију, други део, данас познат као хришћани, прихватио га је и поверовао у њега. Један део тог хришћанског света и даље верује у њега и следи га, док је други део данас њега заменио фигурама попут Деда Мраза.

Када је римска власт попустила пред захтевима оних који су га одбацили и осудила га на распеће, а Јевреји видели да је умро на тај начин, били су уверени да је њихово одбацивање његове тврдње да је Месија тиме потврђено, јер је у Тори писало да је онај ко умре на крсту проклет од Господа. Од тада, више од 2000 година, они чекају појаву Месије.

И хришћанство и ислам потврђују да је Исус (мир над њим) био истински Месија, да је дошао, да је отишао и да ће се једнога дана вратити да влада светом из Свете државе Израел у Јерусалиму. Тада би било испуњено Божанско обећање о повратку златног доба.

Кур’ан објашњава да је Господ Бог учинио да изгледа као да је Исус умро на крсту, иако он у ствари није тако умро; напротив, Господ га је спасао од те проклете смрти и уздигао га к Себи. Тренутно пишем нову књигу која објашњава распеће у Кур’ану.

И хришћанство и ислам потврђују да је Антихрист, или Деџал — лажни Месија — створен од Господа Бога да опонаша истинског Месију. Управо је Деџала Соломон (мир над њим) видео у визији како седи на његовом престолу (Ова тема је објашњена у мојој књизи Dajjāl, the Qur’ān and the Jasad).

Ако Деџал жели успешно да испуни своју мисију — да наследи Свети Израел и успостави своју злу власт над светом из лажне (свете) државе Израел у Јерусалиму — он би морао да учини следеће:

ослободи Свету земљу за Јевреје;

врати Јевреје у Јерусалим да поново преузму град након 2000 година Божански наметнутог изгнанства;

обнови државу Израел у Јерусалиму;

учини да та држава Израел на крају постане владајућа сила у свету.

Да би остварио овај готово немогући циљ, Деџал је морао да осмисли стварање модерне западне цивилизације и да потом изведе прелазак са Pax Britannica и Pax Americana на Pax Judaica. Уз помоћ Јаџуџа и Маџуџа он је успео да постигне све наведено.

Ово објашњава мистериозну опсесију која се појављивала током крсташких ратова — ослобађање Јерусалима и Свете земље за Јевреје, као и враћање Јевреја у Јерусалим да поново преузму град након 2000 година изгнанства. Иста та опсесија присутна је и у модерној западној цивилизацији, која наставља да тежи истим циљевима (Ова тема је објашњена пре око 25 година у мојој првој књизи из исламске есхатологије Jerusalem in the Qur’ān).

И хришћанство и ислам потврђују да је Господ Бог створио Јаџуџ и Маџуџ као зла бића која ће служити као пешадија Деџала у његовој мисији успостављања Pax Judaica, што би му омогућило да једнога дана из Јерусалима тврди да је он истински Месија.

Кур’ан пружа доказе који потврђују да су они који контролишу моћ у модерном Западу, као и у Израелу, управо Јаџуџ и Маџуџ. Кур’ан такође упозорава на помирење између дела хришћанског света и дела јеврејског света, као и на коначно појављивање јудео-хришћанског савеза. Господ Бог је забранио верницима да буду пријатељи и савезници тог јудео-хришћанског савеза. Тај савез се формално појавио 1897. године као ционистички покрет, а управо ционисти данас контролишу моћ у модерном Западу.

Често говорите о томе како глобални медији пројектују наратив о сукобу између религија. Ко има интерес да ствара такву слику? Да ли верујете да су муслимани и православни хришћани, у ствари, природни савезници против секуларног глобализма?

Кур’ан је врло јасно потврдио да ће постојати хришћани који ће бити пријатељи и савезници муслимана (ал-Маида, 5:82). То се остварило у раном исламу, када је хришћанско краљевство Абисиније пружило уточиште муслиманима који су били прогоњени у паганској Меки; а када је Мека послала дипломатску делегацију тражећи њихово изручење, хришћанско краљевство је то одбило.

Ово пријатељство и савезништво између муслимана и хришћана суђено је да се поново појави како се историја буде приближавала тренутку када ће се истински Месија, Исус, син Девице Марије (мир над њима обоје), вратити.

Пошто је Кур’ан забранио муслиманима да буду пријатељи и савезници са хришћанским народом који се помири са Јеврејима и створи јудео-хришћански савез (ал-Маида, 5:51), и пошто се тај савез већ појавио у свету стварањем ционистичког покрета, јасно је да се пророчанство о хришћанском пријатељству и савезништву са муслиманима не односи на хришћански Запад који је у савезу са јеврејским Израелом. Стога то мора бити савез између муслимана и православног хришћанског света, који данас предводи Русија.

Постоје очигледни знаци да Русија отвара ново поглавље у свом односу према исламу. Такав знак видљив је, на пример, када је председник Русије, Владимир Путин, јавно узео Кур’ан у руке, привио га уз срце и пољубио.

У контексту односа са муслиманском Османском државом, која је вековима водила ратове не само против Русије већ, што је још важније, против читавог православног света, ово ново руско поглавље у односима са исламом није само изненађујуће, већ и веома похвално. Османски однос према православним хришћанима, посебно према јерменским хришћанима, као да је био осмишљен да створи вечну мржњу и непријатељство између две верске заједнице.

Међутим, Кур’ан каже: „Они плету своје планове, а Он плете Свој план, и Он је најбољи у планирању.“ Шест стотина година османског „саботирања“ и проливања крви сада се брише једним руским хришћанским пољупцем Кур’ана.

Кур’ан је такође прорекао да ће Господ Бог подићи један народ који следи Исуса (мир над њим) — дакле хришћански народ — на позицију надмоћи над онима који су га одбацили, дакле над јеврејским светом који је у савезу са Западом. Када буду подигнути, остаће доминантни све до краја света (Але Имран, 3:51). Моја књига износи став да се ово Божанско пророчанство данас испуњава у успону Русије на позицију која све више изгледа као надмоћ над НАТО савезом.

Али чак и пре овога постоје докази Божанске интервенције која усмерава судбину православне хришћанске Русије, онако како је то назначено у Кур’ану. Та интервенција се манифестовала у чудесном успону хришћанске Русије након изненадног и мистериозног колапса атеистичког Совјетског Савеза. Русија је након тог колапса била у таквој опасности да је готово постала вазална држава Запада. Ипак, у чудесно кратком временском периоду, као да је тако било Божански одређено, Русија је успела да се уздигне до нивоа политичке, економске, монетарне и војне снаге који јој је омогућио да успешно превазиђе егзистенцијалну претњу коју је представљала Украјина као западни посредник. Штавише, Русија је повратила Крим без испаљеног метка. Као последица тога, Русија је поново успоставила поморску контролу над целим Црним морем (морем које се помиње у Кур’ану), што има далекосежне последице за крај историје.

Како православни хришћански свет буде све више постајао свестан онога што Кур’ан говори о њима, и како све више хришћана буде прихватало Кур’ан као Божију Реч, остајући следбеници Исуса (мир над њим), пријатељство и савезништво између муслимана и православних хришћана постајаће све видљивији — чак и онима који имају очи, а не виде.

Више пута сте посетили Србију и Балкан. Зашто Балкан сматрате важним регионом када је реч о односима између православних хришћана и муслимана?

– Недавно сам имао дуг и пријатељски сусрет са православним патријархом Србије. Муфтија Србије је био са мном на том састанку. Патријарх се насмешио откривајући да, због мешовитих бракова, има више муслимана у својој породици. Патријарх је обећао подршку напорима усмереним ка јачању братства између муслимана и православних хришћана на Балкану.

Балкан има кључну улогу у обнови хармоничних односа између муслимана и православних хришћана, јер ниједан други регион на свету не показује тако дубоку међуверску коегзистенцију. Неопходно је да се одупремо спољним утицајима, укључујући и оне који долазе од балканских влада савезничких са НАТО-ом, а који би могли да ометају наше напоре да обновимо братске везе између наша два народа.

Будућност Балкана након Великог рата, када Рум из Кур’ана поново, уз Божију помоћ, постане победник, а НАТО буде елиминисан као значајан фактор у балканским пословима (Моја књига под насловом The Qur’an, the Great War and the West нуди исламско есхатолошко објашњење Великог рата, познатог у јудео-хришћанској есхатологији као Армагедон), отвориће пут ка Јерусалиму и повратку Месије, Исуса, истинског Месије (мир и благослови над њим).

Постоји једна арапска пословица која улива утеху: „Пси лају, а караван пролази.“ Молим Господа да моја књига „Кур’ан и судбина Русије“ одигра улогу у доношењу братства између наша два народа на Балкану, инша Аллах (ако Бог да).

Тема Сребренице и ратова деведесетих и даље изазива дубоке поделе на Балкану. Раније сте износили ставове о тим догађајима, наглашавајући потребу да се открије пуна истина као темељ помирења. Да ли верујете да истина, ма колико болна била, може постати основ за превазилажење рана и изградњу трајног помирења међу народима?

– На Судњем дану, у суду у којем ништа не може остати скривено, биће откривена истина о томе ко је испланирао ужасни масакр хиљада недужних муслиманских мушкараца у Сребреници. Иако се ја не бих изненадио ономе што ће тада бити откривено, многи ће тог дана бити обузети страхом јер су држали читав српски хришћански народ одговорним за тај масакр.

Ако то не сазнају у овом свету, сазнаће на Судњем дану да импликација проглашења да је ужасни догађај у Сребреници био геноцид значи да би кривица за њега била приписана читавом српском хришћанском народу.

Упркос мојим напорима да објасним ову последицу означавања масакра хиљада недужних муслимана као геноцида, нисам успео да убедим оне муслимане који су непоколебљиво везани за тај термин. С друге стране, сваки хришћанин кога сам срео у Београду и другим деловима Балкана недвосмислено је осудио ужасни догађај који се догодио у Сребреници.

Чврсто верујем да су постојале моћне тајне силе, предвођене НАТО-ом, које су деловале са злим намерама и које су биле одговорне за планирање ужасног масакра муслимана у Сребреници, настојећи да саботирају сваки потенцијал за помирење између наша два народа након распада Југославије и успостављања Босне као независне државе.

Посетио сам меморијално гробље у Сребреници и молио се за хиљаде шехида који су изгубили животе, да пронађу мир и да им буде дарован улазак у рај. Такође сам се молио да они који су били одговорни за тајно планирање тог ужасног масакра једнога дана буду откривени.

Несумњиво, масакр недужних муслимана у Сребреници, удружен са непоколебљивим инсистирањем муслимана да се он означи као геноцид, представља значајну препреку нашим настојањима да подстакнемо помирење. Ипак, Истина мора на крају победити над лажима, и морамо остати стрпљиви док истрајавамо у нашим напорима да помиримо наша два народа.

Како гледате на агресију коју су Сједињене Државе и Израел покренуле против Ирана? По вашем мишљењу, који су стварни узроци сукоба између Израела, САД и Ирана?

– Тренутна невоља у којој се Иран налази пре свега је последица његовог храброг става против угњетавања које Израел спроводи над недужним палестинским хришћанима и муслиманима. То угњетавање ескалирало је у геноцид у Гази, јер је целокупна јеврејска заједница која подржава државу Израел саучесник у немилосрдном убијању недужних Палестинаца, без обзира на њихову верску припадност.

У савременом исламском свету већина влада или се покорила Израелу и САД, или се плаши да се супротстави угњетачима онако како је то учинио Иран. Без обзира на њихове поступке, они су издали ислам и Посланика Мухаммеда (мир и благослови над њим).

Како да објаснимо да хришћани и Јевреји могу бити толико лишени морала и светог закона да делују као варвари? Исламска есхатологија открива да Јаџуџ и Маџуџ држе моћ и на Западу и у Израелу. Штавише, Јаџуџ и Маџуџ су створења Господа Бога са специфичном мисијом у свету. Њихов циљ је да помогну Антихристу у његовом настојању да успостави своју власт над Јерусалимом и Светом земљом. То би му омогућило да уверљиво тврди да је он Месија кога је Господ Бог обећао израиљском народу.

Као последица тога, Pax Judaica мора заменити Pax Americana, као што је Pax Americana заменио Pax Britannica. Ова тема, која је централна у исламској есхатологији, објашњена је у мојој књизи Jerusalem in the Qur’ān, објављеној пре више од 25 година.

Тези о Јаџуџу и Маџуџу придружена је антитеза, такође Божанског порекла — Божански одређена моћ Зул-Карнејна, која ће на крају обуздати Јаџуџ и Маџуџ до те мере да више неће моћи да угњетавају. Моја књига The Qur’an and Russia’s Destiny објашњава да је судбина хришћанске Русије да обузда Јаџуџ и Маџуџ. Посланик Мухаммед нас је обавестио да ће Господ Бог уништити Јаџуџ и Маџуџ када се Исус врати (мир над њима обоје). Исус ће убити Антихриста, након чега ће чак и камење и стене проговорити, захтевајући уништење оних Јевреја који данас учествују у или подржавају варварско угњетавање које спроводи Израел.

Да ли мислите да је велики рат на Блиском истоку неизбежан, и како видите коначан исход таквог сукоба – ко би могао изаћи као победник?

– Из перспективе исламске есхатологије, не видим могућност да било која арапска држава или Иран покрену велики рат. Уместо тога, очекујем континуирани низ ратова које ће водити Израел са циљем успостављања Pax Judaica. Као и у Сребреници, и кроз историју, тежња Израела биће да види међусобно уништење обе стране које ће се борити у Великом рату прореченом у јеврејским списима. Такав исход би олакшао успостављање Pax Judaica.

Да би Израел проширио своју територију до библијских граница Светог Израела, биће неопходно да води више ратова.

Објашњење исламске есхатологије о догађајима након Pax Judaica морамо оставити за неку другу прилику.

И на крају – која је ваша порука муслиманима и православним хришћанима данас? Да ли верујете да они могу одиграти важну заједничку улогу у свету који се драматично мења?

 – Испирање мозга исламског света од стране Османског царства, реке крви које су већ проливене и злочини који су почињени (попут погрома над српским хришћанима на Косову у марту 2004. године, који је резултирао срамотним и недостојним уништавањем домова, паљењем цркава и манастира и протеривањем цивила), неспособност исламске учености да продре у Кур’ан и разуме питање Рума, као и да препозна и прихвати статус хришћана који ће бити „најближи по љубави“ муслиманима — све то представља тренутно непремостиве препреке на путу ка братству између наша два народа.

Ово је посебно видљиво у балканским земљама, где су муслимани и православни хришћани у толикој близини да буквално живе раме уз раме.

Сура Ел-Кехф у Кур’ану наглашава пресудно важну улогу коју ће млади имати у последњим временима. Стога наша стратегија мора бити да младима — и православним хришћанима и муслиманима — пренесемо Апсолутну Истину, тако да она дубоко одјекне у њиховим срцима. Овај приступ има потенцијал да створи нову генерацију која ће једни друге прихватити у братству, док и хришћанска и муслиманска омладина дају своју највишу оданост Апсолутној Истини која долази од Господа Бога, а не онима чија је највиша оданост њиховој нацији или НАТО-у.

Треба организовати муслиманско–православне хришћанске ретрите на Балкану и у другим регионима, како би се омогућила интеракција између младих из обе заједнице, укључујући и младиће и девојке. Ови сусрети треба да створе атмосферу без мржње, историјског непријатељства и ривалитета. Ретрити би били посвећени преношењу знања о православној хришћанској и исламској есхатологији.

Хришћански научници и јавни делатници морају недвосмислено осудити злочине почињене над муслиманима од стране такозваних хришћана. С друге стране, муслимански научници морају недвосмислено осудити злочине почињене над хришћанима од стране такозваних муслимана. Не бих се изненадио када би се показало да су многе од тих погрома и злочина починили они који су били плаћени за свој зли посао.

Несумњиво, најзначајнији догађај — онај који је Господ Бог прорекао у Кур’ану — а који ће дубоко уздрмати индоктриниране и изманипулисане муслиманске масе и пробудити исламску ученост, јесте прихватање Кур’ана као Божије Речи од стране дела хришћанског и јеврејског света, док они и даље остају хришћани и Јевреји. Овај догађај је изричито проречен у Кур’ану (Але Имран, 3:199).

Када је председник Русије Владимир Путин привио Кур’ан уз своје срце и пољубио га, направио је значајан корак ка остварењу муслиманско–православног хришћанског братства. Муслимани су дужни да верују у Кур’ан као Божију Реч, те стога не могу оспоравати Кур’ан а да се не суоче са тешким последицама — како од других муслимана, тако и од самог Господа Бога.

Упркос јасној забрани у Кур’ану да се ступа у пријатељство и савез са јудео-хришћанским савезом, многи балкански муслимани, посебно националистички настројени Албанци, показују недостатак поштовања према овој забрани. Тај недостатак поштовања видљив је у њиховој склоности да буду понесени национализмом и политичким сврставањем уз јудео-хришћански ционистички савез који је створио НАТО.

Ипак, постоје докази да они који се противе нашим напорима ка братству између наша два народа почињу да страхују од коначног неуспеха својих злокобних планова да подстакну вечну мржњу и ривалство између муслимана и православних хришћана. Недавно ми је забрањен улазак у Албанију, иако сам ту земљу претходно посетио три пута без икаквих проблема. Морао сам да проведем целу бесану ноћ у транзитном делу аеродрома у Тирани пре него што су ме сутрадан вратили у Београд. Ипак, сви Албанци који су ме те кобне ноћи препознали, загрлили су ме са љубављу, а многи су инсистирали да седнем са њима и подучавам их Кур’ану.

Важна импликација одлуке Албаније да ми забрани улазак јесте да се они сада плаше да се ток историје окреће у нашу корист, а против њих.

Како се буде испуњавало пророчанство из Кур’ана, и како све већи број православних хришћана буде потврђивао своју веру у Кур’ан као Реч Једнога Бога, задржавајући свој хришћански идентитет, Кур’ан ће постати непобедива сила која ће на крају однети све оне који се противе муслиманско–православном хришћанском помирењу и братству.

Пре него што завршим, можда је неопходно подсетити албанску владу, као и про-НАТО муслимане на Балкану и другде, на кредибилитет Кур’ана као Божије Речи, јер изгледа да су са тиме недовољно упознати. Нико никада није довео у питање чињеницу да је Кур’ан дошао на свет преко језика Посланика Мухаммеда (мир над њим), који је био неписмен — није знао ни да чита ни да пише. Нико не спори чињеницу да је откривење Кур’ана трајало двадесет три године, да су објаве током тог периода непрестано записивали бројни писари, и да ниједан једини стих, па чак ни једна једина реч, никада није измењена након што је записана. Нико не спори доказ да данас у свету постоји само један јединствени текст Кур’ана, упркос протеку више од четрнаест векова. Нико не може оспорити чудесну чињеницу да књижевни стил арапског текста Кур’ана и даље остаје ненадмашен као највиши домет тог језика. И најзад, нико никада није успео да одговори на изазов Кур’ана упућен онима који га одбацују као Божију Реч — да произведу једну суру, једно поглавље, које би се могло упоредити са било којим у Књизи.

Про-НАТО албанској влади било би мудро да се покори Речи Божијој.

Извор: Центар за геостратешке студије

Izvor: https://geostrategy.rs/sheikh-imran-hosein-eshatologija-i-geopolitika/

(Fotografije:arhivaЦентрa за геостратешке студије )