Србија је од 1991. године изгубила чак 963.000 становника међу којима је скоро 30 одсто инжењера који су напустили земљу, што представља велики губитак за БДП, изјавио јe представник за Србију и Западни Балкан Међународне финансијске корпорације (ИФЦ) Бодин Булатовић на 33. Копаоник бизнис форуму;

Године 2052. године имаћемо само 5,2 милиона становника! Бићемо просечно старији за две до  три  године. Просечна старост становништва биће 46,4 године. Половина становништва живеће у Београду, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Новом Пазару. Повећава се број општина са мање од 5.000 становника и са од 5000 до 10. 000 становника.

Између два последња пописа, 2011. и 2022. године, број становника у Србији смањен је за више од пола милиона. Србија годишње губи град величине Кикинде, а број становника смањен је за више од 660.000 у последњих 10 година, показују статистички подаци;

Републички завод за статистику у Пројекцији становништва Републике Србије 2022 – 2052. године наводи да ће према средњем очекиваном сценарију, број становника 2052. године бити 5.224.762, што представља пад од око 22 одсто у односу на 2022.

Којим ће вештинама ова али и будуће српске власти да прибегну неизвесно је али оно што је извесно то је да по подацима Вестминстер фондација Србија због одлазака људи губи 900 милиона евра годишње. Светска банка предвиђа да ће Србија до 2050. имати 5,8 милиона становника, што је пад од 25 одсто;

Питање које остаје отворено јесте да ли ће Србија зауставити демографски колапс или се прилагодити реалности у којој је домаћа радна снага постала дефицитарна роба, посебно у регионима јужније од Београда. Одговор који држава припреми одредиће економску будућност земље и њен идентитет у наредним деценијама, писала је Слађана Вукашиновић. Због  демографске кризе губитак Србије 900 милиона евра, објављеноим у рјубириц Блиц – Бизнис;

Годишње у просеку 11.000 Људи више оде из Србије него што се врати у земљу.Између два последња пописа Србију је напустило око 147.000 становника.  Просечна старост људи који одлазе у иностранство је између 30 и 35 године. Најчешће одлазе у Европу. Враћају се после одређеног периода. Повратници у просеку имају 44 године;

Пише: Бранислав Гулан,  аналитичар и публициста

Лоша демографија руши Србију!

Србија је од 1991. године изгубила чак 963.000 становника међу којима је скоро 30 одсто инжењера који су напустили земљу, што представља велики губитак за БДП, изјавио је представник за Србију и Западни Балкан Међународне финансијске корпорације (ИФЦ) Бодин Булатовић на 33. Копаоник бизнис форуму. “Парадокс Србије је што је према подацима истраживања изгубила само око четири или пет одсто свог укупног становништва. Ово је заблуда, мада је, наравно, парадокс, јер је постојао огроман миграциони тренд ка Србији из БиХ, Хрватске и других делова бивше Југославије”, казао је Булатовић на панелу “Бржи раст за боља радна места у Србији”. Он је истакао да су те бројке ипак релативне и не показују праву ситуацију у којој се Србија налази од 1991. године.

“Чињеница је да је Србија изгубила 963.000 становника од 1991. године, што је скоро милион људи. А оно што је још шокантније је структура тих људи, јер је скоро 30 одсто инжењера образованих у бившој Југославији напустило земљу, што је нешто о чему заиста треба размислити”, истакао је Булатовић. Како је рекао, ако се ретроактивно узме изгубљени потенцијални приход тих инжењера који су напустили земљу и пружају услуге или робу у иностранству негде у свету, то је еквивалентно износу од 11,6 до 15,5 милијарди долара. “То је скоро до 16 одсто БДП-а. То је, чак и у лошој години или чак у нижем тренду, скоро четири пута више од страних директних инвестиција. Дакле, ово је огроман одлив људи, али не само то, већ и изгубљени раст БДП-а кроз таленте, знање које је трајно ‘аутсорсовано’. И сада велики број образованих ИТ инжењера напушта земљу”, рекао је он;

Виши економиста Светске банке за Србију Лазар Шестовић је истакао да српска економија може да се развија брже и достигне просечан раст БДП-а и од седам одсто, а што, како каже, није незамисливо. Он је рекао да је Србија раније, у периоду од 25 година од касних шездесетих година прошлог века, имала просечан раст већи од пет одсто. “То није незамисливо за нашу привреду, морамо да очекујемо више од привреде Србије и будемо оптимистични”, додао је Шестовић;

Шеф Канцеларије Светске банке за Србији Никола Понтара је нагласио да земље ЗБ могу да остваре виши ниво развоја, као и да тај регион може да удвостручи људски капитал. “Од око 30 земаља које су конвергирале ка високим приходима од 1990-их, половина њих је то учинила унутар ЕУ. Дакле, имате Уругвај, Чиле, земље Залива, али остатак, већина земаља које су управљале овом транзицијом, избегавајући замку средњег прихода и прелазећи са средњег на висок приход, заправо су то учиниле унутар Европске уније. Зато се заиста надам и прилично сам чврсто уверен да је сада отворен пут за Западни Балкан да приступи ЕУ”, рекао је Понтара.

У Србији од 2000. године штета од климатских промена 12 милијарди евра!

У Србији је за последњх 25 година направљена штета због климатскихи промена од око 12 милијарди евра, од чега се 70 одсто односи на екстремне поремећаје у водама, због падавина и суше, речено је на панелу Климатске промене – Западни Балкан у условима глобалног загревања, одржаном вечерас у оквиру 33. Копаоник бизнис форума. Климатске промене у свету су све екстремније и интензивније чак и у регионима у којима раније нису били изражени и многе од њих су изазвале и климатске емиграције 250 милиона људи;

Професор Факултета за физику Владимир Ђурђевић оценио је да су климатске промене из угла инвестиционих циклуса важна, а потцењена тема.  Он је упозорио да утицај климатских промена у сектору финансија постаје све видљивији, али да ће када то постане очигледно, бити прекасно. “Очекују нас озбиљне промене и проблеми због климатских промена”, рекао је Ђурђевић и подсетио на петогодишњу сушу у Ирану. Како је навео, Иран је изложен и огромном притиску на водне ресурсе, тако да су се десиле озбиљне миграције унутар земље, које су створиле незадовољство у друштву, а слично је било у Сирији пре грађанских сукоба. По његовим речима, проблему изазваном климатским променама допринели су људи чак 110 одсто.  “Вести нису оптимистичне једно позитивно је што постоји велика акумулација знања којим би проблем могао да се предупреди”, навео је Ђурђевић.

Извршни директор за шумарство, екологију и развој ,,Војводина шуме’’ Марко Маринковић рекао је да је земља за последње три деценије згубила 420 милиона хектара шума, али да тај тренд опада. “Проценат шумовитости у Србији је у позитивном тренду. После Другог светског рата Србија је била око 17,5 одсто пошумљена, а данас 39 одсто”, рекао је Маринковић и нагласио да је то јако добар проценат шумовитости. Напоменуо је да ипак постоји и оно што је проблем а то је квалитет тих шума и то проистиче из последице односа приватних и државних шума. “Нама су државне шуме у добром стању јер је организовано и планско шумарство, а приватне којих има милиони хектара нису”, рекао је он и додао да је и то потенцијал на коме треба радити. По његовом мишљењу, у ,,Војводинашумама’’ се са аспекта развојних пројеката користе сви модерни алати и технологије и могу благовремено да одговоре на такве последице. “Кад причамо о шумским пожарима, они су у Војводини анулирани захваљујући савременим технологијама, сателитским снимцима, авио снимањима, видео-надзором у комбинацији са сензорима, где наши чувари правовремено добијају информацију”, навео је он.

У ,,Војводијнашумама’’ превентивно су зауставили пожаре, иако постоје имамо изразито ризична подручја као што су Делиблатска и Суботичка пешчара, навео је Маринковић. “Дакле, то може да се уради, зато морамо да тражимо решења. Као предузеће имамо развојне пројекте, трудимо се да средства из европских фондова искористимо за аспекат заштите природе, иако нисмо чланице Европске уније”, навео је он и додао да сада имају 11 пројеката из буџета од око 12 милиона еура. У Србији, како каже, постоји пролем што цивилни сектор, али и неки доносиоци одлука крчење шума мешају са газдинским третманима у шуми.

“Од 1990. до 2018. године изгубили смо на глобалном нивоу 420 милиона хектара шума. Искрчене су. И то има катастрофалне последице. Међутим, за тај исти период у Европи површина под шумама повећана је за 14 милиона хектара. Европа има позитиван тренд”, рекао је он и додао да када прича о крчењу шума, говори о шумама у Бразилу, и Африци. По његовим речима, трендови се полако спуштају, са 16 милиона хектара годишње, на десетак. Европа је, каже, повећала површину под шумама, дрвну запремину, у природи и повећано је њихово коришћење, рекао је Маринквић. “Као последица климатских промена у шумарству имамо јако поремећене режиме воде, подземних и надземних вода”, рекао је Маринковић и упозорио да у Војводини односно на подручју Војводинашума ниво подземних вода спустио за четири метра, а да храсту лужњаку треба 1,5 до два метра да може да дође до ње.

По његовим речима, са друге стране постоје суше, температурни екстреме и суперћелијске олује као и шумски пожари који су велика опасност. Штета од шумских пожара је, нагласио је готово неповратна или је потребно пар десетина година или чак и стотине година да се тај екосистем врати на стање какво је било. Према извештају европског шумарског института, како је нагласио Маринковић, имамо померање вегетације на север за 350 метара годишње. “Морамо да гледамо у будућност и да се адаптивно понашамо како би управљали шумским екосистемима и како се прилагодили да би у будућности имали здраве и виталне шуме”, рекао је он;

Наш економски опстанак зависи од наше енергетске транзиције

Потпредседник Привредне коморе Србије Михаило Весовић изјавио да 11,5 одсто вредности домаћег извоза у Европску унију чине производи који подлежу ЦБАМ таксама наводећи да ЕУ и регион чине више од 70 одсто целокупног извоза Србије. Весовић оцењује да наш економски опстанак зависи од наше енергетске транзиције. “Енергетска транзиција није само питање конкурентности домаће привреде, већ и питање опстанка и брзине придруживања Европској унији”, рекао је Весовић на панелу “Декарбонизација конкурентности: Како ЦБАМ и сродни механизми утичу на будућност српске индустрије”. Компаније које увозе на тржиште Европске уније од 1. јануара су у обавези да плаћају карбонску таксу (ЦБАМ) у износу до 85 евра по тони угљен-диоксида који се емитује при производњи робе, а Србија је истовремено увела наплату националног пореза у износу од четири евра по тони. Тиме се смањује обавеза увозника у ЕУ и спречава двоструко опорезивање истих емисија

Весовић истиче да Европска унија на овај начин жели да убрза и притисне прилагођавање српске привреде европским стандардима. “Оно што је важно јесте да ЦБАМ од ове године постаје наша реалност, иако се од следеће године плаћа. Ово је на неки начин праћење онога што је Европска унија задала као своју норму”, рекао је Весовић. Он истиче да Србија, иако потписница Паришког споразума, касни у брзини прилагођавања и испуњавања својих обавеза за остатком Европе. “Неопходно је да се ова транзиција убрза, јер ће нас то коштати. Коштаће нас, пре свега економски, а коштаће нас и успоравања европских интеграција”, оценио је потпредседник Привредне коморе Србије.

Регионална директорка за јавне политике у ЕБРД Милена Поповић Мартинели каже да је Европа пут којим Србија треба да иде, наводећи да ће нам бити лакше уколико убрзамо примену европских стандарда. “Европска унија је највећи донатор и инвеститор не само у Србији већ и у региону, ЕУ пружа подршку Србији и у области декарбонизације”, рекла је Поповић Мартинели. Имајући у виду да је Европска унија најважнији спољнотрговински партнер Србије, она оцењује да из угла наше земље не постоји алтернатива европском тржишту.

Становништво све старије

Осим што нас је све мање у Србији, према подацима Републичког завода за статистику, становништво нам је све старије, па се очекује да ће 2041. године сваки четврти становник бити старији од 65 годинЗнатно је смањен и број жена у репродуктивном добу!

“Године 2052. године имаћемо само 5,2 милиона становника. Бићемо просечно старији за две  до  три  године. Просечна старост становништва биће 46,4 године. Половина становништва живеће у Београду, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Новом Пазару. Повећава се број општина са мање од 5 000 становника и са од 5.000 до 10.000 становника, каже Гордана Бјелобрк из Републичког завода за статистику.

Између два последња пописа, 2011. и 2022. године, број становника у Србији смањен је за више од пола милиона. Сада већ тај број премашује 660.000 становника. Сваке године, у просеку изгубимо град величине Кикинде. Око 85 одсто збпог негативног природног прираштаја – годишње више умрлих него живорођених, а разлику чине миграције;

ФОТО архива аутора: Осим што нас је све мање, становништво нам је све старије, па се очекује да ће 2041. године сваки четврти становник бити старији од 65 година. Знатно је смањен и број жена у репродуктивном добу.

Колико је отишло народа из Србије?

Поставља се питање колико је Људи напустило земЉу? Према евиденцији РЗС , објављеној након последњег пописа, годишње у просеку 11.000 Људи више оде из Србије него што се врати у земЉу. “Између два последња пописа Србију је напустило око 147.000 становника.  Просечна старост Људи који одлазе у иностранство је између 30 и 35 године. Најчешће одлазе у Европу. Враћају се после одређеног периода. Повратници у просеку имају 44 године”, објашњава Бјелобрк.

Стручњаци кажу да велики народи не морају да страхују толико од досеЉавања других народа као радне снаге. Имамо ли ми разлога да страхујемо – има ли показатеЉа да би Срби у наредних 50 или 100 година могли да постану мањина у сопственој земЉи или да чак нестанемо као народ?

Демограф Владимир Никитовић каже да нико не зна шта ће бити за 50 или 100 година. “Ако посматрамо претходних 100 година, видимо да су десиле толико драматичне миграционе промене које нико није могао да претпостави. Трендови показују да ће се десити смањење броја становника у Србији  и удела доминатне етничке групе, тј. Срба, у популацији. То је нешто што је типично и за читав овај регион у коме живимо, објашњава Никитовић”.

Негативан природни прираштај више од 30 година!

Гордана Бјелобрк из Репубчичког завода за статистику наводи да према попису из 2022. године у Србији живи око 5.400.000 Срба. “То је око 81 одсто укупне популације. Године 2011. их је било око 5.900.000. Када говоримо о 2022. години, на другом месту су Мађари, затим Бошњаци, Роми, а све остале националне мањине имају удео мањи од једног процента”;

Тренд да годишње имамо више умрлих него живорођених почео је 90-их. Више од 30 година погођени смо негативним природним прираштајем. По речима демографа Владимира Никитовића почетак негативног природног прираштаја регистрован је већ 1989. годне у Војводини. “То се није догодило преко ноћи. То је резултат тога што већ 100 година ниједна генерација није достигла просту репродукцију, да имате двоје деце, колико год ми мислили да јесте. Ми смо за време Другог светског рата имали нагли пад, нормално, а онда смо имали тај компензациони период који је био врло кратак, краћи него у многим другим државама и то јесте заправо био почетак демографске кризе на коју су тадашњи демографи упозоравали”, каже Никитовић.

Никитовић напомиње да ни у време СФРЈ није постојала права популациона политика. “Ми тада чувену демофрафску дивиденду, вишак радне снаге, нисмо мудро искористили него смо се њега отарасили, радници на привременом раду у иностранству. Док су земЉе Западне Европе, код којих је чак дуже трајао тај компензациони период фертилитета, већ тада знајући да су ти трендови очигледно такви, кренули са постепеним увозом радне снаге”, каже демограф Владимир Никитовић. Ни у посленђих 20 година, мере за повећање броја становника, нису одговарајуће. “Ове мере у последњих 20 година су исто ,,гашење пожара’’ зато што су фокусиране само на један сегмент, који није небитан, али фактори који утичу, ако говоримо само о фертилитету, су сложени и не можете само на један сет фактора утицати и очекивати да ћете имати извесно неки резултат. Ти резултати које ми видимо, то је благи пораст трећег и четвртог детета у породици, али код ниског образованих, тако да то нису неки резултати који могу омогућити оно што бисмо као друштво желели”, објашњава Никитовић.

Како повећати број становника

Државе прибегавају бржим решењима – практично број становника повећавају довођењем радне снаге из иностранства, а мање се игра на карту природног обнавЉања становништва. “То јесте бржа варијанта. Ви ако играте на побоЉшање природног фактора, треба вам 20-25 година да та деца, која би се родила у већем броју, доспеју на тржиште рада, што је кЉучни фактор. У том периоду ми имамо мањак, као и све ове друге земЉе”, каже демограф Владимир Никитовић.

Никитовић каже да ако посматрамо шта се догађа у Западној Европи у последњих пола века, они сигурно нису желели да мењају на тај начин нити им је то била почетна идеја да мењају структуру свог становништва, али су били принуђени да увозе радну снагу из других културолошких кругова, из неких удаЉенијих предела и да су се чак најпре окренули ближим, као што је Балкан. Држава доноси разне подстицајне мере за рађање деце. Републички завод за статистику прати ефекте и о томе обавештава надлежне. Градови и општине би могли више да раде на поЉу подмлађивања становништва. Морају самоиницијативно да доносе мере, да схвате озбиЉност ситуације на локалном нивоу и да пробају младим Људима да дају неке подстицаје, најпре да остану на тој териоторији, а онда да се одлуче да постану родитеЉи”, сматра Бјелобрк.

По Закону о финансијској подршци породици с децом, на пример, жена из Немачке која у нашој земЉи роди дете и има статус стално настањеног странца добиће 500.000 динара за прво дете као и жена из Србије. Што се тиче и теорије и праксе из демографије, то ми стално говоримо доносиоцима одлука, та мера за прво дете није нужна та помоћ, тек од другог и трећег. То је изузетно велики издатак, а суштински не мења ништа, наглашава демограф Владимир Никитовић.

У Србији најмање рођених беба у последњих 145. година. Пре две године је рођено вега 60.813 дечака и девојчица. То је тако скоро свкае године. Тиме је, нажалост, остварен негативан природни прираштај становништва од минус 36.285 нерођене деце. То је рекордно низак природни прираштај.

Гордана Бјелобрк из Републичког завода за статистику напомиње је да морамо имати у виду и да никада нисмо имали мање становника, никада старије становништво и никада мање жена у фертилном периоду. Значи, за 600.000 нам се смањила основа за рађање. Било које мере да примењујете свакако неће имати исти ефект данас. Нама су се нагомилале негативне демографске тенденције, променила се старостна структура становништва, и ми више немамо довољан потенцијал да тако брзо обновимо становништвоч

У те негативне демографске тенденције могу се набројати грађански рат у СФРЈ, економска криза, санкције међународнезаједнице, бомбардовање НАТО. Мапа жртава ратова од 1991. до 2001. године, коју су урадиле невладине организације, показала је, на пример, да је на подручју Словеније, Хрватске и БиХ страдало  2.200 држављана Србије.Ти  ти људски губици укључују припаднике ЈНА, Војске Србије и МУП-а Србије, дакле, житеље Србије.

На Косову је нестало или убијено 13.549 Срба и других становника Србије;

Негативна демографска тенденција је и чињеница да годишње у Србији од болести или непажње умре око 100.000 људи. Само пандемија корона вируса се однела за 2,5 године око 60.000 житеља Србије у смањен. Наводе се и примери наглих климатских промена, које нам смањују број грађана. У јулу 2023. године због климатских промена било је 1.300 више умрлих у односу на јул претходне 2022. године. И у августу  је забележена већа смртност у односу на август претходне године.

Уз то постоје и подаци да годишње у Србији хиљаду становника изврши суицид, пет стотина погине у саобраћајним удесима, а стотну буде убијено у породичним и криминалним сукобима. И даље је велики демографски проблем је исељавање српског становништва из државе Србије, које у континуитету траје последњих три деценије. Држава овом проблему не придаје јавно велику важност, иако он директно утиче на нестанак српског и другог становништва.

Из Србије за  две деценије отишло милион људи!

Како тврди Светска банка из наше земље се у последње две деценије трајно у иностранство одселило милион људи. Међу њима највише је радника у услужним делатностима, затим стручњака у електроници и здравству и студената. Највише српске јефтине радне снаге из отаџбине отишло је на рад у нове чланице ЕУ – Словенију, Словачку, Чешку, Мађарску (12.000). Стручњаци из Србије су се одселили углавном у Немачку, Норвешку, Малту, САД, Канаду. Студенти из Србије већином школују се у Аустрији, Француској, Енглеској, Шведској, Немачкој, Италији. Избеглица са српским пасошом и држављанством преселиле су се у Америку и Аустралију. На привремене сезонске послове житељи Србије у великом броју одлазе у Хрватску, Грчку, Турску, чак и у Албанију.

Ова сеоба нашег становништва је ван граница отаџбине одвела и 70.000 жена, чиме је смањен контигент будућих породиља. Тренд сеоба у иностранства се наставља, па данас у просеку годишње у расејање оде око 36.000 људи, од чега 17.000 чине младе жене – утврдили су у Републичком заводу за статистику.

Празно 700 села!

Унутрашње и спољне миграције српских житеља оставиле су празним око 700 села у Републици Србији. Млади свет у потрази за послом и новцем напустио је источну и јужну Србију и похрлио у велике центра – Београд и Нови Сад. У источној и јужној Србији данас живи старо становништво, док су житељи у најзрелијем добу на раду у иностранству (Аустрија, Данска, Француска,), а млади у главном граду.

Пракса је, међутим, показала да ни велики градски центри нису рај за породиље, очеве и наследнике. У истраживању које је спроведено у највећим српским гардовима показало се да млади, старости од 25 и вишегодина, све мање мисле на пород и на стварање породице. Чак 45 одсто младих мушкатаца у Србији се не интересује за сексуалне односе са девојкама, већ своје потребе извршава самозадовољавањем. Млади брачни парови се због скромних услова живота и рада углавном одлучују за једно дете, што је недовољно за просту националну репродукцију становништва.

Центар за маме из Београда је пак утврдио да свака десета градска жена не жели да роди друго дете због услова и третмана у породилишту. Такође, породицама је унапред потребна сигурност да ли ће дете моћи да упишу у вртић, квалитет здравствене заштите, могућности образовања како би могли да се остваре као родитељи. На основу ових старих чињеница и нових података и анализа Републички завод за статистику Србије смогао снаге да јавност суочи са истином да лоша демографија наставља да руши Србију.

Србија ће за три наредне деценије имати око 1,5 милиона становника мање. Биће нас свега 5,2 милиона. Највише ће се испразнити исток и југ Србије, који ће бити сиромашнији за 445.000 људи у односу на последњи попис 2022. године – гласи процена РЗС!

Према „средњем очекиваном сценарију“ РЗС највећи губитак становништва до 2052. године имаће борска (55 одсто) и зајечарска област (скоро 50 одсто). Највећи град у овом делу Србије, Ниш, спашће са 250.648 становника на 215.764. Најмање ће се испразнити београдска и јужнобачка област, за нешто мање од десет одсто. Демографска слика будуће Србије још је песимистичнија када се у пројекцију уврсти податак РЗС да ће 2052. године број деце до 14 година бити двоструко мањи од броја особа старијих од 65 година, којих ће бити све више. Србија ће дакле бити стара држава без подмлатка!

Где ће нестати 1,5 милиона Срба и других житеља у Србији ?

Бебе се неће рађати, јер ће житељи Србије да мигрирају са својих огњишта у велике центре своје државе или у иностратнству. У пројекцији становништва Републике Србије до 2052. године наводи да ће према средњем очекиваном сценарију, број становника бити 5.224.762, што представља пад од око 22 одсто у односу на 2022. годину.

Основни разлози таквог пада су негативни природни прираштај, који у просеку износи 86 одсто, и „негативна нето миграција“, односно већи број одсељених у односу на досељене – кажу у РЗС. Држава издваја све више новца за прво, друго, треће и четврто дете, али резултати ове кампање ће се показати тек за неколико година. А, опет показало се да државне дотације за рађање више деце не дотичу младе брачне парове, јер они тек решавају питање своје егзистенције. Истовремено треба у Србији ускладити запослење, борбу за зараде и борбу за родитељство. За сада трка за новцем води испред трке са наследницима. Уз то будуће мајке плаши пракса да породиље лако губе засполење и плате. Корени овог проблема националне будућности српског народа и становништва Србије су и ван демографије. А, тичу се политике. Младен Јовановић, независни стручњак за питања децентрализације и регионализације, те некадашњи директор Националне коалиције за децентрализацију, каже да најновија пројекција РЗС о паду броја становника у Србији није ништа ново, јер сличан тренд постоји од 2016. године.

Југ Србије, резервоар квалитетне радне снаге!

Потпуно је јасно да је посебно лоша ситуација на југу и истоку Србије, који је политички и економски дискриминисан у централизованој држави, каква је Србија. Југ Србије је постао резервоар квалитетне радне снаге за Београд, а све више и за Нови Сад, где одлазе углавном образовани људи који са собом носе велики економски и други потенцијал. Југ Србије је притом уточиште неквалитетних инвестиција, односно неквалитетних радних места која се, пре свега, ослањају на физички рад, оцењује Јовановић.

Негативан наталитет је европска боља развијених земаља. Недовољно беба за просту репродукцију становништва рађа се у Немачкој, Италији, Малти, Шпанији, али ове државе то решавају “увозом младих миграната’’ из Африке и Азије, које запошљава. Мигранти обнављају и становништво, али и радничку класу земаља ЕУ, што решава проблем ниског наталитета и проблем упослености јефтине радне снаге.

Србија није у могућности да прима велики број миграната, јер не може да их упосли. Делимичан помак у Србији начинио је долазак око 300.000 Руса и Украјинаца, који овде живе и раде и рађају децу, нове житеље Србије;

Стручњаци кажу да је потребан је додатни сет великих политичких и економски мера, као што је на пример, децентрализација привреде у Србији, које треба унапређивати и примењивати, како бисмо у наредном периоду могли да очекујемо заустављање негативних демографских тенденција и да кренемо у позитивном смеру.

У Србији изгледа не постоји свест да треба више деце да се рађа и да то треба да буде наш национални приоритет, ако не желимо да будемо земља са народом у сталном нестајању.

Фото лична архива аутора: У Србији се користи 3.257.100 хектара земљишта. Имамо 508.365 газдинстава. Пољопривредом се бави укупно 1.150.653 лица. Просечан број запослених на газдинству  је 2,2 лица.Просечна старост носиоца газдинства је 60 година. Сваки 11 носилаца газдинства је млађи од 40 година!

Права, тужна слика села у Србији: До 2052. нестаће их 3.000!

Према анализи РЗС са мапе Србије до 2052. године нестаће око 3000 села, односно како то пише у Уставу насељених места! Села нестају али и долази време за спасавање и варошица, јер и оне све више личе на села. У око 86 одсто насеља, односно села, опада број становника. У селима, односно, насељеним местима Србије данас је празно близу 196 .000 кућа! Од тога око 50.000 нема ни наследнике, па је тешко утврдити и власнике, као би се и оне продале, односно доделиле бескућницима!

Пошту ни банкомат нема око 2.000 села, односно, насељених места!

Близу 3.000 села нема вртића!

У две трећине села нема амбуланте!

У 20 одсто села нема основне школе! Разлог је да нема ђака да иду у њих!

У 2025. години у Србији се према подацима РЗС наводњавало само 47.543 хектара њива. То је 1,4 одсто обрадивих површина. У 2024. години наводњавало се тек 48.668 хектара.У свету се наводњава, упросеку, чак 17 обрадивих површина! Икли пример у Алганицњи већ деценкимјама чак 380.000 хектара!

Максимналне напоре да се ублаже ти проблеми води Министарство за бригу о селиму Србије. Оно је у времену од 2017. до 2022. године са 2,2 милијараде динара бесповратног новца помогло 207 задруга. Последњих пет година за младе до 45 година старости, који хоће да иду да живе у селима купљено је 4.000 кућа. _Тако су села добиал око 17.100 нових становника. У нњим се поново чује плач деце. Чине си и други напори да се побољша живот у селима. Фнансира се поправка домова културе, купују комбијии за бесплатан превоза наро, у Михољским сусретиам годишнеј учествује више стотина хиљада људи!

У влади Србије сад је 17 министар пољопривреде од 2000. године. Он је по други пут у тој фотељи. Пре њега  16 министара просечно је у тој фотељи проводило по 14 месеци! Сваки је са својим доласком обећавао да ће се наводњаваит најмање 100.000 па до миллион хектара. Слична обећања, по други пут, стижу и од садашњег министра! Али, њиве имају углавноим већш деценијама само обећања и уве остају суве. Најбоља потврда је штета од елементарних непогода у последње две и по деценије.

Када је пуштен у рад хидросистем Д-Т-Д, 1977. године, приликом пуштања у погон бране код Новог Бечеја, тадашњи високи функционер Југославије, Стане Доланц, обећао је  народу тада да ће се наводњавати чак 510.000 хектара њива и да ће се одводити сувишна вода са милион хектара. Све је то остало само сан на папиру! Јер, њиве су жедне воде, па зато на њима нема ни две ни три жетве годишње, што би се реално могло! А, то је обећавано народу. Али, обећања су остала у фиокама, а потврда о томе је последњи податак РЗС да се у Србији наводњава само 1,4 одсто обрадивих површина  у власнисштву јавних предузуешћа и задруга. То је у 2025. години била  површина од само 47.543 хектара!

Од 2000. године до краја 2025. године у Србији је било девет  сушних година. Штете у аграру су 10,5 милијарди евра. Никада није проглашена елементарна непогода. Али, се увек пад произуводње у аграру  обележавао са  двоструким бројкама у стратегијама развоја пољопривреде!

Убрзано, за једну деценију, нестаће око 1.200 села, јер на спавању имају мање од по 100 становника;

Србија данас има 4.720 села, односно насељењх места како пише у Уставу.  До 2052. године са мапе Србије ће их нестати најмање 3.000!

Сва села, која ускоро, за једну деценију нестају, а то је њих 1.200 не треба спасавати. Треба само она која имају шансе за опстанак и останак!

Према подацима РЗС у 463, а то је 10 одсто села, односно насељених места у Србији нема ниједног малолетног детета!

Чак 55 села, односно насеља, нема женског становништва;

У 315 села, односно насеља, нема женског становништва које је у фертилном периоду (а то је од 15 до 49 године)!

Према подацима РЗС, у 545 села нема женског становништва у оптималном добу, а то је од 20 па до 34 године живота;

У 2.894 насеља, односно, села Србије број старијих од 60 година је двоструко или више од тога већи од броја младих од 19, а у 168 села нема сановништва млађег 50 година!

Пољопривредом се бави 57,6 одсто мушкараца и 42,4 осто жена на селу од укупног броја од 1.150.653 пољопривредника!

Тек сваки 11 носилац газдинства је млађи од 40 година!

Аналитичари истичу да је највећа бољка пољопривреде Србије, уситњеност газдинстава и недостатак организовања на националном нивоу, лоше и нереалње досадашње стратгије пољорповиреде које су биле само обећавајуће и социјалног карактера!

Статистика бележи да у тој расцепканости, коришћених њива, у великој фабрици под отвореним небом од 3.257.100 хектара, имамо чак 19 милиона мини парцела!

Број кошница је у порасту, има их више од 1,1 милиона, не само због потражње за медом, већи зато што пчелари једини имају секторску националну организацију!

Рекордна производња меда у Србији била је 2013. године у количини од 9.750 тона. Тада је било извезено више од 4.750 тона меда. То је тада у земљу донело 14 милиона долара, што је тада било више од меда него од извоза меса!

Стручњаци истичу, да би нам село опстало, а потом и остало, морамо да почнемо да извозимо прерађевине, уместо робе у ринфузи. Извозимо соју, кукуруз и пшеницу, уместо да кукурузом без ГМО хранимо стоку. Или од кукуруза у вишим фазама прераде, може да се добије од 2.000 до 5.000 разних производа. Па када се продаје имао би и много вишу цену него као сировина! Јер, цена таквог меса и млека других производа из виших фаза прераде је изузетно је висока. У продаји они би донели знатно више новца него продаја сировине у зрну! Светли примери су Шумадије и Западне Србије, где је и најмањи пад и броја газдинстава и пољопривредне производње!

Капитал у агарау се обрће једном годишње. Данској је то 52 пута годишње. На почетку сваке нвое радне недеље стиже вланкицима газдинстава свеж новац!

У Срибји је смао у последњој деценији угашено 62.000 газдинстава!

У Србији се сад на тим фабрици под отвпореним небом годишње се произведе највише од 21 милион тона разлчитих сировина и производа за храну. Њихова укупна вредност није никада боила већа од шест милијарди евра!

Разлго је у томе што нема системских решења. Немqа систма за наводњавање, нема обећане две па и  три жетве годишње… Јер, принсои скоро свих ратарских култура били су много, много, много, већи него пре три четири или пет деценија него данас!

Стручњаци кажу да би агрра Србије уз нову политку и организацију са новим кадровима могао сваке године да Србији да донесе приход од најмање 90 милијарди евра, колики је до сада био бруто друштвени производ Србије! Почетком тог бољиткиа надају се производшаји хране када почне примена нове Страегиеј развоај пољопривредеи руралног развоја од 2026. до 2034. године!

Сва та насеља, посебно у руралним срединама су исцепкана, без употребне инфраструктуре, а ту неће ни мигранти да долазе, да их оживе и са тим морамо да се помиримо!  Нешто другачији случај је са 460 војвођанских села, која су плански прављена, али и она доживљавају депопулацију. Напредују села у којима постоји и добра задруга са више десетина запослених. У таквим селима постоји и неки мали прерађивачки капацитет, где се људи запошљавају. Шансу за опстанак не могу да имају свих 3.000 села, којима прети нестанак до 2052.године. Опстати и остати могу само она насељена места која се налазе у близини градова, који су добрим саобраћајницама повезани са центрима, и имају добру инфраструктуру, прерађивачку индустрију  и садржаје. У нека од тих урбанизованих насеља све више се пресељавају они који беже из градова, али се они ретко и то само спорадично баве пољопривредом.

Време за спасавање варошица!

Села у Србији нестају али сад долази време за спасавање и варошица, јер и оне све више личе на села. У око 86 одсто насеља, односно села, опада број становника. У селима, односно, насељеним местима Србије данас је празно близу 200.000 кућа! Од тога око 50.000 нема ни наследнике, па је тешко утврдити и власнике, као би се и оне продале, односно доделиле бескућницима! Србија ће до 2052. имати знатно мање становника, а опстанак неких општина биће угрожен Србија ће за 30-так година имати око 1,5 милиона становника мање, а највише ће се испразнити југ и исток, који ће бити сиромашнији за 445.000 људи у односу на последњи попис 2022. године.То су процене Републичког завода за статистику (РЗС) према “средњем очекиваном сценарију”. Највећи губитак становништва до 2052. године, од око 50 одсто у односу на последњи попис, имаће борска (55 одсто) и зајечарска област (скоро 50 одсто), док ће се, очекивано, најмање испразнити београдска и јужнобачка област, за нешто мање од десет одсто!

Izvor: https://stajerska.eu/2026/03/21/srbija-od-1991-godine-izgubila-skoro-milion-stanovnika/

(Фотографије: архива штајерске новице)