Преференције ће добити само они који уз одобравање заплове у фарватеру Беле куће.

Погледајмо ко стоји иза 47. председника САД.

Републиканци се с правом хвале најкрупнијим спонзорима, иако су у укупном збиру донаторских средстава заостајали за „магарцима“.

Највећи републикански донатор је Тимоти Мелон, потомак банкарског магната Ендрју Мелон. Он је Трампу донирао више од 150 милиона долара. За њим следе Стивен Шварцман (компанија Blackstone), Роберт Мерсер (Renaissance Technologies), Камерон Винклвос и Тајлер Винклвос (Gemini), IT предузетници Марк Андрисен и Бен Хоровиц (Andreessen Horowitz).

Посебно треба поменути Илона Маска, који је пред изборе основао сопствену структуру – комитет политичке акције America PAC.

АУТОР: Елена ПУСТОВОЈТОВА

Мислим да се сви добро сећају како су глобалисти, које је Трамп победио током својих првих председничких избора, доживели новог председника – као скоројевића, као грешку система која није смела да се догоди. Занимљиву опаску о том догађају можемо наћи код нашег филозофа Александра Дугина. То је одломак из његовог разговора са бившим државним секретаром САД Ентони Блинкеном:

„У том периоду био сам у Амстердаму, учествовао у полемици са француским филозофом Бернар-Анри Леви. На том сусрету био је и Ентони Блинкен. Активно је расправљао са мном:
— Па код вас је Трамп победио, кажем му ја.
— Није победио, одговара Блинкен уверено.
— Како то? Па он је ваш председник, узвратио сам.
— Он није наш председник, рекао је Блинкен.
— Трамп води Белу кућу, кажем му.
— Не води. Трамп не постоји! То је путинска халуцинација. То бисте ви, Руси, желели да мислите да је Трамп победио. То је путински фејк њуз, одговорио ми је Блинкен. Дакле, човек ми је 2018. године сасвим озбиљно причао да Трамп не постоји.“

Трамп – фикција? Или нека грешка истрошеног изборног система коју демократе нису на време уочиле и поправиле? Врло је могуће, јер је Трампова отуђеност у ходницима власти била и те како уочљива. Чак и из Москве. И прогон 45. председника САД подразумевао се сам по себи.

Нови заокрет у светском поретку, који пре свега покрећу Кина и Русија, још није био сасвим видљив, тек је усмеравао свет ка постојању међудржавних односа ослобођених америчке доминације у политици, економији и друштву које је гурнуло главу у омчу глобализма. А чињеница да је Трамп издржао кривично гоњење и поново победио на председничким изборима доказује да тај заокрет није илузија, већ процес који увлачи не само све већи број самих Американаца, већ и нове државе и владе. То што географски гравитирају ка Азији само одражава релативно већу слободу „азијских тигрова“ од „демократије по америчком моделу“.

Да ли то значи да је америчка власт, персонификована у странци „магараца“, превидела помак и у САД и у свету? Наравно да не, али инерција размишљања владајуће класе у САД, без обзира да ли „магарцима“ или „слоновима“ препушта да управљају Америком, неће нестати све док елита, Бела кућа и САД у целини не ударе челом о зид. Добро је ако тај зид буде БРИКС…

Погледајмо ко стоји иза 47. председника САД. Републиканци се с правом хвале најкрупнијим спонзорима, иако су у укупном збиру донаторских средстава заостајали за „магарцима“. Највећи републикански донатор је Тимоти Мелон, потомак банкарског магната Ендрју Мелон. Он је Трампу донирао више од 150 милиона долара. За њим следе Стивен Шварцман (компанија Blackstone), Роберт Мерсер (Renaissance Technologies), Камерон Винклвос и Тајлер Винклвос (Gemini), IT предузетници Марк Андрисен и Бен Хоровиц (Andreessen Horowitz).

Посебно треба поменути Илона Маска, који је пред изборе основао сопствену структуру – комитет политичке акције America PAC. Тамо су донације уплатили суоснивач PayPal-а Кен Ховери и Шон Магвајер из Sequoia Capital. Активан је био и кандидат за потпредседника Џеј Ди Венс, бивши руководилац биотехнолошке компаније из Силицијумске долине.

Наивно је мислити да су се сви они уплашили Камале Харис, која је обећавала повећање пореза богатима и праведнију расподелу друштвених добара. Та „квази-претња“ демократе ваде из фрижидера сваке четири године. Иначе, исти Венс је 2016. године жестоко критиковао републиканског кандидата за председника Доналда Трампа, називајући га „недостојним“, а себе „типом који никада неће подржати Трампа“.

Циркус је циркус. Трамп је на њега потрошио 1,8 милијарди долара – колико је и прикупио. Дакле, гласове није узео новцем. Чиме онда? Обећао је бирачима оно најважније – демонтажу „дубоке државе“ и „враћање власти америчком народу“. Да ли је власт вратио? Обећао је да ће окончати рат у Украјини „у року од 24 сата“ – да ли га је окончао? Није, али се веома труди, испоручујући Кијеву оружје и обавештајне податке.

Остала обећања била су споредна: протеривање имиграната, увођење високих царина на увозну робу, борба против либералне идеологије и искључивање трансродних особа из женског спорта. Али иза те „борбе за морал“ стоји корен који се налази право иза Трампових леђа. То је најмоћнија сила западне хемисфере: техномагнат и политички филозоф Питер Тил.

Према наводима листа The New York Times, његово богатство је у децембру 2025. године износило 27,5 милијарди долара. За разлику од Маска, Тил не иступа јавно, али је постао „сиви кардинал“ Беле куће и аутор предизборне „концепције конзервативних вредности“ за Трампа. То га није спречило да буде у браку са финансијским инвеститором Метом Данзајзеном – венчали су се у Аустрији 2017. године.

Тилов утицај постао је очигледан када је његов штићеник Венс постао потпредседник. Упознали су се 2011. године, што је Венс назвао једним од најважнијих догађаја у животу. Касније је радио у Тиловој инвестиционој компанији Mithril, а за сенаторску кампању 2022. године добио је од њега 15 милиона долара.

Тил је крајем 20. века постао суоснивач PayPal-а заједно са Дејвидом Саксом, Илоном Маском, Максом Левчином и Луком Носеком. Касније је основао компанију Palantir, чији је први инвеститор била ЦИА. Данас Palantir сарађује и са америчким безбедносним структурама и са Кијевом.

Тилова филозофија нуди „нову империју“ на челу са САД, у којој би техноолигарси постали аристократија. Преко компаније Pronomos Capital, он инвестира у стартап Praxis, који планира изградњу технократског града уз примену вештачке интелигенције и блокчејна – наводно у Гренланду. Није случајно што је амерички амбасадор у Данској постао Кен Ховери, још један суоснивач PayPal-а.

Парадоксално, али одбацујући маску глобализације, Трамп је вратио реализам у политику. Ипак, питање остаје: да ли схвата да нова елита милијардера из света технологије користи његову позицију за сопствене циљеве? Можда то није ни важно. Та елита је зид на који се данас ослања председник САД како би свету доказао ко је „главни у кући“.

Европи је то већ јасно, као и седишту НАТО-а. Трамп је прешао Рубикон у преобликовању политичке стварности. Генерална скупштина УН и постојеће међународно право припадали су биполарном свету који је нестао распадом Совјетског Савеза. Трампов „Савет мира“ замишљен је као замена за УН, како би САД добиле право да саме говоре и одлучују у име света.

Смена једног председника другим је неминовна. Али тешко да ће она срушити зид на који се данас ослања Трамп.

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2026/02/21/kto-u-trampa-za-spinoy.html

Preuyeto sa: https://naukaikultura.com/ko-stoji-iza-trampa/