Kao jedan od pokazatelja kako će G7 pokušati da ispuni svoj cilj od 600 milijardi dolara, Bela kuća je navela nekoliko tekućih projekata koji su retroaktivno uključeni. Kina je uradila isto kada je lansirala BRIK.
Međutim, G7 će morati brzo da pokaže značajnije rezultate, ako želi da ubedi zemlje u razvoju da nudi bolju alternativu novom kineskom Putu svile, a ne ćorsokak.
AUTOR: dr Jeremija Krstić
Reakcija međunarodne zajednice na specijalnu operaciju Rusije u Ukrajini, na uspon Kine na globalnoj sceni, sukob velikih sila, inflaciju, strah od poremećaja i skoka cena energije stvara utisak već viđenog. Ako se analizira samo retoriku, a zanemari kalendar, može se steći utisak da je Hladni rat u toku. Posledice događanja u Ukrajini, kao dugotrajnog složenog sukoba, ukazuju da je geopolitičko rivalstvo Istoka i Zapada ponovo započeto na novom prostoru asimetričnim ratom i oružjem bez premca. Čvrsta moć naspram sankcija i drugih alata političke ekonomije. Čini se da je to pogrešan poduhvat dinamike moći, projektili i rakete naspram ekonomskog i finansijskog rata, što održava dugu i bolnu pat poziciju za sve zainteresovane strane.
U međuvremenu, pre nego što su se šefovi najnaprednijih svetskih ekonomija sastali u Nemačkoj na godišnjem samitu G7, lideri prvih pet zemalja u razvoju Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike, tzv. BRIKS, održali su (virtuelni) samit u Pekingu. Uspešan samit BRIKS, sa Kinom koja predsedava po principu rotacije, izazvao je kontradiktorna tumačenja u javnom mnenju Sjedinjenih država i Zapada, kao i inicijativu za sputavanje BRIKS, uz pokušaj pridobijanja Indije.
Slučajno ili ne, u prethodom periodu, zapadne države su se uzastopno sastale na tri važna samita, Samit EU, Samit G7 i Samit NATO. Poslednja dva su bila predvođena američkim stavom, između ostalog i u oštroj suprotnosti sa Samitom BRIKS.
S tim u vezi, evidentna su dva različita predloga globalnog upravljanja. Tako, na primer, Sjedinjene države i Zapad formiraju male krugove, grade zidove i uspostavljaju hijerarhijske kampove. S druge strane, države u usponu i u razvoju aktivno zagovaraju praksu istinskog multilateralizma, otvorenosti i inkluzivnosti, te saradnju uz dobitne rezultate. Staromodni predlog je u natezanju konopa sa novom inicijativom, a buduća sudbina čovečanstva u velikoj meri zavisi od ishoda ove istorijske trke.
BRIKS i G7
Nastajuće naspram razvijenog, budućnost u odnosu na sadašnjost, čak prošlost, BRIKS i G7 se tradicionalno posmatraju kao pridošlice u uspostavljenom poretku. Kako uticaj zemalja BRIKS raste, ova dinamika se stalno menja, oni sve više postaju isti, ali istovremeno i različiti. Nijedna od grupa nema stalni sekretarijat (stalni organ), godišnje samite održavaju na nivou rukovodstva, kao i niz ministarskih sastanaka tokom godine. Neki analitičari smatraju da grupe koje se „razvijaju“ i „nastaju“ (kao G7 ili BRIKS), promovišu kolektivno donošenje odluka, ali G7 trenutno ima veliku manu u tom pogledu. G7 je direktno usmerena na pitanja globalne bezbednosti i trgovine. BRIKS se u početku koncentrisao na povećanu ulogu u globalnom upravljanju, ali sada uključuje i niz sopstvenih finansijskih institucija.
BRIKS je nastao pre 21 godinu kada je čuveni ekonomista Goldman Saks skovao termin u početku sa malim „s“ (kao oznaka za prisvojni pridev BRIK), uz predviđanje da će nastati tržišna ekonomija, koja će u budućnosti dovesti do globalnog rasta. Skraćenica BRIK je skovana sa namerom da istakne obećanje tržišta u razvoju Brazila, Rusije, Indije i Kine. Tek 2009. godine, nakon globalne finansijske krize, održan je prvi samit BRIK sa početnim naglaskom na stvaranju „jačeg glasa i zastupljenosti“ u pitanjima globalnog upravljanja. Južna Afrika je potpisala ugovor 2011. godine, pa je tako BRIK postao BRIKS. Očigledno je da je brzi rast BRIKS podržala integracija domaćih tržišta u globalizujuću svetsku ekonomiju. Eksterni faktori, kao što su globalno ekonomsko okruženje i performanse stranih tržišta, takođe su determinante održivosti njihovog rasta. Sada su uspostavili formalno prisustvo, osnovali sopstvenu razvojnu banku i obznanili namere da predstavljaju ceo globalni Jug. Iako sastanci grupe retko dobijaju izraženu medijsku pažnju, to je ove godine bilo sasvim drugačije. Pre svega, ovo je bio prvi put da je ruski predsednik prisustvovao velikom multilateralnom skupu nakon početka specijalne vojne opracije Rusije u Ukrajini. Iako se ruski predsednik sastajao i razgovarao telefonom sa uglavnom nezapadnim liderima i sa nekoliko evropskih, zaključak je da je razgovor u okviru BRIKS, a posebno razgovori sa kineskim predsednikom Si Đinpingom ili indijskim premijerom Narendra Modijem, su velika pobeda za ruskog predsednika.
To je, pored ostalog, znak da njegov položaj na globalnom Jugu nije toliko smanjen kao što su se nadale Sjedinjene države i njeni saveznici. Štaviše, BRIKS bi se mogao proširiti i postati SABRIKS u bliskoj budućnosti, pošto su Saudijska Arabija i Argentina nedavno od Rusije pozvane u članstvo BRIKS saveza. Argentina je već bila pozvana da se pridruži razvojnoj banci, što bi bio prvi korak ka punopravnom članstvu. Ostali potencijalni kandidati uključuju Indoneziju, Kazahstan, Nigeriju, Egipat, UAE, Etiopiju, Senegal i Tajland, koji su svi učestvovali u video razgovoru ministara spoljnih poslova BRIKS sredinom prošle godine.
G7 čine sedam najnaprednijih ekonomija – Sjedinjene države, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija i Japan. Grupa G7, prvobitno G8, osnovana je 1975. godine kao neformalni forum, koji okuplja lidere vodećih industrijskih zemalja sveta. Francuska, Italija, Japan, Velika Britanija, Sjedinjene države i Zapadna Nemačka su prvi put , 1975. godine, formirale G6, kao forum za nekomunističke države radi rešavanja ekonomskih pitanja. Kanada je grupi pristupila 1976. godine, a EU učestvuje od 1981. godine kao „nepopisana“ članica. Rusija je postala osma članica 1998. godine, ali je 2014. godine izbačena. Svake godine, država koja predsedava G7, poziva zemlje partnere da prisustvuju Samitu. Tako je ove godine Nemačka pozvala Senegal, koji je predsedavajući Afričke unije (AU), Argentinu, Indiju, Indoneziju i Južnu Afriku.
Prema svojim osnivačkim aktima, Evropska unija je jedinstvena nadnacionalna organizacija, a ne suverena država članica i otuda naziv G7 „Grupa sedam“. EU je stoga „neubrojana“ članica i ne preuzima rotirajuće predsedavanje G7. Međutim, njena uloga se vremenom proširila, pri čemu se EU postepeno uključivala u sve političke diskusije na dnevnom redu samita i, od samita u Otavi (1981.) pa nadalje, učestvovala je u svim radnim sednicama. Godišnji samiti G7 tokom godina su se razvili u platformu za određivanje toka globalnog diskursa i oblikovanje političkih odgovora na globalne izazove. G7 dopunjuje ulogu G20, koja se generalno smatra okvirom za tekuću globalnu ekonomsku koordinaciju.
Poređenje dva bloka
U geografskom smislu, države BRIKS pokrivaju preko jedne četvrtine sveta (ili preko 68,5 miliona kvadratnih kilometara) i ujedno prostor za preko 3,2 milijarde ljudi ili oko 40% ukupne svetske populacije. Kina i Indija imaju najveću populaciju među zemljama BRIKS, sa oko 1,4 milijarde stanovnika svaka. Nasuprot tome, ostale tri zemlje imaju ukupnu populaciju od nešto više od 0,42 milijarde ljudi. Pored toga, Rusija, Kina, Brazil i Indija spadaju među sedam najvećih zemalja na svetu po površini. A, zemlje G7 pokrivaju preko jedne četvrtine svetske zemlje (ili preko 19,72 miliona kvadratnih kilometara) i u njima živi oko 777 miliona ljudi – oko 10% ukupne svetske populacije. Sjedinjene države i Japan imaju najveću populaciju među zemljama G7 sa 335 miliona, odnosno 126 miliona, koji time čine osnovu i skoro polovinu bloka, dok ostalih pet članica zajedno imaju 442 miliona ljudi. Prema podacima Svetske banke, G7 i prvobitne zemlje BRIKS čine 11 od 12 najvećih ekonomija na svetu (druga je Južna Koreja).
Pre analize ekonomske moći, potrebno je napraviti metodološku razliku između bruto domaćeg proizvoda BDP (nominalni) i BDP (paritet kupovne moći). Dok je BDP (nominalni) tržišna vrednost svih finalnih dobara i usluga jedne nacije u datoj godini, BDP (paritet kupovne moći) označava bruto domaći proizvod zasnovan na paritetu kupovne moći. Upoređivanje BDP praćenjem pariteta kupovne moći je korisnije od primene nominalnog BDP kada se procenjuje domaće tržište neke države, jer paritet kupovne moći uzima u obzir relativnu cenu lokalnih dobara, usluga i stope inflacije u zemlji, umesto da koristi međunarodne tržišne kurseve, što može da iskrivi stvarne razlike u dohotku po glavi stanovnika.
Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda iz 2022. godine, pet država BRIKS ima kombinovani BDP (paritet kupovne moći) od oko 50,9 triliona dolara (38% svetskog BDP (paritet kupovne moći) i procenjenih 4,89 triliona dolara u kombinovanim deviznim rezervama. U međuvremenu, zemlje G7 imaju kombinovani BDP (paritet kupovne moći) od oko 49,3 triliona američkih dolara (37% svetskog BDP prema paritetu kupovne moći) i procenjenih 2,61 biliona dolara u kombinovanim deviznim rezervama prema istim procenama. Nasuprot tome, članice G7 imaju kombinovani nominalni BDP od 38,6 biliona dolara, što predstavlja preko 46% bruto domaćeg proizvoda na globalnom nivou zasnovano na nominalnim vrednostima. Zemlje BRIKS imaju kombinovani nominalni BDP od 20,8 triliona dolara, oko 23,2% bruto svetskog proizvoda. Svih pet država BRIKS imaju diversifikovanu ekonomiju, ali je Kina uglavnom koncentrisana oko svoje proizvodne industrije, dok Rusija pretežno zavisi od svog energetskog sektora, a Brazil od roba. Sa kombinovanim BDP-om od 20 triliona dolara, države BRIKS bi, jednog dana mogle da postanu najveći entitet na svetu. Kina i Indija su dve najistaknutije svetske ekonomije u razvoju.
Od 2021. godine, Kina i Indija su druga, odnosno peta najveća ekonomija u svetu, po nominalnoj osnovi. Na osnovu pariteta kupovne moći, Kina je na prvom, a Indija na trećem mestu. Obe zemlje dele 21% i 10% ukupnog globalnog bogatstva u nominalnom i paritetu kupovne moći. Među azijskim zemljama, Kina i Indija zajedno čine više od polovine azijskog BDP.
Uprkos raznim svetskim problemima, bilo izazvanim ljudskim faktorom ili prirodnim katastrofama, svetsku ekonomiju i dalje uglavnom kontrolišu ključne industrijalizovane zemlje. Osim posedovanja jasnih ekonomskih pokazatelja, kao što su kapital, tehnologija, produktivnost i tržišta, zemlje G7 i dalje kolektivno mogu da igraju ulogu svetskog lidera, ako dobro odigraju na svoje karte. Sjedinjene države, očigledno, igraju najveću međunarodnu ulogu. Međutim, ukrajinska kriza je razotkrila važne linije nedostataka u takozvanom „međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima“. Sjedinjene države su uspele da ubede svoje evropske i anglosaksonske saveznike da uvedu sankcije bez presedana Rusiji uz značajnu cenu za obične građane u državama u razvoju, koji se sada suočavaju sa krizom troškova života. Ta kriza preti da milione otera u siromaštvo. Ove sankcije kao i davanje teškog naoružanja Kijevu, nisu usmerene na rešavanje sukoba, već na njegovo produženje.
Da li države u razvoju postaju konkurenti?
Od kako je svet počeo da se oporavlja od pandemije, dva velika događaja su ga uzdrmala – američka odluka da svoju ekonomiju odvoji od kineske i sukob u Ukrajini, koji nagoveštava da će pokrenuti snage koje prete da podele svet i približe ga Drugom hladnom ili Trećem svetskom ratu. Američko-kineski odnosi, koje je karakterisao obrazac uspona i padova u poslednjih četvrt veka, najverovatnije su se nepovratno okrenule na loše. Ova promena je izazvala debatu o tome da li su Kina i Sjedinjene države već postale rivali, možda i protivnici, u novom hladnom ratu.
Kineski predsednik Si Đinping je 2013. godine predložio Inicijativu Pojas i put. Do danas se 149 država i 32 međunarodne organizacije pridružilo Inicijativi, koja za mnoge države postaje „pojas prosperiteta“ i „put ka sreći“. Međutim, pojedini mediji često ciljaju na kinesku Inicijativu Pojas i put, tumačeći je kao „usporavanje“, „poremećaj“, „dužnička zamka“ i ostale oblike problema. Sa druge strane, u okviru Inicijative Pojas i put, Kina se usmerila ka olakšavanju trgovine i investicija, čime se doprinosi razvoju država, kao i strateškom jačanju sopstvene bezbednosti u oblasti energije, resursa i hrane, preuzimanjem regionalne liderske uloge sa najvažnijim susedima – stvoren je široki obim, koji obuhvata ekonomsku, stratešku i kulturnu povezanost.
Američki predsednik Džo Bajden i drugi lideri G7 ponovo su pokrenuli Partnerstvo za globalnu infrastrukturu i investicije (The Partnership for Global Infrastructure and Investment -PGII), koje su predstavili na prošlogodišnjim pregovorima G7 i godišnjem skupu, održanom ove godine u Elmau u Nemačkoj. Ovo Partnerstvo poziva lidere G7 da prikupe 600 milijardi dolara tokom pet godina za finansiranje i pokretanje infrastrukturnih projekata u zemljama sa srednjim i niskim prihodima. Iako eksplicitni cilj ovog Partnerstva nije da se suprotstavi kineskoj Inicijativi Pojas i put, ono nastoji da obezbedi alternativu za procenjene kineske investicije u kritičnu infrastrukturu širom sveta, tokom poslednje decenije, od jednog triliona dolara. Sjedinjene države su obećale da će mobilisati 200 milijardi dolara od ukupnog iznosa kroz grantove, federalna sredstva i privatne investicije. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lejen je, takođe, izjavila da ima 317,28 milijardi dolara podrške ovoj inicijativi, govoreći na samitu G7 u Nemačkoj. Partnerstvo za globalnu infrastrukturu i investicije je prepakovana verzija inicijative Izgradnja boljeg sveta (Build Back Better World – B3W) koja je najavljena na prošlogodišnjem samitu G7. Na prvi pogled, čini se da ovo Partnerstvo predstavlja smanjene ambicije, jer je cilj inicijative Izgradnja boljeg sveta bio da do 2035. godine iskoristi 40 triliona dolara u infrastrukturnim investicijama. Mnogo toga se, međutim, promenilo u poslednjih godinu dana, a najvažnija promena je SVO u Ukrajini, više cene energenata i ukupna globalna inflacija. Sve to će, nesumnjivo, uticati na prioritete Partnerstva za globalnu infrastrukturu i investicije u budućnosti. Četiri prioritetne oblasti ovog Partnerstva za ulaganja (klimatska i energetska bezbednost, digitalna povezanost, zdravstveni sistemi i zdravstvena bezbednost, rodna ravnopravnost i jednakost) su u suštini iste kao „stubovi“ projekta Izgradnja boljeg sveta. Jasne razlike su uključivanje „energetske bezbednosti“, „zdravstvene bezbednosti“ i promena sa digitalne tehnologije na digitalno povezivanje. Isti principi koji su karakterisali projekat Izgradnja boljeg sveta, pristup vođen vrednostima, visoki standardi, transparentnost i ulaganja privatnog sektora, takođe važe za pristup Partnerstva za globalnu infrastrukturu i investicije.
Međutim, podaci Svetske banke sugerišu da će zemljama sa niskim i srednjim prihodima biti potrebno 15 triliona dolara između 2015. i 2030. godine za puteve, bolnice, solarne panele, itd. Regionima koji se suočavaju sa naglim porastom cena energije i hrane, takođe je potrebna kratkoročna pomoć. Kina, suočavajući se sa sopstvenim izazovima, usporila je ulaganja u Pojas i put. Finansijska pomoć, uz bolje upravljanje i manje geopolitike, bila bi poželjnija. Tokom Hladnog rata, Zapad je potrošio trilione dolara na južnu hemisferu, kako bi je udaljio od Sovjetskog Saveza, a učiniti isto, samo da bi ih udaljili od Kine, moglo bi doneti slične slabe rezultate.
Ekonomije u razvoju sarađuju kroz različite regionalne programe, kao što je Inicijativa Pojas i put, dugoročni program koji je Kina pokrenula 2013. godine i koji ima za cilj transkontinentalnu integraciju i razvoj infrastrukture. Međutim, kako raste broj zemalja koje se pridružuju Pojasu i putu, tako se intenzivira i negativno izveštavanje o tome. Termin „dužnička zamka“ je korišćen da opiše investicije iz Kine u Aziju, Afriku, Latinsku Ameriku i Karibe. S tim u vezi, švedski istraživač Husein Askari (Hussein Askary) je otkrio da ova optužba nije samo netačna, već je i namerna, da bi se potkopao Pojas i put. „Ne samo da je kineski udeo duga u tim zemljama mali, već su i kineski zajmovi kvalitativno različiti. Zato što pomažu tim zemljama da se izbore sa svojim problemima, dok sa druge strane dug kod zapadnih institucija samo pogoršava situaciju“.
Nemoguća misija
Ekonomisti su, takođe, primetili da Partnerstva za globalnu infrastrukturu i investicije i njegov obećani obim finansiranja od strane američke vlade nikada neće postati stvarnost, s obzirom na unutrašnje ekonomske probleme Sjedinjenih država i nestabilnu političku situaciju i, to u trenutku, kada je dug američke vlade na kritično visokom nivou i neizvestan je budžet za ulaganje u infrastrukturu, povezanu za inostranstvom. Ako američka vlada zaista namerava da materijalizuje finansiranje od 200 milijardi dolara, malo je verovatno da će doći uglavnom iz privatnog kapitala. Razlog za to leži u činjenici da infrastrukturni projekti imaju duge investicione cikluse i relativno niske stope prinosa, što ih čini neprivlačnim za privatne investitore.
Poteškoće u prikupljanju sredstava za takav projekat (PGII) već su se pokazale u prethodnom projektu (B3W) koji su neki mediji i pojedinci ocenili kao neuspešan. U članku Foreign Affairs, na primer, stoji da je projekat Izgradnja boljeg sveta „zamro“, dok je u izveštaju lista Guardian navedeno da se „malo čulo“ za projekat Izgradnja boljeg sveta, još od njegovog pokretanja. Prema članku Foreign Affairs, posvećenost Sjedinjenih država globalnoj obnovi infrastrukture, dostigla je samo oko 6 miliona dolara u okviru projekta Izgradnja boljeg sveta, godinu dana nakon njegovog pokretanja, što je „daleko“ od milijardi koje su obećane na početku.
Sudeći po implementaciji ovog Projekta, velika je verovatnoća da će i Partnerstvo za globalnu infrastrukturu i investicije biti još jedno prazno obećanje. Zapadni zvaničnici kažu da su ovi napori komplementarni. Ali, neki posmatrači vide nedostatak svežeg novca u ponudi. Oni brinu da će inflacija i unutrašnja politika ograničiti državno finansiranje, a privatni sektor će biti oprezan u pogledu ulaganja u nestabilne zemlje. „Čovek se mora zapitati da nije sve ovo samo premalo, prekasno“, smatra Met Ferhen (Matt Ferchen) iz Azijskog centra u u Lajdenu (Holandija).
Kao jedan od pokazatelja kako će G7 pokušati da ispuni svoj cilj od 600 milijardi dolara, Bela kuća je navela nekoliko tekućih projekata koji su retroaktivno uključeni. Kina je uradila isto kada je lansirala BRIK. Međutim, G7 će morati brzo da pokaže značajnije rezultate, ako želi da ubedi zemlje u razvoju da nudi bolju alternativu novom kineskom Putu svile, a ne ćorsokak.
Izvor: https://naukaikultura.com/g7-i-briks-u-nadmetanju-za-prvenstvo/
