Piše: Milorad Antonić:
Šta se krije iza poslednjih izjava premijera Ivice Dačića? Odlazak u istoriju ili život na ivici?
Ivica Dačić odlazi u istoriju-neslavno! Tako bi se najkraće mogle okarakterisati procene i najave američkih političkih analitičara,o sudbini aktuelnog premijera Srbije. Jednostavno došlo je vreme da mu “njegovi” američki “saveznici”, kao i mnogima koji su im služili za kratku upotrebu a dalekosežne domete kažu “Goodbye Joe”! U prilog tome govori mnogo šta ali najviše činjenica da ovaj iskusni političar sve to , čak i mnogo više, najavljuje. Pažnju svakako treba usmeriti na njega i njegove nedavne, navodno „opuštene“ izjave:
”…Stalno sam na ivici. I Srbija je stalno na ivici. To je moja sudbina. ”Ili ona druga, koja upućuje na nešto šire posmatranje stvari, i to pre svega kroz reč „driblanje“. U interviju „Kuriru“ on kaže:
„Suština je da možete da driblate na malom prostoru. Na velikom može svako. Iskreno, ne moram da budem ništa. Bio sam premijer. Na kraju sam svoje karijere. Sve sam bio. Razmišljam već ko će me naslediti u SPS.
Hoćete da kažete da biste prepustili mesto predsednika stranke?
– Što da ne. Nikome neću biti počasni predsednik.“
Svakako da Dačić sigurno nije na kraju svoje političke karijere ili možda zna ishod svoje političke karijere i zna čime će se baviti kad ona pre vremena okonča. Nije ni od onih političara koji bi te reči i poruku tek tako, atmosfere radi upotrebio. Biće ipak da je upravo ove reči upotrebio i poslao poruku da zna šta mu se sprema. Dalje, izjavom da ga je Nikolić predložio za premijera da bi ga „isterao na čistinu“ očigledno da on dosta toga potvrđuje ali i učvršćuje poene kod svog glasačkog tela. Sve je dakle jasno. Jasno mu je, još od samog početka da je za ljubav dovoljno dvoje, da je ideologija ograničena svest i da je , u poslednje vreme za stranačku ljubav presudno prisustvo straha . U nekim projekcijama američkih analitičara Srbiji bi bila dovoljna i stabilna vlast dve stranke i nekoliko sitnih satelita pod uslovom da nemaju članstvo.
Izgleda da je na red došlo čišćenje terena i priprema za ono što je ovaj portal 13. novembra 2013.godine i objavio.
Podsećamo vas na tekst: „Novinarski razgovori: vuk sit a ovaca nikad dosta“ : “…SNS će se odreći SPS-a pa će, bez obzira što može i sam, (samo neka požuri) ali eto njima nije stalo da imaju svu vlast, posle sledećih izbora, napraviti koaliciju sa LDP-om, nekim manjinskim strankama i DS-om. I eto Čede kao ministra inostranih poslova, Vučića kao premijera, ali i za očišćeni DS biće mesta. Tako će se zaokružiti strategija Engleske u kreiranju naših sudbina, a na kraju krajeva i SAD žele da se oterase SPS-a. Tom strategijom SPS-u treba na postojeće natovariti još jedno breme – da su započeli rat na Kosovu, i izgubili ga, dodati da su izdajnici i staviti ih u istoriju. Time, svakako smanjiti mogućnosti za jačanje uticaja Rusije. Reklo bi se “ i vuk sit i ovce na broju“međutim drugačije je: Vuk je sit a ovaca nikad dosta“!
Ta strategija ima dugoročniji cilj ali mnogi to ne shvataju ozbiljno. Jer, istina je i to da su se na ovim prostorima, za veoma kratko vreme odigrale velike istorijske odluke (samo još nije bilo pomeranja tla) a rezultati su nikavki. Skoro poražavajući. Narod u bivšim republika Jugoslavije ,deklarativno je svoj, ali niko još u svom dvorišu nije takav sazreo i u tom priželjkivanom stanju. Zato su moguća buncanja u snu, buđenja iz sna i nepredviđena gibanja . Nisu bez razloga nezadovoljstva i divljanja u Hrvatskoj. Nisu bez razloga pominjanja doprinosa ove Vlade, pa i aktivnosti u nekim zemljama u okruženju o značaju i ulozi Dačića u svemu tome. Neko za sve mora biti kriv!
Srbija, svakako, a SPS je viđen i zacrtan kao krivac za ratove, genocid i gubitak Kosova. Plan Amerike da SPS na čelu sa Dačićem pošalje u istoriju kao krivca za sve nedaće (osim ako Ivica na ivici ne napravi neki novi zaokret) koje su nas zadesile, da jednom moramo prihvatiti da smo sami krivi (što smo voleli Slobodana, Srbiju, Slobodu, Sebe i što uvek nekoga moramo da volimo) za svoje nevolje i nesreće, odlično se uklapa u sada već zaboravljene najave, pre svega vicepremijera da nam traba drugačija Srbija. Možda baš ta kojoj je za ljubav dovoljno dvoje. I to je, čini se, poslednja faza ove strategije, osim ako na Sandžaku ili negde u Vojvodini neotkriju neki novi rudnik.
Jer to je Amerika.
Pa, onda Zbogom Džo!
A možda je život na ivici bila i ostala dobra škola!
