Piše: Ranko Jakovljević
Na stranicama koje reklamiraju najupečatljivije turističke destinacije u Austriji može se naći prigodni tekst: U srcu Beča leži Palata Hofburg, monumentalni kompleks nekada sedište vlasti dinastije Habzburg.
Danas je svedočanstvo austrijske carske istorije i nudi posetiocima uvid u veličinu prošlog vremena. Sa svojom veličanstvenom arhitekturom, bogatim kulturnim blagom i fascinantnim muzejima, Hofburg je nezaobilazna poseta za svakoga ko istražuje Beč. Palata Hofburg služila je kao rezidencija habzburških careva više od 600 godina. Arhitektonska evolucija Hofburga odražava istoriju Beča. Ključni odeljci uključuju: Gotička kapela (Burgkapelle): Poznat po nedeljnim nastupima hora bečkih dečaka, Barokni Josephplatz: Živopisni trg kojim dominira konjička statua cara Josifa Drugog, Krilo Neue Burg: Najnoviji dodatak, u kojem se nalaze muzeji kao što su Muzej Efesa i Veltmuseum Vien (Svetski muzej).
1992.godine decenija buru u javnosti izazvala je okolnost uklanjanja imena osuđenog ratnog zločinca Aleksandra Lera sa spomen table na zidu kraj glavnog ulaza u kapelu Hofsburga. Ime je uklesano ispod naslova “Ostali na polju časti u Drugom svetskom ratu“. O tome je Aleksandar Lebl zapisao: 1964, u prilazu kapeli postavljene su dve ploče s imenima generalštabnih oficira „ostalih na polju časti u Drugom svetskom ratu“. Svake godine 2. novembra austrijska vojska polaže na tom mestu venac u znak sećanja. Sve je to bilo rutina dok se 1986. godine nije utvrdilo da su u jednu ploču uklesana imena generala Lera i Flepsa… Lerova ćerka Gertruda, povodom uklanjanja očevog imena sa memorijalne ploče javno je postavila pitanja šta se njenom ocu prebaucje, kad je on između dva svetska rata ponovo izgradio austrijsko ratno vazduhoplovstvo, posle 1938. godine intenzivno pomogao mnogim „personama non grata“, nikad nije bio član nacističke partije ili njoj priključenih organizacija, nije počinio nikakvo nečasno delo ni u ratu ni u miru.
Dodajmo svemu ovome nekoliko podataka o generalu Leru. On je, kao što je rečeno, pripremio i izveo vazdušni napad na Beograd, koji je bio proglašen za otvoreni grad, ne samo na vojne ciljeve nego na stanovništvo i civilne ciljeve, čist teroristički čin. On je svojim trupama preneo Hitlerovu naredbu od 12. oktobra 1942. godine da se imaju ubiti svi saveznički komandosi, čak i ako su u uniformi. Tu je naredbu dopunio sopstvenom naredbom sledeće sadržine: „Sve neprijateljske imaju pod svim uslovima biti iskorenjene do poslednjeg čoveka. Tek kad svaki pobunjenik bude znao da ni pod kojim okolnostima neće spasti život može se očekivati da će okupacione snage savladati pobunjenički pokret. Radi se o životu ili smrti. Nema kompromisnih rešenja. Neumesne su primedbe kao“heroizam slobodoljubivog naroda“ itd. U pitanju je dragocena nemačka krv. Očekujem od svakog starešine da punim angažovanjem svoje sopstvene ličnosti obezbedi da njegove trupe sprovedu ovu naredbu bez izuzetka i s brutalnom strogošću. Istražiću svaki neuspeh i odgovorne za to pozvati na nemilosrdno polaganje računa.“
Prilikom prvog saslušavanju, u kancelariji zarobljeničkog logora na Banjici, 24. maja 1945. godine general je izjavio:“Zovem se Aleksandar, Ler, rođen 20. maja 1885. u Turn-Severinu (Rumunija) od oca Fridriha Lera i majke Katarine rođene Hajman, oženjen, otac jedne kćerke, porodica u Beču, momentalno U Lincu u istočnom Tirolu..“.
Suđeno mu je na procesu protiv visokih nemačkih komandanata i zapovednika u Jugoslaviji od 5. do 13. februara 1947. pred Vojnim sudom 3. Jugoslovenske armije u Beogradu. Kao ratni zločinac osuđen je na smrtnu kaznu. Kazna je izvršena 26.2.1947.g. streljanjem.
U šabačkoj eparhiji zamonašena je baronesa Sibila Ler, u monaškom životu monahinja Jovana, čiji je deda general Aleksandar Ler.
