Слобода медија на новом раскршћу? Заједничка одговорност у дигиталном добу

Слобода медија на новом раскршћу? Заједничка одговорност у дигиталном добу

Олга Алгаyерова, генерални подсекретар УН-а (2017-23) и чланица Савјетодавног  одбора ИФИМЕС

У ери дефинираној брзином информација и сложеношћу свјетских наратива, слобода медија постала је спас за демократску одговорност и жртва поновног ауторитаризма. Говорећи на недавном кључном годишњем самиту, снажан позив на акцију упутила је највиши дипломата, подсекретарка УН-а Олга Алгаyерова (2017-23). Било је то током првог Допунског састанка о људској димензији (СХДМ) Организације за европску сигурност и сарадњу (ОСЦЕ) 2025. године, под називом „Улога цивилног друштва у промоцији и заштити међународног права, људских права и међународног хуманитарног права“ који је организирао Међународни институт ИФИМЕС.

57 држава чланица ОСЦЕ-а и њихови партнери са Блиског истока и Азије разговарали су о актуелном геополитичком тренутку и сигурносним изазовима данашњице. Мање је познато изван Европе, ОСЦЕ је други највећи мултилатерални систем у свијету, одмах послије система УН–а. Јединствена организација која окупља све, од Ванкувера до Владивостока, започела је као стратешка конференција за попуштање тензија између западног и совјетског блока, у облику Декалога у Хелсинкију, давне 1975. године.

Овогодишњи СХДМ, у организацији ОСЦЕ-овог Уреда за демократске институције и људска права (ОДИХР), понудио је платформу за представнике цивилног друштва, међународне организације и владине званичнике да се ангажирају на ерозији екосистема људских права широм ОСЦЕ регије и шире. Одговарајући на позив ОСЦЕ-а, ИФИМЕС је позвао практичаре и водеће мислиоце, као што су Стеве Цлемонс (САД), Натхан Цоyле (УК), др. Пхилипе Реиннисцх (АУТ) и др. Харвеy Дзодин (САД), између осталих, а предсједавао је проф. Анис Х. Бајректаревић (ЦХ), са екселенцијом Алгаyеровом која је имала уводну ријеч.

Након што се панелистима и учесницима обратио директор ИФИМЕС-а др. Зијад Бећировић, уводно обраћање госпође Алгаyерове послужило је и као упозорење и као поклич, у пријеводу: опстанак слободе штампе не смије бити само на плећима новинара – то је колективни (друштвени) терет, то је позив на акцију.

Генерална подсекретарка УН-а посебно је нагласила суштинску улогу слободних медија у разоткривању злоупотреба, подстицању транспарентности и доприносу изградњи повјерења у друштву, те позивању на одговорност – тема која је нажалост дубоко одјекнула на нашој тренутној свјетској сцени.

Глобална слика је суморна. Са најмање 124 убијена новинара само у 2024. години, свједоци смо алармантне ерозије слобода медија. Новинари широм континената су жигосани као страни агенти, ућуткани застрашивањем или затварањем, и у најмучнијим случајевима, убијани зато што су једноставно обављали свој професионални задатак. Дигитално царство, некада уточиште за слободно изражавање, све више постаје бојно поље. Надзор, кибернетски напади и координиране кампање дезинформација угрожавају не само медијске актере већ и сам интегритет јавног дискурса у цјелини.

Алгаyерова је такођер нагласила да то питање није ограничено само на аутократске режиме. Чак и у демократским друштвима, пораст дезинформација и поларизираних медијских мрежа посијало је неповјерење јавности, стварајући плодно тло за манипулацију, екстремизам и ауторитарне наративе. „Са сваком слободом долази и одговорност“, истакла је она, наглашавајући виталну потребу за етичким новинарством и чврстим медијским стандардима.

Ипак, усред ових мрачних облака, порука није порука очаја, већ одлучности. Међународна правна архитектура – усидрена у Универзалној декларацији о људским правима и Међународном пакту о грађанским и политичким правима – остаје бедем демократије. Институције попут ОСЦЕ-а, Вијеће Европе и разних организација за праћење као што су Репортери без граница и Комитет за заштиту новинара настављају да прате, заступају и извјештавају храбро и дослиједно.

Ипак, будућност тражи више од посматрања. То захтијева дјеловање. Јачање међународне сарадње кроз прекограничне истражне напоре као што су Панамски документи, кориштење алата попут УНЕСЦО-ове опсерваторије убијених новинара и позивање починитеља на одговорност кроз различите дипломатске, правне и политичке механизме су кључни кораци. Ови механизми представљају зубе међународног система. Иако су неки можда симболични, они остају способни да гризу када су ојачани политичком вољом и јавном подршком.

Штавише, екселенција Алгаyерова се заложила за јачи став против дигиталне репресије. Она је позвала на признавање гашења интернета и дигиталне цензуре као кршења људских права и позвала владе и институције да оспоравају такву праксу правним средствима. “Морамо држати дигиталне просторе отвореним”, рекла је она, указујући на примјере као што је Иран, гдје су шифриране апликације за размјену порука попут Сигнала постале спас за новинаре упркос упорним напорима државе да их блокира. Ово наглашава потребу за технологијама против надзора и притисак на технолошке компаније да подрже дигитална права и транспарентност. Комбинација ових колективних акција, модерне карактеризације и ставова бит ће кључна за сљедећу деценију. То ће дефинирати крајолик самог бојног поља којим се морамо кретати с будношћу, одлучношћу и непоколебљивом посвећеношћу темељним правима.

А можда пут с највећим надом такођер лежи у превенцији: подстицање медијске писмености и грађанског образовања, као што је примјер финског наставног плана и програма усмјереног на будућност, и уграђивање културе критичког мишљења које оснажује наше будуће генерације. Оспособљавање грађана – посебно младих – вјештинама да разазнају дезинформације и разумију медијске структуре од суштинског је значаја за поновно улијевање повјерења у новинарство и шире у демократске процесе.

Шири контекст кључних напомена Алгаyерове уско је у складу с темом ОСЦЕ-овог СХДМ: незамјењива улога цивилног друштва у заштити и промоцији међународног права људских права. Слободни медији су, на крају крајева, једно од најмоћнијих оруђа цивилног друштва. Дају глас маргинализованима, обасјавају свјетло на мрачним мјестима и намећу одговорност системима, који би иначе дјеловали у тајности. Без тога, сам одар заштите људских права почео би да посустаје.

На крају, уводно обраћање Њене Екселенције Олге Алгаyерове подсјећа нас да одбрана слободе медија није брига само новинара. То је заједничка демократска дужност и заједничка потреба, која се протеже од глобалних институција до националних влада, од грађанског друштва до сваког појединца који цијени неометан увид у стварни свијет. Свијет који остављамо иза себе – онај у којем се етичко новинарство или прећуткује или слави – овиси о одлукама које доносимо данас.

Нора Wолф, ИФИМЕС Женева, замјеник шефа мисије (водитељица за људска права QЦПД)

Нора Wолф је недавно као коауторица издала књигу о Европској унији (институције и инструменти) за америчког издавача. До сада је ова књига имала неколико пријевода (на источноевропске језике и мандарински), а поново је објављена у Европи и Азији.

Ljubljana/Ženeva, 25.april 2025

 ИФИМЕС – Међународни институт за блискоисточне и балканске студије са сједиштем у Љубљани, Словенија, има специјални савјетодавни статус при Економско-социјалном вијећу ЕЦОСОЦ/УН, Неw Yорк, од 2018.године и издавач је међународне научне ревије „Еуропеан Перспецтивес”.

Писане текстове, анализе, студије, истраживања, фотографије, фоно и видео извјештаје који се налазе на www.ифимес.орг и које шаље Међународни институт ИФИМЕС могу преносити и објављивати сви медији и појединци под условом да додају назнаку (Ц) 2021 ИФИМЕС односно да наведу извор цјелокупног или дијела текста.

Podelite sa drugima:

Povezani članci

0 0 гласови
Glasanje za članke
Претплати се
Обавести о
guest
0 Komentari
Уграђене повратне информације
Погледај све коментаре
0
Волели бисмо да чујемо ваше мишљење, молимо вас да пошаљете коментар.x