Свет не може остати „нем“ на чињеницу да су некада ретке временске непогоде постале редовне. Урагани и олује скоро катаклизмичких пропорција изазивају никада до сада виђена и доживљена разарања и пустош? Торнада и урагани су почели да се дешавају у подручјима у којима се никада пре нису јављали!
Да ли сте размишљали зашто је то тако?!
Научници кажу да није реч природним феноменима, већ о вештачки изазваним непогодама које имају за циљ да помислимо да је узрок свему неодговорно деловање и понашање човека.
Колико има истине у тврдњама да се технологија ултра ниских фреквенција (ULF), коју је изумио Никола Тесла, већ одавно користи за манипулације временом, то јест климом са потенцијалном могућношћу да се претворе и у веома моћно оружје?
Моћ тог оружја је да се оно може ефикасно користити не само против вањских непријатеља, већ и против сопственог становништва. Тај аспект је посебно важан, јер тренутно присуствујемо рушењу још једне од империја или рајхова, који се у принципу урушавају изнутра, а не као последица агресије вањских непријатеља.
Поред ратова и оружаних сукоба, како оних правих, тако и оних измишљених, и једних и других инсценираних и вешто дигитално обрађених, чије видео презентације и дубокоумне анализе њихових узрока и последица на судбину човечанства представљају главни медијски садржај, пролазе скоро неопажено извештаји о оном правом рату, који може имати далеко већи значај за судбину тог истог човечанства, без обзира што се у њему не користе ракете, специјални бомбардери чудних облика и бомбе које продиру до центра планете земље. Тај рат се води на такозваном климатском пољу, или боље речено на пољу временских прилика и неприлика, које су се некада сматрале условљеним климом у одређеним деловима планете. Клима као статистички профил времена се некада сматрала непроменљивом константом за одређена подручја, подложна додуше повременим варијацијама, која ипак нису доводила у питање климу везану за одређено подручје.
Међутим, представљајући део плана кориштења измишљених климатских промена као погодног средства за остваривање других много злоћуднијих циљева последњих неколико година се све чешће догађају временске непогоде, као што су торнада, урагани и олује скоро катаклизмичких пропорција, које изазивају таква разарања и пустош, никада до сада виђених и доживљених. Наравно, да се не ради о природним феноменима, већ о вештачки изазваним непогодама, како би се стекао дојам да су оне део климатских промена, узрокованих неодговорним деловањем и понашањем самог човека, које би требало да буде кориговано управо уз помоћ застрашивања ефектима поменутих временских непогода. Тако је створена она идиотска фама о CO2, нуспродукту сагоревања фосилних горива, као највећем непријатељу човечанства, те су сходно томе измишљају начини како да се тај гас елиминише из атмосфере.
Те временске непогоде су у почетку биле спорадичне, да би постепено бивале све учесталије, те на крају постале редовне и свакодневне. На самом почетку су те орканске непогоде представљене као последица климатских промена, које се манифестују у порасту температура и глобалном загревању, што је могло да се лако прода уз пригодне анализе плаћених псеудонаучника. Али, како је време одмицало, а учесталост повећавала, расла је и сумњичавост према тој врсти научних тумачења новокомпонованих временских феномена, поготову када су те појаве постале толико разорне, остављајући све већу пустош у погођеним подручјима, а да се не говори о људским жртвама, које су се такођер по истој стопи умножавале.
На крају је прича о климатским променама скоро потпуно разголићена и проваљена, тако да данас мало ко верује у ту измишљотину, поготову након што су они прави научници уз помоћ статистичких података и детаљних анализа доказали да се климатске промене, уколико су заиста присутне, дешавају према супротном сценарију, да се уместо загревања ради о захлађењу, то јест да планета постепено улази у ледено доба, али да су ти процеси спори и да ће то захлађење трајати хиљадама година. Другим речима, поларне капе се неће топити и изазивати повећање нивоа мора и потапање приобалних подручја, са чиме аутори климатске измишљотине плаше становништво, већ супротно дебљина леда на половима ће се постепено повећавати, што су доказала најновија мерења.
Библијски потопи
Али та стручна објашњења климатских промена нису објаснила све већу учесталост и разорну моћ тајанствених олуја, торнада и урагана, поготову што су се торнадима налик непогоде почеле дешавати и у подручјима у којима се никада пре нису јављале, а урагани, који су били уобичајени у регионима као што су Кариби и јужни и југоисточни делови Америке, су добијали у јачини и разорности до сада незабележених у временским статистикама и хроникама. Није на одмет се присетити три везана урагана Деби, Хелена и Милтон, који су августа и септембра 2024. године похарали Флориду и суседне америчке савезне државе, остављајући иза себе до тада невиђену пустош, која би се могла упоредити са замишљеним сликама оног задњег библијског потопа.
То је све заинтригирало оне независне радознале посматраче да се почну озбиљније бавити начином на који се такве временске непогоде могу вештачки генерисати, јер им је било сасвим јасно да оне нису могле настати као последица природних процеса, било због до сада незабележених изненадних излива огромних количина енергије, било због такођер незабележених изненадних излива водених бујица, које су се сливале не са околних планина и брда, него директно из неба. Поготову што су се такви изливи почели догађати не у умереним климатским појасима, већ у областима са сувом климом, па чак и у пустињама, као што су северноафричке и америчке пустињске области.
Тако је 10. септембра 2023. ураган Данијел за само неколико сати изручио огромне количине воде на околину града Дерна у североисточној Либији, изазвавши пуцање две бране у непосредној близини града, што је покренуло поплавни талас који је читав град претворио у гомилу рушевина. Остало је забележено да је том приликом смртно страдало 5,923 особе, док се хиљаде још увек воде као нестали, а 250,000 становника Дерне и околних градова је остало без крова над главом. Остала су још забележена сведочанства преживелих, који су изненада без икаквог наговештаја чули тутњаву поплавног таласа и имали само толико времена да изађу на кров зграде у којој су становали, те тако преживе тај библијски потоп. Али многи нису успели да на време дођу до кровова које нису однеле бујице.
Најновији библијски потоп се десио почетком јула 2025 у централним деловима америчке савезне државе Тексас када је поплавни талас за мање од два сата достигао висину од 6 метара, пред чијим разорним налетом су нестали ауто путеви и хиљаде кућа и стамбених зграда. 121 особа је смртно страдала, а 170 се воде као нестали. Само неколико дана након тог потопа водени топ је погодио планински градић Руидосо у суседном Новом Мексику где је, како се сазнаје из неких извештаја, поплавни талас достигао висину од 6 метара за само пола сата. Није на одмет још поменути да су се почетком тог јула у савезним државама Тексасу, Новом Мексику, Илиноису и Северној Каролини десиле непогоде које се дешавају једном у хиљаду година, и то све у истој седмици.
Док се слични катастрофични удари наставаљају догађати скоро свакодневно широм планете они поменути радознали посматрачи настављају са покушајима да објасне на који начин тај временски феномен функционише. Некима од њих се чини да би то могло бити повезано са оним тајанственим авионским запрашивањем атмосфере разним хемијским супстанцама, које траје деценијама, а које се стручно назива засејавање облака, како би се вештачки изазвале кише. Међутим, то објашњење делује прилично наивно, када се узме у обзир описана разорна моћ временских непогода, као што делују прилично неуверљиво званични метереолошки извештаји, према којима су те библијске поплаве изазване циклонима, чије слике у медијима обавезно прате сваку поплаву, како би се поткрепила још увек жива теорија о страшним климатским променама, а које није баш тешко направити уз помоћ све моћнијих компјутерских софтвера.
Много логичнијим се чини тумачење да би све то могло бити повезано са оним специјалним оружјем са директним енергетским палењем (Direct Energy Weapon – DEW), за које се верује да се користи за вештачко изазивање пожара, што је детаљно описано у причи:
Библијски потопи и Никола Тесла
Али свакако најопсежније и најдетаљније објашњење позадине библијских потопа, који се уместо сваких 10 хиљада година сада догађају свакодневно, пружио је Алекс Путни, веома озбиљни и амбициозни алтернативни истраживач широког спектра интересовања, као што су археологија, космологија, астрофизика, антропологија, палеонтологија, биологија, акустика, енергија и још много тога што није баш лако сврстати у посебне лако схватљиве и препознатљиве категорије. Он је једини успео да открије везу између легендарног америчког спавајућег пророка Едгара Кејса и Николе Тесле. Кејс је, као што је познато, поседовао натприродну способност да, утонивши у дубоки сан док је лежао на свом каучу у Вирџинија бичу, где је живео, могао да прочита читав живот особе, која је била присутна у соби поред њега, а коју није уопште познавао. И то да прочита не само тренутни живот, него и све животе из претходних инкарнација. То му је омогућавао приступ у ону акаша меморију у којој је похрањено све што се догодило у читавом универзуму од његовог постанка.
Алекс Путни је детаљно прегледао свих 14.246 Кејсових читања, која се налазе архивирана у институту у Вирџинија бичу, „The Association for Research and Enlightenment (ARE)”, и успео пронаћи доказе да су се Едгар Кејс и Никола Тесла не само срели, него да су дуго година били у блиском контакту. Међу тим читањима Алекс је открио и она у којима се спомиње и Тесла и из којих се може сазнати његова реинкарнацијска историја, то јест све његове претходне инкарнације, које се протежу још од времена Атлантиде. Али оно што је много важније је да је Путни открио да је веза Кејса и Тесле била под контролом америчких обавештајних служби, које су на индиректан начин помагале Тесли да уз помоћ Кејса током сеанси користи податке из акаша меморије. Ти податци ће одиграти кључну улогу у неким од познатих великих Теслиних открића, али исто тако и у оним за које се, барем званично, ништа не зна, а која су похрањена у архивама, где ће сачекати да дође време да буду примењена, али нажалост не за добробит човечанства.
Према Алексовом тумачењу технологија ултра ниских фреквенција (ULF), коју је изумио Никола Тесла, већ одавно се користи за манипулације временом, то јест климом. Она злосутна мрежа дуготаласних антена позната као HAARP (The High Atmospheric Auroral Research Project), о којој се већ одавно говори у теоријама завера, а у медијима главног тока ћути, у комбинацији са Икс-банд радарима лоцираним на морским површинама (Sea-Based X-Band Radar), користи се за вештачко изазивање временских непогода, нарочито торнада, и то тако што се помоћу неколико високоенергетских прецизно усмерених зрака у вишим слојевима атмосфере створи такозвано плазма сочиво, од којег се касније рефлектују они поменути Теслини звучни таласи ултра ниских фреквенција (ULF) и усмеравају ка оним тачкама на површини Земље на којима су планиране временски непогоде.
Пројекат Теслиних бежичних торњева је према Алексу Путнију искориштен за конструкцијуспецијалних радарских станица Нексрад (Nexrad – Next Generation Radar), чију је мрежу широм САД изградила америчка Национална временска служба (National Weather Service), а која се користи за исту сврху манипулација времном, са потенцијалном могућношћу да се претворе и у веома моћно оружје. Тај систем ради на принципу изазивања атмосферске јонизације помоћу оних звучних таласа ултра ниске фреквенције. Сви ти поменути системи се користе и као тајно оружје за индуковање земљотреса и њима покренутих каснијих тсунамија.
А што се оних шумских пожара тиче, који се све чешће догађају широм планете и са којима се жели вештачки створити слика о измишљеним климатским променама, њих не изазивају високе атмосферске температуре, којима се такођер манипулише и које су само пратећи део сценарија застрашивања, већ специјалном технологијом такозваног спонтаног палења објеката пиезоелектричном индукцијом, која се такођер заснива на оним Теслиним звучним таласима ултра ниских фреквенција. Познати су и добро документовани многи случајеви када се у неком селу или граду одједном, такорећи ниоткуда, а у ствари из саме земље, појави ватра у којој све изгори, а чији узроци се по правилу никада не открију. Тако да за изазивање пожара било које врсте већ одавно нису потребни ни климатски услови, ни шибица или упаљач, а нити добро увежбани пиромани, већ Теслини звучни таласи ултра ниских фреквенција.
Тесла и рушење империја
Као што се из свега предоченог и описаног може видети, на вештачки начин узроковани и генерисани временски поремећаји, се осим за симулацију непостојећих климатских промена и за ту сврху потребног застрашивања, могу потенцијално користити и као веома разорно оружје. За то оружје се осим своје доказане разорности може рећи да поседује још једну чак и важнију особину, а то је чињеница да је против њега немогућа било каква одбрана. Док се против оних класичних ракета, бомби, па и авиона, који их понекад носе, може борити одбрамбеним ракетним системима, против описаних водених топова, створених уз помоћ Теслиних таласа ултра ниске фреквенције и атмосферске јонизације, барем за сада не постоји никаква одбрана. Као што не постоји одбрана од на сличан начин вештачки индукованих земљотреса и пожара изазваних пиезоелектричном индукцијом.
Али, то оружје поседује још једну, сигурно најважнију особину, а то је да се оно може ефикасно користити не само против вањских непријатеља, већ и против сопственог становништва. Тај аспект је посебно важан, јер тренутно присуствујемо рушењу још једне од империја или рајхова, који се у принципу урушавају изнутра, а не као последица агресије вањских непријатеља. Тако да се уз помоћ временских водених топова, који се попут ракета преко плазма сочива усмеравају ка жељеној тачки, то јест граду или области, могу до миле воље уништавати територије и становништво било које државе, а да жртве нису свесне ни ко их бомбардује, нити да ли су уопште бомбардовани, као и да су савременици на суптилан начин програмираног умирања још једне империје.
А оним радозналим посматрачима, који су свега тога итекако свесни, сигурно неће бити досадно да прате то умирање до краја, да би видели да ли ће, након силних поплава и бујица, остати ишта на располагању онима који би требало да ударе темеље следеће империје. Али би такођер требали да буду пажљиви да се не би нашли на погрешном месту у погрешно време, те да тако и сами настрадју у некој од наредних бујица, пре него што побегну на кров, ако након тих будућих бујица, чија ће се разорна моћ сигурно повећавати, уопште буде неког читавог крова.
А Никола Тесла се горе у хипердимензији, док прави планове за следећу инкарнацију, сигурно кисело смешка, посматрајући како су за утеху ипак неки од његових проналазака из претходне инкарнације нашли примену, и то за самоурушавање империја, којима је истекао рок трајања.
А за оне, који би можда желели да сазнају више детаља о томе како је изгледало дружење Едгара Кејса и Николе Тесле, из којег ће настати проналазачка чудеса, чија убојитост ће се осетити тек након једног века, под условом да су вични читању текстова на енглеском језику, ево и „линка” за опширан текст који је о томе написао на својој интерент страници Алекс Путни:
