Veliki broj ljudi ubeđeno je da požari nemaju nikakve veze sa klimatskim promenama i da su samo jedan od nekoliko frontova rata koji se već dugo vremena iz zakulisnih centara moći vodi protiv celokupnog čovečanstva. Ovogodišnja sezona pružila je zaista obilje materijala za nastavak istraživanja na tom, moglo bi se reći, novom polju ljudskog stvaralaštva.
Svedočenja lokalnog novinara Džefa Sajnusa iz opustošenog Lahaina, nekadašnje prestonice Havaja, na ostrvu Maui koji je rukovođen profesionalnom radoznalošću, sa malo više pažnje osmatrao i pokušao da istraži neke neobične pojave. Tako je otkrio da je veći deo požarne, takozvane nulte zone, još pre vatre bio ograđen čudnom ogradom sa zlokobnim crnim zavesama. Uspeo je da snimi kratak film o toj tajanstvenoj ogradi.
Kako se ovogodišnja letnja sezona požara i vatri približava kraju, vlada nepodeljeno mišljenje da je bila najspektakularnija do sada, barem što se posmatrača sa strane tiče, ali i najtragičnija, što se tiče onih koji su stradali, bilo gubitkom imovine ili gubitkom života. Upravo zbog toga, poraslo je, i čini se da je veće nego ikada, interesovanje za specifične detalje svakog od požara, ali i zajedničku pozadinu, na kojoj su se, posmatrane kao delovi celine, planski našle.
Za medije glavnog toka, kao i one koji ih prate i veruju im, dileme nema, radi se posledicama zlosutnih klimatskih promena, koje prete opstanku planete i celokupnog života na njoj. Za one kojima je jasno da svi ti požari nemaju nikakve veze sa klimatskim promenama i da predstavljaju samo jedan od nekoliko frontova rata koji se već dugo vremena iz zakulisnih centara moći vodi protiv celokupnog čovečanstva, ovogodišnja sezona pružila je zaista obilje materijala za nastavak istraživanja na tom, moglo bi se reći, novom polju ljudskog stvaralaštva.
Borba na tom frontu onog specijalnog rata se već dugo vremena vodi, tako da je uglavnom mnogo toga već odavno poznato, pogotovu što se tiče načina na koji se požari izazivaju ili podmeću. Na onim lokacijama na kojima vlada topla i žarka klima pokretanje vatre ne zahteva primenu posebnih metoda i strategija, pošto ju je dovoljno samo potpaliti sa šibicom ili upaljačem. Nešto je malo složenija procedura kada se istovremeno potpaljuje više vatri na različitim lokacijama, što se sve češće praktikuje. U takvim slučajevima je potrebna koordinacija koja se obavlja najverovatnije satelitski.
Međutim, kada se požar planira u hladnijim i vlažnijim klimatskim zonama, gde ga nije lako potpaliti, ili u ciljanim urbanim područjima, onda se primenjuje ono već legendarno oružje sa direktnim energetskim palenjem (Direct Energy Weapon – DEW), o kome se poslednjih godina mnogo govorilo i o kome se, barem što se tiče načina na koji deluje, skoro sve zna. Ali, koliko se moglo uočiti, to oružju se stalno usavršava, tako da oni pažljiviji posmatrači mogu, na požarima gde se to oružje koristi, svake godine primeteti neke nove detalje kojih nije bilo prethodnih godina. To svakako doprinosi da taj posmatrački poziv iz godine u godinu postaje sve zanimljiviji i izazovniji.
Čudesa sa Mauija
Ovogodišnji hit požar, što se tih noviteta u efektima oružja sa direktnim energetskim palenjem tiče, je svakako požar koji je opustošio Lahainu, nekadašnju prestonicu Havaja, smeštenu na ostrvu Maui. Što se tiče načina na koji je izvedena ta paljevina, ona spada u DEW klasiku, a mnogi od onih malo suptilnijih detalja su veoma brzo rasvetljeni. Ali sa rasvetljavanjem onih još suptilnijih, za koje bi se moglo pretpostaviti da su posledica onih pomenutih unapređenja tog prilično sofisticiranog oružja, nije išlo baš lako, jer je čitava operacija od samog početka bila pod strogom kontrolom i nadzorom odgovarajućih državnih službi. Pod kontrolom su čak bili i pokušaju gašenja požara i evakuacije ugroženih stanovnika. Kao što je poznato, vatrogasci se nisu uopšte pojavili tokom trajanja te operacije, dok je vodovodna mreža bila isključena da bi se sprečio pokušaj neovlaštenog gašenja. Isto tako na glavnim gradskim saobraćajnicama su postavljene blokade da bi se sprečila također neovlaštena evakuacija stanovnika.
Kako je izgledala ta prilično nekonvencionalna atmosfera pre, tokom i nakon požara na slikovit način se može videti iz svedočenja lokalnog novinara Džefa Sajnusa. Njemu se sve ono što se događalo za vreme i posle požara učinilo sumnjivim, te je, rukovođen profesionalnom radoznalošću, sa malo više pažnje osmatrao i pokušao da istraži neke neobične pojave. Tako je otkrio da je veći deo požarne, takozvane nulte zone, još pre vatre bio ograđen čudnom ogradom sa zlokobnim crnim zavesama. Uspeo je da snimi kratak film o toj tajanstvenoj ogradi.
Kada je pokušao da se približi ogradi dočekan je od pripadnika Nacionalne garde, koji nisu dozvoljavali slobodan pristup nultoj zoni. Naredili su mu da sedne u auto, da se udalji i da se ne zaustavlja . Također je primetio čudna policijska vozila, koja su bila strane proizvodnje i koja nikada do tada nije video, kao što nije nikada video uniforme koje su nosili policajci iz tih vozila. Pristup nultoj zoni je bio dobro čuvan, verovatno u cilju sakrivanja zgarišta od radoznalih pogleda, dok se ne ukloni sve ono što bi moglo da ukaže na pravu prirodu i uzrok te katastrofalne vatre.
Džef Sajnus i još neki radoznali posmatrači su uz pomoć dronova uspeli da naprave video zapise i ovekoveče rezultate tog najnovijeg eksperimenta oružja sa direktnim energetskim palenjem zvanog DEW u nekada idiličnom havajskom gradiću Lahaini. To svakako nije bilo lako, i može se smatrati velikim poduhvatom, jer je, kao što je već rečeno, čitava nulta zona bila pod kontrolom nacionalne garde i specijalnih policijskih snaga. Pomoću priloženih linkova mogu se pogledati ti filmovi i uveriti da komentari njihovog sadržaja, koji se mogu naći na onim alternativnim sajtovima, nisu preuveličani i da sigurno ne predstavljaju još jednu teoriju zavere, već tvrdnje koje dokazuju pravu zaveru.
Na tim snimcima mogu se jasno videti spaljene kuće, od kojih je ostao samo čudni i do sada neviđeni beli pepeo, dok se oko zgarišta može videti gotovo netaknuto zeleno drveće i žbunje. A navodno radilo se o šumskom požaru.
U ekstremnim slučajevima temperature u šumskim požarima mogu dostići 800°C. Na snimcima se vidi veliki broj spaljenih automobila sa stopljenim aluminijumskim delovima, što bi moglo da se uklopi u tačku topljenja tog metala koja iznosi oko 650°C. Međutim, na tim izgorelim olupinama se može videti i istopljeno staklo. Temperatura topljenja stakla iznosi 1350°C, što je daleko više od one ekstremno maksimalne kod šumskih požara. Osim toga svi ti automobili su daleko od zone tog takozvanog šumskog požara, a potpuno su izgoreli, što sve predstavlja neobjašnjivu anomaliju.
Slične pojave su se mogle videti i na snimcima požara u Kaliforniji 2018. i u Njujorku 2001. prilikom rušenja kula Svetskog trgovinskog centra, gde su se na identičan način spaljeni automobili nalazili na ulicama, prilično udaljenim od mesta rušenja.
Zatim, ta misteriozna vatra u Lahaini je bila veoma selektivna, jer su se među u beli pepeo pretvorenim kućama običnih smrtnika mogle videti potpuno netaknute vile onih neobičnih bogatih smrtnika, među njima kuće Opre Vinfri i Džefa Bezosa. Takva preciznost u selektivnosti se može jedino objasniti primenom tog tajnog oružja o kome se itekako javno govori i koje verovatno radi na principu svetlosnih i laserskih efekata.
Da bi se postigla takva preciznost potrebno je prethodno planiranu lokaciju detaljno mapirati. Da se to u slučaju Lahaine zaista dogodilo govore svedočenja mnogih preživelih stanovnika, da su još u januaru na nebu iznad grada primećivali neku čudnu zelenu lasersku svetlost, što bi se moglo pripisati upravo mapiranju, korištenjem napredne laserske tehnologije.
Ali svakako najinteresantniji od tih novih efekata tajnog piromanskog oružja se tiče boja, za koje se prvi puta primetilo da igraju ulogu u njegovoj primeni. Naime, na zgarištima se moglo naći dosta objekata plave boje, koji su preživeli to topljenje potpuno neoštećeni. Na priloženim filmovima se jasno mogu videti plavi kišobran, plavi čamac, plava saksija i plavi automobil. To stručnjaci objašnjavaju činjenicom da se kod DEW oružja koristi ne samo laser, nego i milimetarski i mikro talasi. Različite frekvencije i različite talasne dužine svetlosti utiču na različit način na pojedine boje.
Kao primer se može uzeti procedura uklanjanja tetovaže, kod koje se različite talasne dužine koriste za uklanjanje različite boje. Svaka boja ima svoju frekvenciju. Ono što je interesantno je da frekvencija plave boje iznosi 6.66.
Kanadska i arktička čudesa
Međutim, nije samo havajsko ostrvo Maui ove požarne sezone privlačilo pažnju znatiželjnika. I zemlja Kanada, koja gori svake godine, a uskoro će goreti i neprestalno, ide u korak s vremenom, tako da su se u nekim ovogodišnjim požarima na njenoj teritoriji mogle također primetiti neke novine. Njih nije bilo lako uočiti, jer je Kanada ogromna zemlja, pa su stoga i njene vatre ogromne, kako po broju i površinama koje spale, tako i po trajanju.
O kakvim razmerama se radi najupečatljivije govore najsvežiji podatci iz usijane Kanade. Do početka septembra 2023. je izgorelo 166,000 km2 prostranstava te zemlje. To bi otprilike bile 4 površine zemlje Švajcarske. Srećom Kanada je velika zemlja, tako da ta spaljena površina za nju još uvek predstavlja sitnicu. I još jedan ne baš nevažan podatak, mada je leto na izmaku i septembar već uveliko gazi, trenutno je u toj zemlji još uvek aktivno oko 1,000 požara.
U Kanadi su se do sada uglavnom spaljivale oblasti koje pripadaju onom pojasu sa kontinentalnom klimom, gde su letnje temperature prilično visoke, tako da su se uzroci mogli lako objasniti, od strane zvaničnika i pripadnika kulta klimatskih promena. Međutim, ove godine su po prvi puta zapaljene i one oblasti koje pripadaju onom polarnom klimatskom pojasu. To je deo Kanade koji se naziva Severozapadne teritorije (Nortwest Territories). Tamo vlada polarna i subpolarna klima, tako da je teško zamisliti da bi se u takvim uslovima, kada maksimalne letnje temperature jedva dostižu 20°C, mogli dogoditi požari, i to velikih razmera, koji se čak ne mogu ni ugasiti. Ali s obzirom da je trenutni, nadamo se i doživotni, predsednik vlade te zemlje ambiciozni i genijalni Džastin Trudo, onda se takva anomalija može lakše razumeti.
Jedan od ovogodišnjih noviteta je evakuacija kompletnog grada Jelounajfa (Yellowknife), prestonice Severozapadnih teritorija. Preko 20 hiljada njegovih stanovnika su morali da pobegnu na jug u susednu provinciju Albertu, gde su proveli nekoliko nedelja. Dakle, umesto da se beži iz žarkog i toplog juga ka hladnijem severu, u Trudoovoj Kanadi pravci požarnih migracija su suprotni.
Prema prognozama stručnjaka i eksperata za tu vrstu, takozvanih klimatskih požara, vatre na krajnjem severu Kanade se neće moći ugasiti sve do zime, kada u pomoć stignu prvi snegovi i mrazevi. Međutim, ni tu se neće završiti jadi stanovnika Severozapadnih teritorija, jer ti eksperti upozoravaju da se vatre neće potpuno ugasiti tokom čemernih zima kakve vladaju u tim krajevima, već će pritajeno tinjati ispod snega i leda sve do proleća, da bi se sa prvim zrakama zubatog prolećnog sunca ponovo razbuktale. Te vatre, koje, kako se čini, izbijaju iz leda i predstavljaju najverovatnije deo unapređenja onog tajanstvenog DEW oružja, su već dobile popularni naziv „zombi vatre”.
https://www.cbc.ca/news/canada/north/zombie-fire-research-nwt-1.6539836
Nema ništa bez nauke – evo kako zombi vatra iz zaleđenog podzemlja izbija na površinu
Zombi vatre su zbog svojih potencijalno negativnih implikacija već privukle pažnju kanadskih istraživača. Brigu o njima je preuzela Dženifer Balcer (Jennifer Baltzer), profesor biologije na Wilfrid Laurier University, koja je inače vodeći kanadski istraživač u oblasti šumskih požara i globalnih klimatskih promena, i koja se tim pitanjima bavi još od 2014. godine. Ona, naravno, smatra, kao i većina svetskih pseudonaučnika i pseudoeksperata, da su zombi požari direktna posledica klimatskih promena, i da će na njih itekako trebati računati narednih godina i decenija, sve dok bude trajala planeta i život na njoj, kojemu sigurno neće biti lako da opstane kada se onim klasičnim požarima pridruže i zombi požari, u čijem plamenu bi, kako se čini, mogli da izgore Arktik i Antarktik zajedno sa Zemljinim polovima.
Međutim, treba naglasiti da zombi požari nisu od jučer. Taj misteriozni fenomen se pojavio još pre dve decenije, ali požari nisu bili velikih razmera, tako da nisu privlačili veliku pažnju. Tada su verovatno tek počela testiranja novih karakteristika i potencijala DEW oružja. Tek 2020. i 2021. zombi vatre su počele da se masovnije primenjuju u ratnim operacijama, koje su se tih godina intenzivirale na klimatskom frontu, uporedo sa operacijama na novoformiranom Kovid frontu. Prve velike zombi arktičke vatre pojavile su se tih godina u Sibiru, kada su mesecima tinjale širokim prostranstvima sibirskih tajgi, proždirući u nepovrat oskudnu vegetaciju, uništavajući tako poslednje oblasti netaknute prirode na planeti.
Pseudonauci svakako da nije bilo lako da sve to umota u naučnu oblandu. Upotrebljeni su čak i matematički modeli i statističke metode da bi se na ćelijskom i atomskom nivou objasnilo na koji način se vatra zapali sama od sebe nekoliko metara duboko u zemlji bez prisustva kiseonika, pa se onda širi i vertikalno i horizontalno, izbijajući na kraju na površinu. Nije lako, naravno, ni vatrogascima da takve vatre gase, pogotovu dok su još pod zemljom, jer bi trebali da koriste građevinsku mehanizaciju, bagere i rovokopače, da bi doprli do nje. A kada se zombi vatra pojavi na površini, onda je kasno, pa je i ne gase, puštajući je da svojim dimom i tinjajućem plamenom, snimana iz aviona ili drona, pričinjava neopisivo zadovoljstvo bolesnim globalističkim piromanima. Nije teško zamisliti koliki idiot ili zombi može biti neko ko takva naučna objašnjenja proguta, svari i na kraju u njih poveruje.
Naravoučenije
Kada se uzmu u obzir navedena najnovija iskustva sa požarnog fronta specijalnog rata protiv planete Zemlje i njenih stanovnika, onda bi oni još uvek živi stanovnici mogli iz njih izvući neke korisne ideje za pravljenje strategije preživljavanja u sledećim fazama ratnih operacija na tom frontu, ukoliko imaju želje i ambicija da se ukrcaju na onu Nojevu barku i ufuraju u onu zlatnu milijardu. Kao prvo, trebali bi da što pre nabave plavi kišobran i da ga nose stalno sa sobom bez obzira na vremenske prilike, pošto bi im mogao biti od velike pomoći ukoliko ih ona DEW vatra uhvati na otvorenom. Zatim bi trebali da promenu automobil i kupe novi, plave boje, ili ako nemaju novaca za to, da barem stari prefarbaju u plavo. A bilo bi također dobro da i kuću, ukoliko je imaju, prefarbaju u plavo, uključujući i crepove na krovu. Jer, kao što se ove godine pokazalo na ostrvu Maui, plava boja predstavlja, barem za sada sigurnu zaštitu od onih klasičnih DEW vatri. I na kraju, da se klonu onih polarnih predela, barem dok se ne dokaže da su plavi kišobrani otporni i na zombi vatre.
Ali, kako je krenulo, pošto nema izgleda da se globalna piromanija zaustavi, pitanje je da li će na kraju uopšte biti preživelih koji bi se ukrcali na Nojevu barku. Jer, osim palenja šuma, upravo je najavljena i masovna seča šuma. Verovatno se organizatorima tog projekta žuri, pa su odlučili da sečom šuma ubrzaju spašavanje planete. Tu kampanju je lansirao, ko bi drugi nego Bil Gejts, koji je najavio da će u narednoj deceniji organizovati seču 70 miliona jutara šuma na teritoriji njegove Amerike. To bi pretvoreno u metrički sistem odgovaralo 283,500 km2. A pretvoreno u Švajcarske, to je skoro sedam površina te države. Što je posebno interesantno, te ogromne količine drveta se neće upotrebiti niti kao građa i industrijska sirovina za preradu, niti za ogrev, već će sve biti zakopano u zemlju u specijalno za tu priliku izgrađene podzemne deponije. Mora se priznati veoma originalno.
Razlog za to, kako se nagoveštava, bi mogao da bude u novoj revolucionarnoj naučnoj paradigmi, prema kojoj će uskoro doći do korekcije one čuvene hemijske formule fotosinteze, i to na način da kiseonik i ugljendioksid zamene mesta, tako da bi prema novoj verziji biljke kao sirovinu koristile kiseonik a u atmosferu ispuštale ugljendioksid.
Nije teško pogoditi da su razlog za promenu te fundamentalne formule života na planeti Zemlji opet klimatske promene. Sva je sreća da su vredni naučnici to na vreme uočili, pa se na vreme može početi sa prilagođavanjem toj prepravljenoj formuli. Prema njihovim procenama funkcionisanje fotosinteze prema toj formuli bi trebalo da počne 2025. A još veća sreća je da se tu našao Bil Gejts da sa svojim novcima finasira već napravljene projekte spašavanja. U tom scenariju drveće ne bi ispuštalo CO2 samo dok je živo, već i kada je posečeno. Otuda ona na prvi pogled čudna procedura da se posečeno drvo mora uskladištiti duboko u zemlju i još biti dobro zaptiveno da ne bi koji molekul CO2 našao put do atmosfere.
Kada se sve to sabere, pa još uzmu u obzir sve one sumnjive aktivnosti takozvanog klimatskog inženjeringa, ali i neodoljiv utisak da se sve to ubrzava, onda se ona zabrinutost oko toga da li će iko živ uspeti da se ufura na Nojevu barku, čini sasvim realnom. Kako vreme prolazi, a prolazi sve brže, postaje sve jasnije da najveću pretnju čovečanstvu ne predstavlja ona teorija zavere da postoje oni centri moći, koji pokušavaju da to čovečanstvo stave pod svoju kontrolu, a sve njegove pripadnike pretvore u robove, već činjenica da u tim centrima sede potpuni ludaci, koji su verovatno u takvoj fazi paranoje da više nisu sposobni da razluče šta im je krajnji cilj – da porobe čovečanstvo ili da ga potpuno istrebe, uključujući i celokupan život na planeti, nakon što iz atmosfere nestanu poslednji tragovi kiseonika i ugljendioksida.
Ukoliko se sve to shvati kao deo onog njihovog na sva usta pominjanog „velikog reseta”, koji bi trebao da se okonča do 2030, onda nije ostalo mnogo vremena da se sazna da li će na njegovom kraju ostati iko živ za porobljavanje, i da li će ostati išta za „resetovanje”. A do tada Džastin Trudo će nastaviti da besomučno spaljuje Kanadu, a pridružiće mu se i ostali Švabovi puleni iz onog njegovog podmlatka. Bil Gejts će nastaviti da besomučno seče šume i zatrpava posečena stabla pod zemlju. Pošto su izgleda svi u žurbi, za mernu jedinicu će umesto površine Švajcarske verovatno morati da upotrebljavaju Francusku.
A o oluji Danijel, koja verovatno spada u grupu onih „superćelijskih oluja”, mada to zvanično još nije potvrđeno, koja je upravo opustošila libijski grad Dernu, nekom drugom prilikom.
Zombi vatre u arktičkim tundrama i permafrostu, a katastrofalne poplave u libijskim pustinjama. Ništa neobično za one pomenute zombije, jer oni su zauzeti najnovijom kompjuterskom igrom ZOMBIE FIRE, i to u 3D, napravljenoj upravo za njih da ih zajedno sa ostalim igrama zabavi u ova zombi vremena ispunjena svakojakim bizarnostima, koje oni ne mogu da shvate, i da ih možda podseti da su oni itekako važan deo opisanog scenarija.
