AUTORICA:Јенна Еллис, Студентица на Универзитету Ст. Марy’с у Тwицкенхаму, у Великој Британији, гдје студира борбу против трговине људима, организирани криминал, миграције и модерно ропство. У свом истраживању проучава како су Трумпова администрација и амерички медији, и отворено и прикривено, сарађивали на стварању лажних наратива који су латиноамеричке мигранте приказивали као жртвене јарце за националне проблеме повезане с криминалом, економском нестабилношћу и културним промјенама.
Хисторијски, као и савремено, имиграција је била кључно и изузетно поларизирајуће питање у америчким политичким дискусијама и дискурсима на свим нивоима америчког друштва. Одређени лидери су одржавали отвореније и прихватљивије имиграцијске политике, док су други користили своју позицију и утјецај за покретање антиимигрантских кампања.
С порастом присилних нестанака који се приписују рацијама ИЦЕ-а, илегалном притварању и депортацији под Трумповим водством током његовог другог мандата, у ономе што је ИФИМЕС извијестио као одлучујућу, али значајну побједу (ИФИМЕС 2024), постало је неопходно размислити о његовом протеклом мандату. Од 2015. до 2021. године, дискусије о миграцијама постале су у првом плану медија, повезане с реториком кампање Доналда Трумпа. Доналд Трумп није био први, нити посљедњи политичар који је кривио и погрешно представљао миграције ради политичке користи, мало је вјероватно да ће се порећи сензационална природа теме након његових говора и изјава. Кривећи латино мигранте као пријетњу и замагљујући дефиницију шта значи бити латиноамериканац, као и мигрант, Трумп је успио искористити дезинформиране америчке грађане да повјерују да су мигранти с јужне границе пријетња америчкој сигурности, просперитету и културном идентитету – наратив који су појачавали маинстреам и конзервативни медији. Ослањајући се на теорију тражења жртвеног јарца, какву су представили аутори Меллема и Глицк, овај рад истражује начине на које су Трумпова администрација и амерички медији сарађивали, експлицитно и имплицитно, у конструирању лажних наратива о латиноамеричким мигрантима као жртвеним јарцима за националне проблеме везане за криминал, економију и културне промјене. Испитивањем овог динамичног феномена, може се видјети и разумјети како се систематска дискриминација и расно мотивирани наративи легитимизирају и успостављају у данашњем друштву Сједињених Америчких Држава.
Имиграција латиноамеричких миграната у САД – хисторијски преглед
Као што је претходно споменуто, имиграција се глобално сматра врло оспораваном темом и налази се у првом плану већине америчких политичких и друштвених дискусија. Од свог оснивања до данас, преко 75 милиона појединаца имигрирало је у Сједињене Америчке Државе (Мцкаy, МЦ 2013). Сједињене Америчке Државе дом су многим имигрантима прве и друге генерације и нација су изграђена на разноликости и самој миграцији. Унутар те разноликости, према Заводу за попис становништва САД-а, 18,5% националног становништва идентифицира се као Латиноамериканци. Од становништва рођеног у иностранству, више од половине има латиноамеричко наслијеђе и поријекло, у различитом степену (Завод за попис становништва Сједињених Држава, 2025). Термин Латинx користе појединци чије етничко и расно поријекло сеже до Централне Америке, Јужне Америке и дијелова Кариба. То укључује оне који говоре језике латинског поријекла попут шпанског, француског и португалског (Лопез, Мора ет ал. 2020). Блиска веза између култура и заједница Сједињених Америчких Држава и Латинске Америке илустрована је употребом родно неутралног језика. У Сједињеним Америчким Државама, овај термин чешће користе грађани Латинске Америке како би покушали деродифицирати шпански језик и омогућити већу отвореност идентитета (Лопез, Мора ет ал. 2020). Иако је термин првобитно скован почетком 2000. године како би се родна неутралност укључила у родно дефинисан језик, тек је 2016. године почео чешће да се користи након пуцњаве у ноћном клубу Пулсе у Орланду на Флориди (Лопез, Мора ет ал. 2020) и легализације истосполних бракова под Обамином администрацијом. Након тога је 2020. године услиједио поновни пораст употребе ријечи током покрета Блацк Ливес Маттер, пандемије Цовида и Трумповог првог мандата (Лопез, Мора ет ал. 2020).
Међутим, иако се новоуведена и идентитетски осјетљива терминологија може манифестовати на савремене начине, миграција из латиноамеричких земаља у Сједињене Америчке Државе није ни нова појава ни савремено питање. Међутим, стопа којом људи мигрирају из ових земаља порасла је са једног милиона у 1960. на 19 милиона у 2010. години (Тиенда и Сáнцхез 2013). Упркос великим заблудама које одржавају идеју да су латино мигранти недокументовани, они чине око једну трећину особа са легалним статусом сталног боравка (Тиенда и Сáнцхез, 2013). Многи латино мигранти из Никарагве, Хондураса и Ел Салвадора стекли су право на привремени статус заштите након 2001. године, након еколошких катастрофа у својим земљама (Тиенда и Сáнцхез, 2013).
Постојала је хисторијска дискриминација од стране америчке владе према мигрантима латино заједнице. Наратив о илегалним мигрантима који одузимају послове америчким грађанима постојао је много прије администрације Доналда Трумпа и кориштен је за омогућавање и ширење штете. Током Велике депресије, када су Сједињене Америчке Државе биле у економској кризи, људи који су изгледали „мексички“ – укључујући и америчке грађане – репатрирани су у Мексико како би се смањила конкуренција за ријетка радна мјеста или сачувале бенефиције за оне који су сматрани „правим становницима“. Само у Лос Ангелесу, ове акције су смањиле латиноамеричко становништво за једну трећину (Јохнсон 2019). Ово је убрзо након тога преокренуто због недостатка радне снаге током Другог свјетског рата након обавезног регрутирања у оквиру програма Брацеро. У почетку представљен као позитивна прилика за подршку недостатку радне снаге у САД-у и Мексику, Сједињене Америчке Државе су дозволиле милионима мексичких мушкараца да дођу у САД на краткорочне радне визе посебно усмјерене на пољопривредне позиције како би се ријешио тај недостатак. Упркос обећањима и увјеравањима о заштити права радника, програм Брацеро је брзо постао експлоататорски, а радницима су наплаћиване додатне накнаде за смјештај и храну, одбијане су им плате и били су изложени смртоносним хемикалијама (Конгресна библиотека, 2019). У коначници, овај програм се сматра неуспјехом у имплементацији и директно је повезан с приливом недокументованих и тргованих радника у САД-у (Конгресна библиотека, 2019).
Антилатино реторика током Трумповог првог мандата
Да бисмо разумјели како се интензивирало тражење жртвених јараца од латиноамеричких имиграната, прво морамо испитати предсједничку кампању и администрацију Доналда Трумпа, која је започела 2015. године, прије него што је изабран 2016. године. Ступио је на дужност у јануару 2017. и задржао ту позицију до 2021. године. У то вријеме је представљао и покушавао се ускладити с интересима конзервативних Републиканских странака и кандидовао се против демократске моћнице Хилларy Цлинтон. Злогласно познат по својим добро покривеним обећањима да ће изградити зид дуж јужне границе САД-а и смањити финансирање градова уточишта, односно градова који ограничавају надлежност имиграцијских власти за депортацију појединаца (Смитх 2017), под његовом администрацијом било је јасно да су мигранти из Латинске Америке мета његове агенде. Друштвена клима која је претходила Трумповој администрацији подстицала је несимпатично окружење, а медији су, заједно с америчком владом, још више промовирали ове идеје.
Трумпова администрација је, у сарадњи с медијима, подигла и појачала ове наративе на највише нивое политичке и друштвене дискусије, окривљујући их за друштвене проблеме. Ово је илустровано реториком коју је током прве администрације Доналда Трумпа ширио он сам на скуповима, политика његове администрације и медијске мреже. Локалне, националне и глобалне вијести су покривале ову тему, представљајући је из различитих перспектива, скрећући пажњу на основу политичких склоности и медијске пристраности, што је потом појединцима и заједницама олакшало да проводе предрасуде и окриве латино заједницу као жртвеног јарца.
Од свог првог дана, НБЦ Неwс је цитирао предсједника Трумпа који је тврдио да „Мексико не шаље своје најбоље људе. Он је отишао корак даље рекавши да они уносе и дрогу и криминал у САД“ (Теркел и Лебоwитз, 2024). Ова нарација се наставила током цијеле његове кампање, називајући латино мигранте „лошим хомбресима“ (ПБС 2016). Међутим, медији су дијелили ову заједничку карактеристику и понављали реторику коју је ширила влада у то вријеме – латино мигранти су били илегални, криминалци и силоватељи, те су узимали јавне ресурсе и послове намијењене америчким грађанима. Администрација није само циљала латино мигранте без одговарајућих докумената, већ су и сматрали да су примаоци Одгођене акције за доласке дјеце, или ДАЦА и Дреамер, пријетња, те су се залагали за укидање њиховог статуса, иако су те особе стигле у САД од малих ногу и сматрале САД својим домом (Гомез и Перез Хубер 2019).
Администрација и медији су представили мигранте из Латинске и Јужне Америке као пријетњу јавној сигурности и истакнули кључну тачку кампање. 2015. године, током истог… У периоду прве Трумпове кампање, ФБИ је извијестио да је стопа насилног криминала порасла за 3,1 посто у односу на претходну годину. Стопа убистава и убистава из нехата из нехата порасла је за 10%. Уз тај забрињавајући тренд, извјештај је показао да је и силовање порасло за 6,3% у односу на претходну годину. Стопе криминала могу се приписати многим димензијама и ситуацијама, од социо-економских фактора ((Wикстрöм и Сампсон, 2009) до промјена у правним дефиницијама и оквирима који окружују сам криминал. То се може видјети у споменутом извјештају ФБИ-а о силовању. Правни оквир и дефиниција силовања промијенили су се између 2014. и 2015. године, стога се у тој категорији може процијенити и размотрити више случајева у односу на претходну годину, што се одражава у извјештају. С порастом стопе криминала и растућим опћим осјећајем несигурности, Меллемине структуре о тражењу жртвеног јарца виде се у акцији. Несигурност и недостатак перципиране сигурности потакнули су непријатељско окружење у Сједињеним Државама које је омогућило Трумповој администрацији и медијима да одржавају наративе, изграђене на постојећим стереотипима, и избјегавају рјешавање коријенског узрока… проблем који је пред нама.
Теорија жртвеног јарца
Хисторијски гледано, термин жртвени јарац кориштен је у религијским контекстима. Типично, козу би жртвовао свећеник или рабин, преносећи кривицу заједнице на животињу као жртву богу (Фахертy 2019). Ово се може схватити као средство за постизање циља заштите друштва од злих духова и гријеха. Данас ова терминологија носи пренос кривице, већ се користи политички и друштвено да се односи на другу групу која је острацизирана, отуђена или окривљена од стране већине за проблеме с којима се заједница суочава (Меллема 2000). Ове групе су често присиљене да сносе одговорност друштва за кривицу која би требала бити приписана другима. Петер Глицк дефинира жртвеног јарца као „екстремни облик предрасуде, у којем се вањска група неправедно криви за намјерно узроковање несреће унутарње групе“ (Довидио, Глицк и Рудман, 2005). Грегорy Меллема истиче кључне структуре и елементе који постоје и доводе до тога да друштво окривљује одређене групе, почевши од неповољних и нежељених услова, за које се може кривити жртвени јарац (Меллема 2000). Ови неповољни услови морају бити тренутни и постојати као тренутна пријетња, без обзира на то да ли је пријетња перципирана или стварна (Меллема, 2000). Кључни елемент Меллемине теорије жртвеног јарца наглашава да „није потребно знати ништа значајно о идентитету особе или особа које се сматрају жртвеним јарцем“ (Меллема, 2000) и може се тврдити да што се мање зна о групи жртвеног јарца, то ће бити лакше другима да их изопћују и избјегавају путем намјерног или ненамјерног ширења дезинформација. Глицкова дефиниција пружа исту конотацију, реферирајући се на некога ко је „неправедно окривљен“. То може промијенити осјећај припадности појединаца заједници, што је врло важно и вриједно за одржавање осјећаја личне сигурности (Довидио, Глицк и Рудман, 2005).
Мотивација за жртвеног јарца и предрасуде може варирати. Глицк наводи самоусавршавање као кључни фактор и покретач развоја предрасуда. Ниско самопоштовање, несигурност, страх и анксиозност могу се идентифицирати као мотиватори и могу се сматрати функционалним аспектом и циљем предрасуда. Жеља за одржавањем позиције моћи ради стицања и очувања индивидуалне сигурности над другим и Глицк… тврди да постоје инхерентне позиције моћи које постоје у свим друштвима и да је група која одржава ту моћ итекако свјесна потенцијала који има да искористи ту позицију у случају мањина (Довидио, Глицк и Рудман, 2005). Ова дискриминација се може проширити и још више провести када постоје етничке и расне разлике које чине мањинску групу лако препознатљивом.
Иако се контекст тражења жртвеног јарца мијењао како су се медији развијали, нема сумње да постоји директна корелација између медијског приказивања мањина и реакције јавности на ове групе, као и начина на који појединци виде себе (Ордwаy 2020). И очигледни и суптилни утјецаји утичу на овај процес и развијају се како би подстакли непријатељско окружење и пренијели предрасуде према одређеној групи (Довидио, Глицк и Рудман, 2005). То подстиче друштвене предрасуде које се уграђују у друштвене норме и понашање, преносе се даље кроз друштво и нормализују неправедне, неразумне и неутемељене наративе. Медији се могу сматрати појачавајућим наративима; међутим, то није искључиво – правни оквири и политика могу се схватити као облик наратива који окружују друштвене предрасуде. (Довидио, Глицк и Рудман, 2005). Ово даје снагу и валидност употреби терминологије као што су „криминално“ и „незаконито“ и подржава конструкцију наратива који укључује интервенцију органа за провођење закона и криминализацију групе жртвеног јарца. Овакав језик ограничава и омета осјећај припадности, као и пријети рекатегоризацијом заједница на основу стереотипа који нису засновани на чињеницама (Довидио, Глицк и Рудман, 2005). Ове предрасуде се на крају развијају у стереотипе или одразе друштвених и когнитивних структура које формирају наше мисли, осјећаје и интеракције (Довидио, Глицк и Рудман, 2005).
Медијска презентација латиноамеричких миграната
ИФИМЕС је истраживао и пратио трендове везане за ширење дезинформација и лажних информација у медијима, а латино мигранти нису изузети од ових феномена, већ су додатно виктимизирани због нетачних стереотипа приказаних у онлине медијима, што институт назива недостатком дигиталне одговорности у дигиталном простору (ИФИМЕС 2025). У стварном животу, ово се преводи у повећане стопе насилног криминала који су директно повезани с идејама из Трумпове кампање. У својој најави кампање из 2015. године, изјавио је: „Када Мексико шаље своје људе, не шаљу своје најбоље… Доносе дрогу. Доносе криминал. Они су силоватељи. А неки, претпостављам, су добри људи“ (Трумп 2015). Ови наративи нису само изузетно опасни, већ им недостају и никакви емпиријски докази и широко су их осудиле невладине организације, демократе и организације за грађанска права (Нава, 2019). Међутим, упркос негативним реакцијама, медији су наставили играти кључну улогу у искориштавању осјећаја несигурности које осјећа амерички народ. Ово се може приписати огромној моћи коју маинстреам ТВ медији имају у САД-у. Јавност се ослања на главне медијске канале, а 66% Американаца се у великој мјери ослања на визуалне медије попут вијести, телевизије и кина како би прикупили информације, умјесто да читају онлине чланке или друштвене мреже (Бисцонте 2025
Студија коју су 2019. године провели Фигуероа-Цабаллеро и Мастро истражила је ову тему проучавајући перцепцију коју грађани САД-а латиноамеричког поријекла имају о латиноамеричким мигрантима. Користећи методолошки приступ анкете, резултати њихове студије су у супротности с Глицковом теоријом о томе да медији имају способност подстицања друштвених предрасуда. Објашњава се да су, конкретно, мексички Американци склонији дистанцирању од вијести и имигрантских заједница како би заштитили себе (Фигуероа-Цабаллеро и Мастро 2019). Резултати анкете указују на осјећаје срама и љутње те је стога вјероватно да Латиноамериканци доживљавају непримјерене и штетне посљедице по свој етнички идентитет. (Фигуероа-Цабаллеро и Мастро 2019).
Када се посматрају визуелни медији, извјештај који је анализирао 338 слика које су се појавиле у три национална часописа између 2000. и 2010. године описао је како су латиноамерички мигранти представљени као криминалци и илегални, пола деценије прије него што се Трумп кандидовао за функцију. Студија је открила да већина слика приказује латиноамерички мигранте као „неовлаштене за живот у САД-у“ (Фаррис, Мохаммад, 2018). Иста студија је открила да четрдесет посто слика садржи неке слике везане за провођење закона на јужној граници Мексика и САД-а, а од тих четрдесет посто, деветнаест се директно или индиректно односи на изградњу зида или ограде дуж јужне границе (Фаррис, Мохаммад, 2018). Иако су истраживачи анализирали податке прије Трумповог првог мандата, друштвена клима која је олакшала његову дискриминацију већ је била видљива у то вријеме. Слике испитане у студији такођер су доказале да многи прикази латиноамеричких миграната приказују их како обављају физички или други посао који се сматра „нискоквалификованим“ пословима, што додатно доприноси друштвеној стигми око необразованих латиноамеричких миграната. у поређењу са висококвалификованим америчким радницима средње класе (Фаррис Е, Мохаммад Х, 2018). Ови наративи су штетни, не само зато што су неистинити, већ зато што медији појачавају друштвене ставове и носе огромну моћ у обликовању и уоквиривању имиграцијске политике, вањске политике и здравља заједнице.
Не само да директан језик доприноси изолацији, недостатку припадности и на крају проглашавању мањинских заједница жртвеним јарцем, већ и недостатак заступљености у медијима доприноси недостатку знања и свијести о самој заједници. Упркос томе што чине 18,5% становништва САД-а, постоје врло ограничени прикази латиноамеричких миграната у главним кинима и филмовима. Извјештај урађен 2019. године показао је да је од 47.268 анализираних ликова из главних холивудских филмова од 2007. до 2018. године, само 4,5% ових ликова имало латино имена или је спомињало латиноамеричко поријекло и наслијеђе, иако Латиноамериканци чине више од половине заједнице Лос Ангелеса, дома Холлywоода и 39% становништва државе Калифорније (УСЦ Анненберг). 2019). Отприлике четвртина ликова представљена је као криминалци, а готово сви ликови су изолирани из латино заједнице чак и унутар филма (УСЦ Анненберг). Надаље, латино особе су приказане у стереотипно подређеним улогама попут вртлара или пољопривредних радника, собарица и нередовних радника, како на телевизији тако и у филму (Бисцонте, 2025). То доприноси негативним стереотипима да су латино мигранти необразовани и умањује њихов капацитет и способности да буду дио великих рјешења и индустрија.
Слично томе, латиноамерички ликови су приказани као једини у филму, обично окружени другим бијелим глумцима, и представљени су као пролазници или су позиционирани као нижа класа када су смјештени унутар своје заједнице. Цамерон Диаз, на примјер, била је главна латиноамеричка глумица у филму, међутим, често је била једини представник у филмовима и глумила је заједно с већинским бијелим колегама (УСЦ Анненберг 2019). Стога су филмски одвојени од свог етничког и културног идентитета, а то намеће идеју да је асимилација неопходна и да се имигранти морају потпуно прилагодити америчкој култури. То такођер доприноси ограниченом разумијевању латиноамеричке културе у САД-у и хомогене природе коју медији одржавају, упркос великој разноликости унутар заједнице. Минимална заступљеност у филмској продукцији, као што су режија, продукција, режија кастинга и сценаристичке улоге, такођер се може сматрати фактором који доприноси недостатку приказа ликова (УСЦ Анненберг 2019).
Иако се филм може чинити мање релевантним за тражење жртвених јараца и прогон миграната, постоји директна корелација између предрасуда и конзумације филмова. Национална коалиција хиспанских медија (НХМЦ) провела је истраживање и открила да они који су изложени забавним садржајима који приказују латино мигранте на негативан начин директно доприносе индивидуалним наративима (Бисцонте, 2025). Студија је такођер открила да иако наративи о латино мигрантима постоје у свим забавним просторима, они који слушају и гледају десничарске конзервативне информативне станице попут ФОX-а вјероватно ће имати мање личног односа с латино заједницом и стога могу лакше постати жртве лажних наратива и дезинформација (Бисцонте 2025). Ово подржава Меллемину (2000) теорију и наглашава недостатак разумијевања заједнице као кључни елемент структуре тражења жртвеног јарца за појачавање предрасуда.
Говорни језик може се сматрати још једним изолирајућим фактором када се посматра медијски приказ латино миграната. Појединци нелатиноамеричког поријекла који конзумирају медије представљене на шпанском језику показали су веће стопе антилатино осјећаја упркос доприносу већем осјећају припадности унутар саме заједнице (Дарр ет ал., 2020). Ово се лако може повезати с Глицковим оквирима тражења жртвеног јарца. Када постоји разлика између већинске и мањинске заједнице која се лако може препознати, као што је случај с визуалним етничким разликама у Глицковој теорији, али се може проширити и на језик.
Међутим, упркос томе што многи Американци преферирају визуалне медије, још увијек постоје многе празнине у штампаним и писаним медијима које доприносе празнинама у разумијевању и виктимизацији латиноамеричких миграната. Истраживање проведено на штампаним медијима који се спомињу латиноамеричке мигранте анализирало је 185.244 чланка из водећих новина попут НY Тимесе и Wасхингтон Поста и открило да, иако су споменуте позитивне теме, укључујући пољопривредне и радне бенефиције миграната, они су такођер овјековјечили наратив о криминалу и превише представљали заустављање илегалне имиграције. Напротив, студија је открила да „економски фактори попут сиромаштва, незапослености и кориштења социјалне помоћи нису повезани с толико негативности колико се често претпоставља“ (Блиецх, 2018). Иако је ово позитиван тренд, он подржава теорије Меллеме и Глицка о тражењу жртвеног јарца и намеће идеју да што је мање познато о појединцу или његовој демографској скупини, лакше се форсира лажни наратив и давати нетачне или неистините изјаве.
Предрасуде према латино имигрантима у Сједињеним Државама током прве кампање Доналда Трумпа биле су омогућене дубоко укоријењеном систематском дискриминацијом, која је већ постојала прије његовог ступања на дужност. Хисторијски обрасци радне експлоатације с програмом Брацеро, репатријацијом попут операције „wетбацк“ и културном искљученошћу, попут недостатка језичке и културне укључености у филмовима и вијестима, поставили су темеље за то да грађани постану подложни неистинитим наративима и показали да третман латино имиграната током Трумпове администрације није био изолован друштвени инцидент, већ хисторијски државни инцидент у друштвеним инцидентима. Разумијевањем теорије жртвеног јарца, можемо разумјети како су администрација, као и медијски наративи, искориштавали националне несигурности око криминала, економских тешкоћа и културних промјена. Филм, визуални и писани медији ојачали су и оживјели дугогодишње стереотипе који су постојали о латино заједници. Разумијевање образаца и механизама иза жртвеног јарца, како су их пружили Глицк и Меллема, кључно је за оспоравање ових штетних наратива и стварање приступа америчког друштва за све, без обзира на њихов имиграциони статус. Ова анализа показује како неповољни друштвени услови, заједно са ограниченим јавним знањем и свијешћу, лако погодују тражење жртвених јараца и неправедном окривљавању и прогону мањинских група, посебно када постоје визуелне разлике, било да су расне, културне или језичке. Амерички медији одиграли су велику улогу у приказивању латиноамеричких миграната као криминалаца, аутсајдера, „лоших момака“ и пријетњи америчком друштву и вриједностима.
Literatura:
Bisconte, S. (2025). NHMC Poll Finds that Negative Media Portrayals are Fueling Stereotypes about Immigrants and Latinos – NHMC. [online] Nhmc.org. Available at: https://www.nhmc.org/nhmc-poll-finds-that-negative-media-portrayals-are-fueling-stereotypes-about-immigrants-and-latinos/?utm_source=chatgpt.com [Accessed 12 May 2025].
Bleich, E. (2018). The Good, the Bad, and the Ugly: A Corpus Linguistics Analysis of US Newspaper Coverage of Latinx, 1996–2016. [online] The Journalist’s Resource. Available at: https://journalistsresource.org/race-and-gender/news-media-portray-latinos/.
Darr, J.P., Perry, B.N., Dunaway, J. and Sui, M. (2020). Seeing Spanish: The Effects of Language-Based Media Choices on Resentment and Belonging. Political Communication, 37(4), pp.488–511. doi:https://doi.org/10.1080/10584609.2020.1713268.
Dovidio, J.F., Glick, P. and Rudman, L.A. (2005). On the nature of prejudice : fifty years after Allport. Malden, Ma: Blackwell, Oxford.
Faherty, R. (2019). Sacrifice | religion. In: Encyclopædia Britannica. [online] Available at: https://www.britannica.com/topic/sacrifice-religion.
Farris, E. and Mohammad, H. (2018). Picturing Immigration: How the Media Criminalizes Immigrants. [online] Available at: https://journalistsresource.org/race-and-gender/news-media-portray-latinos/.
Federal Bureau of Investigation (2015). Table 1. [online] FBI: UCR. Available at: https://ucr.fbi.gov/crime-in-the-u.s/2015/crime-in-the-u.s.-2015/tables/table-1.
Figueroa-Caballero, A. and Mastro, D. (2019). Does Watching This Make Me Feel Ashamed or Angry? an Examination of Latino Americans’ Responses to Immigration Coverage. [online] Journalist Resource. Available at: https://journalistsresource.org/race-and-gender/news-media-portray-latinos/.
Johnson, K.R., 2019. Trump’s Latinx Repatriation. SSRN Electronic Journal. Available at: https://doi.org/10.2139/ssrn.3321427 [Accessed 17 May 2025].
Gomez, V. and Perez Huber, L. (2019). Examining Racist Nativist Microagressions on DACAmented College Students in the Trump Era. California Journal of Politics and
Policy, 11(2). doi:https://doi.org/10.5070/p2cjpp11243089.
LeMay, M.C. (2013). Transforming America. Santa Barbara, Calif.: Praeger.
Library of Congress (2019). Research Guides: A Latinx Resource Guide: Civil Rights
Cases and Events in the United States: 1942: Bracero Program. [online] guides.loc.gov. Available at: https://guides.loc.gov/latinx-civil-rights/bracero-program.
Lopez, L.N.-B., Lauren Mora and Mark Hugo (2020). About One-in-Four U.S. Hispanics Have Heard of Latinx, but Just 3% Use It. [online] Pew Research Center. Available at: https://www.pewresearch.org/race-and-ethnicity/2020/08/11/about-one-in-four-u-s-hispanics-have-heard-of-latinx-but-just-3-use-it/.
Mellema, G. (2000). Scapegoats. Criminal Justice Ethics, 19(1), pp.3–9. doi:https://doi.org/10.1080/0731129x.2000.9992080.
Nava, G. (2019). Opinion: How the invisibility of Latinx people in media is enabling Trump’s bigotry. [online] Los Angeles Times. Available at: https://www.latimes.com/opinion/story/2019-09-26/latinx-representation-immigration-trump?utm_source=chatgpt.com [Accessed 23 May 2025].
Ordway, D.-M. (2020). How the news media portray Latinos in stories and images. [online] The Journalist’s Resource. Available at: https://journalistsresource.org/race-and-gender/news-media-portray-latinos.
PBS (2016). To some, Trump’s ‘bad hombres’ is much more than a botched Spanish word. [online] PBS NewsHour. Available at: https://www.pbs.org/newshour/politics/trumps-bad-hombres-draws-jeers-spanish-lessons.
Smith, D. (2017). Trump signs order to begin Mexico border wall in immigration crackdown. The Guardian. [online] 25 Jan. Available at: https://www.theguardian.com/us-news/2017/jan/25/donald-trump-sign-mexico-border-executive-order [Accessed 2 Mar. 2020].
Terkel, A. and Lebowitz, M. (2024). Trump has long used degrading language toward immigrants. [online] NBC News. Available at: https://www.nbcnews.com/politics/donald-trump/trump-degrading-language-immigrants-rcna171120.
Tienda, M. and Sánchez, S.M. (2013). Latin American Immigration to the United States. Daedalus, [online] 142(3), pp.48–64. doi:https://doi.org/10.1162/daed_a_00218.
Tooley, K. (1975). THE CHOICE OF A SURVIVING SIBLING AS ‘SCAPEGOAT’ IN SOME CASES OF MATERNAL BEREAVEMENT?A CASE REPORT. Journal of Child Psychology and Psychiatry, 16(4), pp.331–339. doi:https://doi.org/10.1111/j.1469-7610.1975.tb00367.x.
United States (2025). Explore Census Data. [online] Census.gov. Available at: https://data.census.gov/table/ACSDP1Y2018.DP02?q=immigrant+origin+country&hidePreview=false [Accessed 22 May 2025].
USC Annenburg (2019). Latinos lose out when it comes to Hollywood films. [online] https://annenberg.usc.edu/. Available at: https://annenberg.usc.edu/news/research-and-impact/latinos-lose-out-when-it-comes-hollywood-films.
Wikström, P.-O.H. and Sampson, R.J. (2009). The explanation of crime: context, mechanisms and development. Cambridge: Cambridge University Press.
O autorici:
Jenna Ellis je studentica master studija na Univerzitetu St. Mary’s u Twickenhamu, gdje studira borbu protiv trgovine ljudima, organizirani kriminal, migracije i moderno ropstvo. Jenna Ellis je službenica za informiranje u institutu IFIMES sa sjedištem u Londonu od proljeća 2025. godine. Ima iskustva u radu sa žrtvama kriminala, implementaciji politika protiv trgovine ljudima, koordinaciji radnih grupa i preseljenju izbjeglica.
Članak predstavlja stav autorice i ne odražava nužno stav IFIMES-a.
Ljubljana/ Twickenham, 1. juli 2025
[1] IFIMES – Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije sa sjedištem u Ljubljani, Slovenija, ima specijalni konzultativni status pri Ekonomsko-socijalnim vijećem ECOSOC/UN, New York, od 2018.godine. i izdavač je međunarodne naučne revije „European Perspectives“.
