КАКО ЈЕ ТИТО СМИРИО СТУДЕНТСКУ ПОБУНУ

КАКО ЈЕ ТИТО СМИРИО СТУДЕНТСКУ ПОБУНУ

Али, Титова комуникациона стратегија и политичка вештина најбоље се видела у његова три наступа: на самом почетку његове каријере у време „Бомбашког процеса“ 1928, затим у наступима намењеним светској јавности 1955. и 1956, као и у начину на који се обратио јавности поводом студентских демонстрација 1968. године, када је једним неочекиваним телевизијским наступом смирио побуну. Редитељ Жика Павловић, критичар Титовог режима, у свом дневнику је тада написао:

„Јосип Броз Тито је 9. јуна повукао један од својих најбриљантнијих политичких потеза: он је студентима дао за право. Резултат је био сјајан: деца су полудела од одушевљења, лажни мирис победе помутио им је разум, и она су, потпуно хипнотисана, похитала да се одазову на Председников апел: позвао их је да прекину штрајк и наставе полагање испита…“

На међународном плану, овај и овакав ‘најлибералнији говор који је шеф једне државе до данас одржао’ представљао је пун погодак: Титове акције на међународној политичкој берзи, прилично угрожене његовим брзоплетим иступањем противу Израела у Суецкој кризи, нагло су скочиле. Тито је поново постао државник и политичар број један.“

Својим наступом на телевизији Тито је задивио не само студенте већ и своје критичаре. Студенти су, упркос неслагању пре свега филозофа и социолога, прекинули штрајк и заиграли чувена козарачка кола. Једно од њих је повео професор Мирослав Печујлић певајући стихове:

Друже Тито, љубичице плава,

Ти се бориш за народна права.

Део песме „црвеног хора“ Правног факултета, певане 9. јуна, гласи:

Веровасмо јер смо тако хтели

У Тита се увек сложно клели

Ој студенти а бре браћо млада

Нисте сами усред Београда!

Други Титов критичар, Добрица Ћосић, такође у свом дневнику, веома је снажно доживео Титов говор:

„Тито је својим надахнутим, готово генијалним потезом, спасао бирократију. Својим говором на телевизији, тактичким, широким политичким концептом, превазишао је себе: говорио је као историјска личност, поразно надмоћан над својим послушним и преплашеним сарадницима. Тај се човек искупио и рехабилитовао за читаву деценију. Он је сада суверени господар ситуације. Како је вешто и убедљиво афирмисао студентски покрет – то је за антологију политичке тактике. Он се поново потврдио као геније политичке тактике.

Опасан говор! Из њега може да произиђе и демократски прогрес и пут у још чвршћу бирократску аутократију. Он је демагошки обећао економске мере које воде деинвестицији привреде, што је најгори пут из ове критичне ситуације. Он се определио за хрватску концепцију деинвестиције Србије. Једна студентска политичка победа биће изузетно скупо плаћена. Људи нису свесни колико је демагошка и опасна његова економска политика – ‘човек је важнији од инвестиција’. Она наше друштво усмерава ка економском пропадању.

Радио јавља да се пред београдским факултетима играју козарачка кола… Студенти славе победу! Будућност ће показати колико је скупа ова студентска победа којом их дарива Тито. То је после Коминформа, највећа и најскупља победа у југословенском друштву…“

Успутна, али не и неважна корист од наступа је велики утисак на западну јавност, као што је тачно приметио Живојин Павловић у наведеном тексту. Посебно су либерални и леви западни листови били потпуно одушевљени: „Најдирљивије у свему томе је да Тито није осудио студенте. Бивши вођа југословенских партизана потпуно је у овом тренутку потврдио свој престиж.“ (Франс прес); „Југословенско руководство схватило је да је разумевање најбоља политика.“ (Монд); „Са изузетном снагом лидера који је поново показао непоколебљивост свог ауторитета тамо где су други испољили слабост (није ли ово алузија на Де Гола? – П. М.), Тито је одлучно истакао да ће се повући ако не буде у стању да утиче па ситуацију.“ (Тајмс); „У телевизијском говору председник је јасно и без двоумљења ставио до знања читавој нацији да се слаже са студентским захтевима.“

Вишезначно и неусклађено, до неусаглашености присно. Зато чим се двоумиш, реци истину. Иако је пола истине, најчешће једна велика лаж. Односно, истина је вредност, а не чињеница.

Podelite sa drugima:

Povezani članci

0 0 гласови
Glasanje za članke
Претплати се
Обавести о
guest
0 Komentari
Уграђене повратне информације
Погледај све коментаре
0
Волели бисмо да чујемо ваше мишљење, молимо вас да пошаљете коментар.x