- „ У Синоду СПЦ, у академији наука, у свим установама и свим слојевима друштва Америка има неког на кога се може ослонити ако би хтјела срушити ову Србију. Тешко нама ако то заборавимо.“ Академик Милорад Екмечић
Кад смо 2001. године обележавали две деценије рада удружења за одбрану ћирилице од високошколованих Срба ЋИРИЛИЦА Нови Сад, неко је рекао да никад ниједан интелектуалац није позвао после распада Југославије да треба вратити ћирилицу србском народу, него требамо само поправити њен положај до Титове равноправности писама, проф. др Милош Ковачевић је направио упадицу речима да мало читамо. Можда су заиста србски књижевници тражили враћање ћирилице србском народу, „да она поново влада као у време кад је Србија била нормална држава“ (академик Радомир Лукић). А ако ипак нису то учинили, молимо да то учине док не буде сувише касно. Јер је председник Матице српске проф. др Драган Станић пре четири године избројао укупно 1,5% ћириличких натписа у улици Новог Сада.
Можда ћете помислити да га је то дубоко дирнуло па ће учинити нешто за ћирилицу са таквог високог положаја. Али ништа од тога, изгледа да њега дубље дирне мисао на друга Тита, јер је рекао Драгољубу Збиљићу да је нама историја дала два писма, и „има тако да остане“ А пошто је Тито велики, остаће његова хрватска латиница и у новом србском правопису као друго србско писмо.
Осим што Вас позивамо и молико да своја дела не штампате хрватском латиницом, молимо Вас и да нам помогнете учлањењем у наше удружење.Ваших чланова. Радо бисмо изабрали књижевника на место председника нашег удружења.
Такође бисмо Вам били зуахвални ако бисте своје име променили у Друшто србских књижевника., по узору на Хрвате који имају Друштво хрватских књеижвника.
У Србији нема ништа србско осим Српског Итебеја ( код Житишта). Има још и Српска академијка наука и уметности, али је за њу тешко рећи да је српска пошто ствара речник српскохрватског књижевног и народног језика, уместо србског језика.
Ако бисте променили име лакше бисмо се изборили макар за улицу нашег страдалника ђенерала Драже Михајловића, ако не и за булевар или трг, како смо се одужили Зорану Ђинђићу. Који није позивао Србе са Равне горе да се одупру западним злочинцима, него је на немачкој телевизији позивао да још треба бомбардовати Србију.
Овај допис били смо већ ставили у коверту, али смо га извадили кад смо на интернету видели апел књижевнице из Панчева да се ћирилица заштити код УНЕСКОА. У време кад је у улицама Новог Сада укупно 1,5% ћириличких натписа она је изашла у јавност са оваквом поруком:: „Ретка је благодат Србије то што има два писма- ћирилицу и латиницу.“ Није то благодат, него подвала и несрећа, малигни тумор на србском националном ткиву.
Кад се распадала Југославија неко је написао књигу „Плачи вољена земљо“, а ми бисмо сада требали рећи „плачи Србијо кад те не волимо“. Плачи земљо кад се у теби ствара речник србскохрватског књижевног и народног језика, уместо србског језика.
Дође нам да се питамо: браћо и сестре књижевници, чији сте ви? Са хрватском латиницом гајевицом не можете бити србски.
„ У Синоду СПЦ, у академији наука, у свим установама и свим слојевима друштва Америка има неког на кога се може ослонити ако би хтјела срушити ову Србију. Тешко нама ако то заборавимо.“ Академик Милорад Екмечић
С поштовањем,
Председник Удружења Србска азбука: Немања Видић
ИЗВОР:https://naukaikultura.com/ima-li-koga-u-srbiji-da-brani-cirilicu/
