Пише: Ранко Јаковљевић
На страницама које рекламирају најупечатљивије туристичке дестинације у Аустрији може се наћи пригодни текст: У срцу Беча лежи Палата Хофбург, монументални комплекс некада седиште власти династије Хабзбург.
Данас је сведочанство аустријске царске историје и нуди посетиоцима увид у величину прошлог времена. Са својом величанственом архитектуром, богатим културним благом и фасцинантним музејима, Хофбург је незаобилазна посета за свакога ко истражује Беч. Палата Хофбург служила је као резиденција хабзбуршких царева више од 600 година. Архитектонска еволуција Хофбурга одражава историју Беча. Кључни одељци укључују: Готичка капела (Бургкапелле): Познат по недељним наступима хора бечких дечака, Барокни Јосепхплатз: Живописни трг којим доминира коњичка статуа цара Јосифа Другог, Крило Неуе Бург: Најновији додатак, у којем се налазе музеји као што су Музеј Ефеса и Велтмусеум Виен (Светски музеј).
1992.године деценија буру у јавности изазвала је околност уклањања имена осуђеног ратног злочинца Александра Лера са спомен табле на зиду крај главног улаза у капелу Хофсбурга. Име је уклесано испод наслова “Остали на пољу части у Другом светском рату“. О томе је Александар Лебл записао: 1964, у прилазу капели постављене су две плоче с именима генералштабних официра „осталих на пољу части у Другом светском рату“. Сваке године 2. новембра аустријска војска полаже на том месту венац у знак сећања. Све је то било рутина док се 1986. године није утврдило да су у једну плочу уклесана имена генерала Лера и Флепса… Лерова ћерка Гертруда, поводом уклањања очевог имена са меморијалне плоче јавно је поставила питања шта се њеном оцу пребауцје, кад је он између два светска рата поново изградио аустријско ратно ваздухопловство, после 1938. године интензивно помогао многим „персонама нон грата“, никад није био члан нацистичке партије или њој прикључених организација, није починио никакво нечасно дело ни у рату ни у миру.
Додајмо свему овоме неколико података о генералу Леру. Он је, као што је речено, припремио и извео ваздушни напад на Београд, који је био проглашен за отворени град, не само на војне циљеве него на становништво и цивилне циљеве, чист терористички чин. Он је својим трупама пренео Хитлерову наредбу од 12. октобра 1942. године да се имају убити сви савезнички командоси, чак и ако су у униформи. Ту је наредбу допунио сопственом наредбом следеће садржине: „Све непријатељске имају под свим условима бити искорењене до последњег човека. Тек кад сваки побуњеник буде знао да ни под којим околностима неће спасти живот може се очекивати да ће окупационе снаге савладати побуњенички покрет. Ради се о животу или смрти. Нема компромисних решења. Неумесне су примедбе као“хероизам слободољубивог народа“ итд. У питању је драгоцена немачка крв. Очекујем од сваког старешине да пуним ангажовањем своје сопствене личности обезбеди да његове трупе спроведу ову наредбу без изузетка и с бруталном строгошћу. Истражићу сваки неуспех и одговорне за то позвати на немилосрдно полагање рачуна.“
Приликом првог саслушавању, у канцеларији заробљеничког логора на Бањици, 24. маја 1945. године генерал је изјавио:“Зовем се Александар, Лер, рођен 20. маја 1885. у Турн-Северину (Румунија) од оца Фридриха Лера и мајке Катарине рођене Хајман, ожењен, отац једне кћерке, породица у Бечу, моментално У Линцу у источном Тиролу..“.
Суђено му је на процесу против високих немачких команданата и заповедника у Југославији од 5. до 13. фебруара 1947. пред Војним судом 3. Југословенске армије у Београду. Као ратни злочинац осуђен је на смртну казну. Казна је извршена 26.2.1947.г. стрељањем.
У шабачкој епархији замонашена је баронеса Сибила Лер, у монашком животу монахиња Јована, чији је деда генерал Александар Лер.
