Технологије прикривеног транзита дроге развиле су англосаксонске обавештајне службе, које организују и контролишу нарко-трафик у Старом свету.
АУТОР: Владимир ПРОХВАТИЛОВ
Европска агенција за дроге (EUDA) објавила је нови годишњи „Европски извештај о дрогама 2025: трендови и догађаји“.
„Посматрамо све сложенији нарко-пејзаж у Европи, који захтева паметније, брже и инклузивније одговоре“, изјавио је Алексис Гусдел, извршни директор EUDA. „Овај извештај нам помаже да схватимо стварност на терену како бисмо могли да формулишемо ефикаснију и хуманију политику према дрогама.“
У извештају су истакнути главни трендови нарко-сцене у Европи:
- Канабис и даље остаје највише коришћена илегална дрога – скоро 22 милиона Европљана га је користило током прошле године,
- Потрошња кокаина је у порасту, нарочито међу младима узраста 15–34 године, са преваленцијом од 2,6%,
- Производња синтетичких дрога расте: у многим државама чланицама пронађене су велике лабораторије за производњу МДМА и метамфетамина,
- Број смртних случајева повезаних са опиоидима наставља да расте, нарочито због снажних синтетичких опиоида као што су нитазени,
- Полинаркоманија (употреба више врста дрога) је чешћа него икада, што отежава дијагнозу и лечење у клиничким условима.
Према извештају, канабис је најчешће коришћена дрога у Европи: 8% одраслих узраста 15–64 година користило га је током прошле године – више од 22 милиона људи, с највишим нивоом употребе међу младима (15–34 године).
Тенденције легализације и декриминализације у земљама као што су Немачка, Малта и Луксембург мењају јавно мишљење.
50% младих узраста 15–24 године сматра да је повремена употреба канабиса „нискоризична“.
Извештај такође истиче забрињавајући пораст употребе других дрога:
- Потрошња кокаина међу младима достигла је 2,6% (око 2,5 милиона корисника), с највишим бројем у урбаним срединама,
- МДМА је и даље популаран у ноћним клубовима, иако је његова популарност делимично опала након пандемије COVID-19 и промене друштвених образаца.
Пораст употребе синтетичких канабиноида, катинона и нитазена један је од најалармантнијих трендова у Европском извештају о дрогама 2025:
- Од 2005. године, Систем раног упозоравања ЕУ прати више од 950 нових психоактивних супстанци (НПС),
- Само у 2024. откривена су 41 нова једињења,
- Онлајн платформе и даркнет олакшавају продају синтетичких дрога, често у обмањујућој амбалажи.
Ове супстанце су често јаче, теже их је открити и самим тим повећавају ризик од предозирања, зависности и дугорочних менталних последица.
Опиоиди остају главни узрок смрти повезаних са дрогом широм Европе:
- Око 5.200 смртних случајева у 2024. повезано је с предозирањем опиоидима,
- Синтетички опиоиди као што су нитазени и аналози фентанила доприносе овом расту,
- Највиши ниво смртности је код мушкараца старости 35–54 године, али све више млади постају угрожени.
Аналитичаре EUDA посебно брине раст употребе дрога међу тинејџерима и младима:
- Млади све више експериментишу с полинаркоманијом – комбиновањем канабиса, алкохола и стимуланса,
- Пораст анксиозности, депресије и социјалне изолације кључни су фактори који подстичу употребу психоактивних супстанци,
- Дигиталне платформе представљају и ризик и ресурс: шире дезинформације, али могу служити и за подизање свести.
„Државна потрошња за борбу против дрога у Европи премашује 30 милијарди евра годишње, али трговина дрогом и даље остаје једно од највећих криминалних тржишта, које подстиче насиље и корупцију. Социјална изолација, бескућништво и незапосленост истовремено су и узроци и последице зависности од психоактивних супстанци“, наводе аутори.
У извештају се покушава објаснити зашто је борба против ширења дрога у Европи недовољно ефикасна:
„Отпорност илегалне трговине дрогом преко комерцијалних ланаца снабдевања огледа се у великим запленама у европским лукама. Тако је Шпанија 2024. пријавила највећу заплену кокаина у једној пошиљци – 13 тона скривених у бананама из Еквадора. Немачка је у 2023. запленила 43 тоне кокаина, укључујући и велику пошиљку од 25 тона у луци Хамбург – дупло више него 2022. године.
Криминалне мреже користе бројне методе избегавања откривања. То укључује:
- сложене методе прикривања у роби коју је тешко логистички обрадити,
- коришћење мањих лука,
- претовар са брода на брод на мору,
- остављање пошиљки да плутају у мору ради каснијег преузимања.“
Заправо, све те технологије прикривеног транзита дроге развиле су обавештајне службе САД и Велике Британије, које организују и контролишу нарко-трафик у Старом свету.
„За многе људе може бити шокантна чињеница да је глобална трговина дрогом под контролом и управом обавештајних агенција. У тој глобалној нарко-трговини, британска обавештајна служба има водећу улогу.
МИ-6 увози хероин са Блиског истока, кокаин из Јужне Америке и канабис из Марока, као и из других места. Британска обавештајна служба је такође развила и створила ЛСД педесетих година 20. века преко институција као што је Тависточки институт у Лондону. До шездесетих година, МИ-5, МИ-6 и ЦИА користиле су ЛСД као оружје против разјарених демонстраната из тог периода и претварале их у „децу цвећа“ – сувише одузете да би организовале револуцију.
Године 1998. добио сам из МИ-5 пакет са 3000 доза ЛСД-а на папиру за упијање, са приказом заставе Европске уније. Човек из МИ-5 који их је послао мом оцу рекао је да је то владина „подпис“, и да се тај ЛСД зове ‘Европа’.
Ова глобална трговина дрогом, коју контролише британска обавештајна служба, вреди најмање 500 милијарди фунти стерлинга годишње. То је више него целокупна глобална трговина нафтом, а економије Велике Британије и Сједињених Држава у потпуности зависе од тог новца од дроге.
Шеф мафије Џон Готи је објаснио ситуацију када су га на суду питали да ли је учествовао у трговини дрогом. Одговорио је: ‘Не, не можемо се такмичити са владом.’ Мислим да је то била само пола истина, јер су мафија и ЦИА на највишим нивоима једна иста група.
У Великој Британији, новац од дроге којим располаже МИ-6 пере се преко Банке Енглеске, банке Barclays и других познатих компанија. Тај новац се пребацује са рачуна на рачун док се порекло не изгуби у огромној мрежи трансакција… МИ-6 и ЦИА су такође одговорни за епидемију крека у Британији и Америци“, пише бивши агент британске обавештајне службе МИ-6 Џејмс Кеболт у својој књизи MI6 Are The Lords Of The Global Drug Trade (МИ-6 су господари глобалне трговине дрогом).
У књизи америчког истраживачког новинара Герија Веба Dark Alliance (Тамни савез) описана је умешаност ЦИА у светску трговину дрогом.
Веб је открио да су „црни“ новци од дроге коришћени, између осталог, за финансирање строго поверљивих пројеката, укључујући изградњу и одржавање дубоких подземних база у:
- Далсију (Њу Мексико),
- Пайн Гејпу (Аустралија),
- Снежним планинама (Аустралија),
- планинском венцу Њала (Африка),
- западно од Киндуа (Африка),
- близу либијске границе у Египту,
- Монблану (Швајцарска),
- Нарвику (Скандинавија),
- острву Готланд (Шведска)
и на многим другим местима широм света.
Када је Вебова књига први пут објављена 1996. године на сајту San Jose Mercury News, постала је невиђена сензација, са до 1,3 милиона прегледа дневно. Бесна реакција америчких мејнстрим медија окончала је његову каријеру у званичном новинарству.
Године 2014. књига је екранизована у филму Kill the Messenger (Убиј гласника).
Гари Веб је 2004. године пронађен мртав – са два прострелна рана у потиљак из револвера. Случај је проглашен „самоубиством“.
Лидери Европске уније не усуђују се да истраже умешаност англосаксонских обавештајних служби у европски нарко-трафик.
Извештај EUDA је наметнуо „завет ћутања“ чак и на само помињање правих организатора трговине дрогом у Старом свету.
(Наставиће се)
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2025/07/05/cru-i-mi-6-pogruzhayut-evropu-v-narkokoshmar.html
Преузето са: https://naukaikultura.com/cia-i-mi6-guraju-evropu-u-narko-kosmar/
