Извлачење потиснућа из подсвести.
Нација је притиснута са свих страна, већина је на недовољно препознатљив начин од некога систематски опако унесрећивана. На нивоу свесног више осећа, него ли да рационално препознаje, да се нешто дешава, нешто страшно. Осећају. неизмерну пошаст која их притиска, њихове ближње, гута свет око њих. Виде се жртве, не виде џелати.
Суштина овога момента у Србији, је да недостаје јасно и прецизно сазнање шта се дешава, ко то чини, како, зашто.
Амерички републиканци су изјавили, да Америком није владао Бајден, него неке друге снаге мрака. Слично се може заклључии и за друге државе. Србијом не влада у довољној мери видљива званична власт, него мафијашки сегменти из дубоке државе.
Ево шта је Дубока држава Србија, када и како је настала у Србији, како опстаје до данашњих дана?
После периода развлашћивања, масовних убистава, утамничења у злогласним затворима мучионицама укључујући и Голи оток после 1948 године, охрабрени Титов поредак је оценио да је најопаснијим непријатељима сломљена кичма. Није више била потребна брутална отворена застрашујућа репресија, промишљена је нова, рафиниранији обрачуни. Али да се то не препозна, да би се тако сачувала фасада демократске ондашње социјалистичке самоуправне државе, Југославије…
То је зналачки сагледао професор Правног факултета у Београду др Андрија Гамс, који својевремено 1960-их година јавно обзнањује своја виђења. Према њему, када се радило о југословенском самоуправном социјалистичком моделу, који би управо требало да спречи стаљинистичке девијације, био је створен рафиниранији облик самовоље, кроз удруживање бирократских олигархија у свеприсутне свемоћне неформалне кланове. Он закључује да стварни доносиоци одлука у предузећима и шире у друштву, постају, уместо самоуправних судеоника, конспиративни неформални кланови и затворени политички центри моћи, недовољно познати од грађана, састављени од удружених партијских и државних моћника и олигархија, који су постепено потискивали званичне структуре, те постајали неприкосновена власт у земљи, јачајући из године у годину. Владали су неформалним директивама из сеновитости њихових функција, често усменим, без икаквог увида јавности и грађана, пресудно утичући на рад судова, министарстава, у образовним установама, центрима за социјални рад, у предузећима, војсци, полицији, култури, средствима информисања итд.(Напомена: из којих је настала данашња Дубока држава у Србији).
Не бих се никако сложио са тврдњом да је таква суптилнија репресија у Југославији била мањег опсега, или мање разорна, него ли она револуционарна, до које је дошло одмах после ратних дана
Не, она је била само другачије природе, неформална, укривана од препознавања.
Јер погодном комбинацијом, дозирањем, интензитетом и временом трајања различитих репресалија, дискриминација, закулисних и других притисака, непожељни грађани којих је одувек било врло много, а у наредним деценијама све више и више, бивају временом осиромашени, ослабљени, здравствено руинирани, често разбијених или разлабављених породица, неприлике су се шириле и на децу, супружнике. Слуђени и тако онеспособљени за било какво супротстављање или одбрану својих права. Или су се одавали алкохолу, пороцима, оболели, једноставно многи су физички нестајали. Исто онако као да су били жртве легалне судске или неке друге видљиве формалне егзекуције.
Из године у годину је стварана мрачна клима непостојања све присутније елементарне физичке безбедности и имовинске сигурности. Што опстаје, кулминира данашњих дана.
Побуњена Србија не циља у праву мету, у свеопштој конфузији не препознаје довољно о чему се ради. Бунт треба да буде усмерен против правих виновника, а они су Дубока Србија. Уместо тога је настало бескрајно стерилно замајавање студената и званичне власти,. што је подмукла замена тезе.
Није разлог њиховог бунта хаварија на Железничкој станици у Новом Саду, него само окидач. Провалило је дуготрајно незадовољство, страх, стресови, свакојаке море, Проговорила је потискивана подсвест, како када огромна нагомилава вода и муљ провале брану која почиње да попушта,
Побуна младих треба да буде пропраћена новом мудрошћу и новим стањем духа: исправним проценама, уместо свеопште конфузије. Слога на првом месту, заборавити међусобне омразе, сви треба да се удруже , и позиција, и опозиција, све странке, НВО, државне и друге установе, медија, Универзитет, САНУ, Црква, Династија, да се из тога новог националног покрета изнедри пројекат спаса нације која убрзано нестаје. Има стидљивих знакова да се сличне снаге разума профилишу и у дубокој Србији.
Сви треба да докажемо свету и свима букачима и лажљивцима да је неоснована њихова тврдња, да су не само опозиција, него и званични поредак, једноставно цела нација. недорасли, и да су они криминализовани сегменти из дубоке државе и даље једини богом дани поуздани партнери међународне заједнице.
Ипак, мор се признати, чињеница је, да народ Србије не може изразити свој аутентичан избор док не оздрави, док не ојача, док не постане сигурнији у себе, док се не ослободи страха. Морају да заживе институције правне државе. Народ мора бити заштићен од тираније, охрабрен и препорођен,
Долазак Трампа на место застрањеног Бајдена. може означавати значајну подршку да Србија крене ка изласку из мрака тунела.
Да би остали једини експоненти глобалне моћи овде, упињу се свим снагама да несретни народ који види да страда, а не схвата о чему се ради, , убацују подмукло кукавичјре јаје антисемитизма .Да нас тако изолују и лише подршке.
Национални бунт треба да се усмери на правог виновника. То су корумпирани судови који не санкционшу гробаре Србије.Када судови почну да кажњавају злочинце Србија ће оздравити.
Мој пример је поучан. Моју породицу и мене пљачкају удружени криминализовани сегменти у : 1.Србији, 2.Републици Српској и 3.Белгији
1.Решењем о рехабилитацији Вишег суда у Београду Рех. бр. 82/10 од 14.децембра 2012.године (http://enlite.org/Toma/Crna_knjiga_Tuzba_za_naknadu_stete_Broj_2.pdf , , од стране 241 до 249) сам означен као жртва наведених незаконитих прогона са правом на накнаду нематеријалне и материјалне штете.Упркос Решења Вишег суда у Београду Рех. бр. 82/10 од 14.децембра 2012.године све до данашњих дана, Тужена Република Србија одбија да исплати накнаду штете.
2. Нашем претку покојном Василију Поповићу, имућном трговцу из Братунца, су нове власти у Југославији након Другог светског рата, незаконито конфисковале имовину, зграде у Братунцу, Сребреници и околини, земљиште на коме се налази братуначки стадион ( на који су 2015 године на Комеморацију у Поточарима слетали хеликоптерима Клинтон, и други светски државници), школа, и друге парцеле и земљишта у Братунцу и Сребреници..Нашом имовином се незаконито тргује у РС, нама одбијају да врате наше. Оне снаге мрака и мржње које су за време Другог светског рата спровеле геноцид над нашом невином породицом, и које су нас за време комунизма међусобно завађале и са Бошњацима, које уважавамо као лојалне комшије .Познато је да је поједина наша незаконито одузета имовина „ У име народа„ , давана у мираз ћеркама локалних моћника, присвајана, продавана. На нашу трагедију, свих нас, су дан данас и даље подмукло ушушкане у Братунцу и Сребреници, у РС. Сада настављају из мрачне крававе илегале да нам отимају наше, пркосе нам да и даље владају преко тамошњих незналица, као после Другог светског рата, да су они клали наше, а да им не можемо ништа, да нас настављају да кажњавају, да нам дан данас преко недораслих„ локалних моћника„наносе зла. И у круговима новопечених богаташа, који не схватају да су злоупотребљени да руше РС, њен поредак и власт на челу са заслужним лидером РС Милорадом Додиком.. Да није мудрог и јаког човека на челу РС Милорада Додика, РС би клонмула. Милорад Додик и лидер Србије Александар Вучић су осовина која чува два народа.
3. Поднео сам јануара ове године врло учтив и аргументован захтев Министарству правде Белгије, са молбом да исти проуче, ради евентуалне накнаде за претрпљене штете за време мога боравка у Бриселу од 1965 до 1974 године.
О појединим ужасима које сам претрпео у Бриселу 1965-1971 и 1973-1974 године, сам се изјаснио и у мојим књигама Бриселски двојник и У зидинама спихијатријског азилуму у Арденима, на линковима- Бриселски двојник -http://enlite.org/briselski_dvojnik.pdf , У зидинама психијатријског азилуму у Арденима, –https://enlite.org/Toma/azilum.pdf. У роману Дрински рашомон на линку – http://svetlost.org/DRINSKI_RASOMON.pdf сам описао како су моји страдали у Другом светском рату и како су моји блиски спашавали жртве Холокауста. Члан сам УКС Удружења књижевника Србије, добитни домаћих и страних признања.
На делу је гнусан шовинизам, због етничких предрасуда.
Од првог дана доласка у Брисел 2 септембра 1965 године почела су мрцварења од стране припадника усташке и албанске политичке емиграције, нажалост повезане са оним ксенофобним снагама мрака у Белгији. Када сам дошао у Брисел 1965 године у Галерији Луис се издрао на мене провокатор:’’ Ја сам твога ујака Вељу спровео у Јасеновац 1941 године’’. Провокације на јавним местима, физички насртаји и обрачуни, провале у станове, проузроковање саобраћајних удеса, ушприцавање отровног спреја у градском трамвају, све до вишегодишњих угрожавања личног идентитета и здравља, киднаповања у психијатријски азилум марта 1971 године, разбијање породице, каријере, изгон из Белгије- мој живот је перманентно био претваран у блато и вегетирање.
Замишљао сам их тамо у Белгији као углађене, васпитане и културне европејце. Преко ноћи се удружише са чудном дружином, у насиљу нада мном учествовало је најразноликије друштво у свештеничким орнатима, усташкој униформи, фесовима ( ето им данашњих миграната) и дроњавим оделима. Удружили су се против мене у Бриселу крст и дин, поклоници Христа и Мухамеда, безверници, инквизиција, наслеђени колонијални менталитет и тамошња задрта шовинистичка десница запенушана етничким предрасудама према Словенима, и Јеврејима- да ме сатру и униште. И са њима распамећени отпад од свога народа у Србији и Републици Српској.
Уместо накнаде штете сада заједнички умножавају опасне атаке са циљем да ме униште и уклоне као жалиоца и потражиоца права.ДОКАЗ: Покушај убиства, Покрет за заштиту људских права. Београд 2021. на линку- ttps://t.co/Kn42j0WQEj
