Истополно партнерство и уставни суд дугиних боја. „Параде поноса“ и EuroPrajd-ови су манифестације политичког хомосексуализма.
Пише: Милан Гајовић, Подгорица
„…Демократија постепено нестаје из друштвене организације западних земаља. Свуда се шири тоталитаризам, јер наднационална структура намеће државама своје сопствене законе. Тај недемократски додатак издаје наређења, уводи санкције, организује ембарго, баца бомбе, мори глађу…Финансијски тоталитаризам потчинио је себи политичку власт…Унутар најсуровијих диктатура био је могућ некакав отпор. Против банака је немогуће устати.“ (Александар Александрович Зиновјев (Александр Александрович Зиновьев ), 1922-2006, руски филозоф, социолог и публициста; живио на Западу, од 1978. до 1999.године)
„Запад…је потпуно расуло морала.“ (Александар Исајевич Солжењицин (Александр Исаевич Солженицꙑн), 1918-2008, руски писац; живио на Западу, од 1974. до 1994.године)
„Снага нације почива на интегритету породице.“ (Конфучије (Кунг Фу Це), око 551-479.п.н.е., кинески филозоф и социјални реформатор)
Дана 19. марта 2021.године, поднио сам иницијативу за оцјену уставности Закона о животном партнерству лица истог пола („Службени лист ЦГ“, број 67/2020, од 7.јула 2020.године), који је ступио на снагу 15. јула 2020. године, а примјењује се протеком године дана од дана ступања на снагу.
Уставни суд Црне Горе још увијек није донио одлуку по иницијативи из најмање три разлога. Прво, не постоји законски рок који Суд обавезује на доношење одлуке, тако да поступак може да одлаже до у бесконачност (ad infinitum). Друго, Суд не може да оспори аргументе иницијативе о, и правним лаицима, очитој неуставности оспореног закона. И треће, Суд не жели да скрене са погубног, владиног LGBT+ европског пута без алтернативе.
Судије Уставног суда су, углавном, просјечни правници, предложени и изабрани према страначкој наклоности, који су беспоговорно одани euronatovskoj агенди црногорских власти.
Закон о животном партнерству лица истог пола (у даљем тексту: оспорени Закон) је донесен на основу члана 82 став 1 тачка 2 Устава Црне Горе (Скупштина доноси законе) и Амандмана IV став 1 (члан 91 став 2 Устава – Већином гласова свих посланика Скупштина доноси законе којима се уређују начин остваривања слобода и права грађана).Цитирани уставни основ није споран, јер се може односити на било који закон којим се уређује начин остваривања слобода и права грађана.
Међутим, чланом 1 оспореног Закона се, противно Уставу, уређује закључење и престанак животног партнерства лица истог пола, вођење регистра партнерства, (и) права и дужности лица која су закључила партнерство. Надаље, животно партнерство се, по члану 2 оспореног општег акта, дефинише као „законом уређена заједница живота лица истог пола…закључена пред надлежним органом, у складу са овим законом“. Тиме је, противуставно, животно партнерство као заједница живота лица истог пола у погледу правног статуса, са изузетком права на усвајање дјеце, изједначено са хетеросексуалним браком (између мушкарца и жене).
Прецизније казано, оспорени Закон није у сагласности са следећим одредбама Устава: чланом 17 став 1 (Основ и једнакост – Права и слободе остварују се на основу Устава и потврђених међународних уговора),чланом 71 став 1 (Брак – Брак се може закључити само уз слободан пристанак жене и мушкарца),чланом 72 став 1 (Породица – Породица ужива посебну заштиту) и чланом 73 став 2 (Заштита мајке и дјетета – Држава ствара услове којима се подстиче рађање дјеце).
Језичким, логичким, системским и циљним тумачењем наведених уставних одредби, извлачи се непорецив закључак да је уставотворац, као заједницу живота, прописао само брак који закључују лица различитог пола. Из таквог брака исходи посебно заштићена (природна) породица коју сачињавају родитељи, мајка и отац, и њихова дјеца. Такође, држава је уставно обавезана да ствара услове којима се подстиче једна од основних функција овакве породице – рађање дјеце.
Како уставотворац у правни поредак Црне Горе није увео заједницу живота лица истог пола, то се, последично, законом не може уредити ни начин остваривања права партнера у таквој заједници.
У црногорском Парламенту потврђени и објављени међународни уговори не прописују право лица истог пола на заједницу живота, односно на животно партнерство, па тиме не постоји ни законодавна обавеза усклађивања ,односно доношења оспореног Закона, по члану 9 (Правни поредак) и члану 17 став 1 Устав
Нарушена складност (хармонија) правног поретка
Надаље, у Европској унији, законодавство у вези са породичним односима је у надлежности држава чланица. То значи да не постоје европски стандарди у вези са браком и породицом. Шест држава у Унији (Румунија, Литванија, Летонија, Пољска, Словачка и Бугарска) не дозвољавју, не само брак, него ни животно партнерство лица истог пола. Зато ни Црна Гора, иако кандидат за чланство у Унији, није обавезна да донесе оспорени Закон.
Норме оспореног Закона су у колизији са одредбама Породичног закона („Службени лист РЦГ, број 1/2007 и „Службени лист ЦГ“, број 53/2016 и 76/2020), којим се регулишу брачни и породични односи и то са: чланом 3 (Брак се заснива на слободној одлуци мушкарца и жене да склопе брак),чланом 12 став 1 (Заједница живота мушкарца и жене која траје најмање три године (у даљем тексту: ванбрачна заједница) изједначена је са брачном заједницом у погледу права на међусобно издржавање и других имовинско-правних односа), чланом 16 (Брак се склапа сагласношћу воља жене и мушкарца…) и чланом 17 (Брак се склапа ради остваривања заједнице живота брачних супружника).
На овакав начин, нарушена је складност (хармонија) правног поретка, као система међусобно непротивречних општих правних аката и норми.
Дана 29.децембра 2021.године, Скупштина Црне Горе је, на предлог Кривокапићеве Владе, донијела и неуставни Закон о измјени Закона о социјалној и дјечјој заштити. Тим прописом измијењен је члан 8 основног Закона, тако да породицу чине и „партнери у заједници живота лица истог пола и дјеца коју партнери издржавају у складу са законом којим се уређује животно партнерство лица истог пола“, те „партнер у заједници живота истог пола без обзира гдје живи“.
Доношењем Закона о животном партнерству лица истог пола и Закона о измјени Закона о социјалној и дјечјој заштити остварује се опасан наум разарања традиционалне (природне) породице, као основне ћелије друштва, у име европских и NATO „вриједности“.
Легализацију истополне заједнице живота треба посматрати у ширем контексту свеобухватног неоружаног, хибридног, богоборачког рата Запада (мегакапиталистичких владара из сјенке) против традиционалних хришћанских вриједности, православља и Русије. У циљу успостављања тзв. Новог свјетског поретка, односно униполарног тоталитарног друштва, примјењује се стратегија смањења броја становника, разарања морала и колективног духа народа, као и националних држава, како бисмо сви постали безоблично стадо у врту Орвеловог Великог Брата, омамљено „индустријом“ спорта и приземне забаве.
Едвард Бернајс (Edward Bernays, 1891-1995), „отац“ PR-a (Public Relations-a, еуфемистичког назива за пропаганду), казао је да је циљ пропаганде „свјесно и интелигентно управљање масама“ и „манипулисање устаљеним обичајима и мишљењима маса“ ради „обликовања људског материјала“ и „контроле јавног ума“, односно „контроле јавног мњења“.
„Политички хомосексуализам“ је средство колонијалне полиархије.
У „глобалистичком рају“ човјек би се претворио у примитивног потрошача, лишеног личног (и полног) и националног идентитета, те савјести и потребе да мисли. „Бивство се редукује на квантитет.“ (Данило Н. Баста, 1945, правник, филозоф и академик САНУ)
Свете књиге три главне религије (јудаизам, хришћанство и ислам) слажу се да постоје два пола или рода. Старозавјетна „Прва књига Мојсијева (Постање)“ тумачи:
„И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божјем створи га; мушко и женско створи их.“ (1;27)
И у Курану се каже:
„И да Он пар, мушко и женско ствара.“ (53;45) и „Од људског бића направио пар, мушко и женско.“ (75;39)
Што се тиче хомосексуализма, свете књиге ових религија сагласне су о неморалности таквог понашања:
„Трећа књига Мојсијева (Левитска)“ каже:
„С мушкарцем не лези као са женом; гадно је.“ (18,22) и „Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица; да се погубе…“ (20;13)
У „Посланици Светог апостола Павла Римљанима“ наведено је:
„…и мушкарци…распалише се жељом својом један на другога, мушкарци са мушкарцима чинећи срам…“ (1;27)
А у „Првој посланици Коринћанима“, Свети апостол Павле пише:
„…не варајте се…ни мужеложници (хомосексуалци)…Царство Божије неће наслиједити.“ (6;9)
Куран каже:
„…Ви са страшћу прилазите мушкарцима умјесто женама. Та ви сте народ који све границе зла прелази!“ (7;81). „Зашто ви, мимо сав свијет, са мушкарцима општите, а жене своје, које је за вас Господар ваш створио остављате? Ви сте људи који сваку границу зла прелазите.“ (26;165-166)
Појам „политички хомосексуализам“је увела руска историчарска и стручњак за међународне односе Наталија Нарочницка (Наталия Алексеевна Нарочницкая, 1948) и објаснила да идеологија LGBT покрета нема никакве везе са правима хомосексуалаца као људских јединки, те да је то политичка идеологија Великог Брата. Њу карактеришу нелегални и агресивни покушају мањине да, уз подршку локалних власти, наметну свој образац понашања већинском становништву. У земљама ЕУ на сцени је прогон свих оних који се не слажу са идеологијом хомосексуалног инжењеринга.
И „политички хомосексуализам“ је средство колонијалне полиархије. Политика САД, В. Британије и највећих и најутицајнијих чланица ЕУ јесте колонијална доминација и стварање малих држава које нијесу способне да се самостално развијају. То се, између осталог, остварује и „колонизацијом ума“ и „колонијалном полиархијом“ (полицентричном контролом власти и кључних сегмената колонизоване државе).
„Параде поноса“ и EuroPrajd-ови су манифестације политичког хомосексуализма.
План ултраглобалиста јесте да се, у процесу „великог ресетовања“, брзо смањује број становника планете на „златну милијарду“, или бар на „програмски минимум“ – 3 милијарде људи. Године 2021, Роберто Чинголани (Roberto Cingolani, 1963, италијански физичар и академик), министар за еколошку трансформацију у влади глобалисте Марија Драгија (Mario Draghi, 1947, италијански економиста и банкар) је изјавио:
„Планета је планирана за 3 милијарде људи. Нас је сувише, ми смо паразити.“
И Хенри Кисинџер (њем.Heinz Alfred Kissinger, 1923-2023) је, још као државни секретар за мандата предсједника Ричарда Никсона, сачинио „Меморандум за националну безбједност 200“. У њему се, између осталог, наводи:
„…Смањење становништва, почевши од земаља тзв. Трећег свијета, мора да буде примарни циљ америчке спољне политике…“
Такође, Јувал Ноа Харари (Yuval Noah Harari, 1976, израелски историчар, професор историје на Хебрејском универзитету у Јерусалиму, савјетник Свјетског економског форума и хомосексуалац), изјавио је да „сада почетком 21.вијека, огромна већина становништва нам просто није потребна, јер будућност зависи од развоја сложених технологија, попут вјештачке интелигенције и биоинжењеринга. Већина људи томе ништа не доприноси…овим технологијама ће њихов рад постати сувишан и биће их могуће замијенити.“
Постоје и планови да до 2050.године, најмање 4 милијарде „бескорисних изјелица“ нестане са лица Земље. То би се постигло ограничавањем рађања (и LGBT+ пропагандом), употребом средстава за масовно уништење, инсценирањем епидемија заразних болести и вакцинацијама са смртоносним контраиндикацијама, расељавањем становништва (програмираним миграцијама), загађивањем животне средине, изазивањем вјештачких несташица воде и хране (путем „климатског оружја“), као и љекова, генетски модификованом исхраном (ГМО)…Преживјели би били „навикнути на послушност“.
Треба подсјетити и на „теорију о златној милијарди“ незваничног портпарола западне „дубоке државе“ Збигњева Бжежинског (Zbigniew Kazimierz Brzezinski, 1928-2017, пољско–амерички политиколог, геостратег и државник), која подразумијева драстично смањење броја становника планете, што се, наравно, не односи на житеље држава Запада.
У Директиви Службе безбједности Сједињених Држава, број 20/1, од 18.августа 1948.године („Доктрина америчке војске против Истока“), коју је сачинио Ален Далс (Allen Welsh Dulles,1893-1969, амерички правник) директор CIA-e, од 1953. до 1961.године, између осталог, наводи се:
„Ми ћемо рушити духовне вриједности, вулгаризовати и уништавати основе народне моралности…непримјетно, но активно и постојано помагаћемо…корупцију…(и) издајништво…Све ћемо то култивисати у свијест људи…У управљању државом ћемо изазивати хаос и неред. Ми ћемо наћи истоишљенике, своје савезнике и помоћнике у њиховој домовини…Ми ћемо одиграти…стратегију погибије свих православних Словена и, коначно, неповратно ћемо угасити њихову националну свијест.“
Колективни дух једног народа најлакше је уништити разарањем природне, традиционалне породице. Енглески писац Гилберт Кит Честертон (Gilbert Keith Chesterton, 1874-1936) је написао:
„Породица је једина провјера вриједности државе која има обавезу да се обнавља вјечно као држава, али много природније него држава.“
План за разарање традиционалне породице, са мајком, оцем и њиховом дјецом, заснива се на тзв. „теорији полова и родног идентитета“ (Gender Plan – Gender Identity), односно на „теорији полних сличности“ „брачних“ другова (истополних „родитеља“). Настала је као пројекат америчког психолога и сексолога Џона Манија (John William Money, 1921-2006), поријеклом са Новог Зеланда. Његово „учење“ је неутемељена психолошко – социолошка конструкција да је хетеросексуалност друштвена, а не биолошка (генетска) карактеристика људске јединке. По њему, сексуалне полне карактеристике жене и мушкарца нијесу урођене, већ се формирају током одрастања?! Мани је тврдио да разлике између полова настају током живота под утицајем породичних и друштвених ограничења („Ако дјечаку облачите хаљинице, он ће постати дјевојчица“?!).
Под велом „европских вриједности“, појмом род (џендер) се промовише тзв. политички хомосексуализам, као средство остваривања антихришћанских, односно антиправославних намјера Запада ради глобалне превласти. Ово се остварује у оквиру њихове „стратегије условљавања“, која подразумијева пријем у чланство међународних организација и везивање економске помоћи за прихватање тих „вриједности“ ,као услова који се, по нахођењу, могу проширивати.
Подлежући анестезији euronatovskih власти и медија, некритички и олако прихватамо социокултурне моделе Запада , непримјерене нашем духовном и моралном коду. Такође, наивно вјерујемо да ће то бити довољно да уђемо у „цивилизовану“ и „демократску“ „европску заједницу народа“ и да ће нам то донијети економски и свеопшти проспетитет. Европеизацја (позападњавање), подразумијева некритичко имитирање и усвајање туђих вриједности (стандарда), што, законито, доводи до губитка самопоштовања и да се презире „своје, самобитно, национално“ (Николај Трубецкој (Николаҋ Сергеевич Трубецкоҋ, 1890-1938, руски лингвиста и историчар).
Очита је намјера црногорске euronatovske власти да се и истополним партнерима нормира право и на усвајање дјеце, то јест, да се истополно животно партнерство правно изједначи са природном породицом коју чине отац, мајка и њихова дјеца. Тиме, се фактички, отвара „породични“ простор за педофилију и друге облике злоупотребе дјеце.
Још једном понављам, Црна Гора је, правно и фактички, од 1998.године, (нарко)банана држава, односно колонија Запада, прије свега САД, В. Британије и ЕУ. Црна Гора је потребна Западу само као антисрпска и антируска државолика наркотранзитна дестинација CIA-e и NATO пакта.
Уз помоћ западних амбасада и прозападних „независних“ НВО код нас се спроводи идеолошки инжењеринг. Дјеци се, већ у основној школи перу мозгови LGBT идеологијом, односно лажним породичним вриједностима, са родитељима 1 и 2, умјесто мајке и оца. Програмирано разарање природне породице има за последице слабљење родитељског ауторитета, као и дјечје непоштовање неопходне породичне дисциплине.
Промовисање LGBT „вриједности“ и „културе“ је атак на, од Бога дату, људску природу. Јер, Господ позива сваког човјека да живи по духу, а не по тијелу. Свети апостол Павле, у „Посланици Римљанима“ каже:
„Да се правда закона испуни у нама који не живимо по тијелу него по духу. Јер, који су по тијелу, тјелесно мисле, а који су по духу духовно мисле.“ (8;4,5)
Зато, ради државног и националног спасења, наше власти треба да поступају као власти Руске Федерације које сматрају да су људска права и слободе неодвојиви од традиционалних моралних норми и да је неопходна забрана јавних манифестација политичког хомосексуализма (геј содомистичких „парада поноса“, блудних „маршева дугиних боја“ и EuroPraјd-oва). Заштита природно – породичних вриједности је један од главних задатака државе и друштва, почев од државне подршке рађању (као би се зауставило вишегодишње смањење броја становника и обезбиједила позитивна стопа природног прираштаја) до опште забране пропаганде хомосексуализма. Јер, прије свега, дјеца и омладина се морају правилно васпитавати и сачувати од, неморалним оквирима, неспутане агресивне пропаганде апологета неолиберализма. Овдје се не ради о прогону припадника LGBT популације, јер је њихова (приватна) сексуална оријентација декриминализована.
С вјером у Бога и човјека као отјеловљење Божије.
8.јул 2025.године
