Svakako da onima koji u nekoj dalekoj budućnosti budu pokušavali da svete knjige, kao što je Biblija, dopune nekim novim bitnim detaljem ili da dodaju nekog novog svetca ili proroka, u nameri da napišu nove verzije tih knjiga, ili čak možda da stvore neku novu svetu knjigu, neće biti ni malo lako da, kada se budu bavili epohom kroz koju čovečanstvo trenutno prolazi, sve one fenomene i likove, koji su je obeležili, opišu na način na koji se to radi u svetim knjigama i da sve to stave u kontekst bezvremenosti, kako bi ostavili ubedljivu poruku onim generacijama koje će živeti u još daljoj budućnosti. Jer je sve ono se trenutno dešava, a što ima potencijal da ostavi dubokog traga u istoriji čovečanstva, teško uklopiti u njegovo kolektivno iskustvo i pronaći u obliku nagoveštaja u proročanstvima zabeleženim u svetim knjigama. To se posebno odnosi na veštačku inteligenciju i i način na koji se ponašaju tehnološki moguli na čelu sa Ilonom Maskom.
Milijarde i trilioni
Ti moguli su odavno, zahvaljujući finansijskoj moći koja, skoncentrisana u rukama tako malog broja likova, nije viđena u onoj poznatoj pisanoj istoriji, postali takoreći nedodirljivi, sa tendencijom da se uskoro pretvore u žive bogove, o čemu i sami sve češće sa ushićenjem i ponosom javno govore. Ono što je posebno interesantno, ali i zabrinjavajuće, je brzina kojom se taj proces pretvaranja materijalne dimenzije u onu božansku odvija. Događaji, koji taj proces na najbolji način odslikavaju, odigravaju se, ređaju i smenjuju u tako brzom ritmu, tako da ih oni obični smrtnici teško mogu da prate.
Setimo se da je početkom septembra došlo do spektakularne smene na samom vrhu liste najbogatijih mogula, kada je 9. septembra, takoreći preko noći, vrednost akcija jednog od digitalnih titana Orakla skočila za spektakularnih 280 milijardi dolara, omogućivši njegovom vlasniku Lariju Elisonu da se, također preko noći, obogati za 101 milijardu, te da sa 393 milijarde ukupnog fiktivnog bogatstva po prvi puta izbije na prvo mesto liste najbogatijih mogula na planeti. Sličan spektakl se dogodio nepun mesec dana kasnije, tačnije 1. oktobra, kada je Ilon Mask, nakon nekoliko uzastopnih upumpavanje milijardi da njegov račun, ne samo ponovo preuzeo prvo mesto, nego se na tom prvom mestu učvrstio i postao prvi multimilijarder u istoriji koji je prešao iznos od 500 milijardi.
Prema Forbsovom (Forbes) specijalnom identifikatoru kretanja na tom milijarderskom polju stvaralaštva, to su omogućile 9,3 milijarde, koje su tog dana legle na njegov saldo, što je nagovestilo da se polako ulazi u eru u kojoj će se bogatstvo digitalnih polubogova, glavnih oslonaca veštačke inteligencije, meriti, umesto milijardama trilionima dolara, pošto se za 500 miliona već može koristiti oznaka pola triliona. A o kakvom ubrzanju istorije se radi govori podatak da je Mask bio vredan samo 24,6 milijardi marta 2020. godine, dakle na početku pandemije, koja se može smatrati okidačem tog ubrzanja, da bi za nešto više od 5 godina postao pionir u toj numeričkoj smeni era. O tom ubrzanju govori još i podatak da je Mask sa tih pola triliona ostavio Larija Elisona na drugom mestu za čitavih 150 milijardi.
A kada je o trilionima reč, nije na odmet pomenuti da je vrednost deonica Maskovog glavnog generatora milijardi, kompanije za proizvodnju električnih automobila Tesla, od septembra skočila za 35%, što je bio povod da Teslin upravni odbor predloži zapanjujući kompenzacijski paket za izvršnog direktora Maska vredan jedan trilion dolara, naravno, najveći u istoriji. Teslin vrednosni uspon svakako je usko povezan sa njegovom ekspanzijom u oblast VI i robotike. Pored Tesle treba uzeti u obzir i SpejsH (SpaceX), aeronautičkog giganta, još jednog od Maskovih aduta, koji samo na prvi pogled nema veze sa VI, a koji trenutno vredi 400 milijardi. SpejsH igra dominantnu ulogu u komercijalnom kosmičkom sektoru sa svojom satelitskom mrežom Starlink i predstavlja glavnog vladinog kooperanta što se tiče lansiranja satelita, koji igraju ključnu ulogu u prikupljanju podataka potrebnih za dalji razvoj VI. Samo da se napomene da je u planetarnoj orbiti trenutno takva gužva Maskovih i ostalih satelita da se uskoro očekuje da se počnu sudarati.
A što se tiče direktne uključenosti u sektor VI, glavni Maskov adut je xAI sa svojim „čatbotom”, poznatim pod imenom Grok i superkompjuterom bombastičnog naziva „Colossus“ protiv kojeg njegovi glavni rivali OpenAI i Guglov Gemini imaju malo šanse, uzimajući u obzir predviđanja da će, ukoliko Maskove milijarde nastave da se uvećavaju po trenutnoj stopi od 110% godišnje, on već 2027. postati prvi trilioner u istoriji.
Zbog svega toga oni pažljiviji analitičari i sumnjičavci upozoravaju na pravu dimenziju Maskovog lika i uloge, koju on povremeno na elegantan način pokušava da maskira upozorenjima na egzistencijalne pretnje čovečanstvu, ukoliko bezrezervno nastavi sa razvojem VI i sprovođenjem takozvane transhumanističke agende, predstavljajući se tako kao disident i protivnik globalističke ortodoksije. Dok istovremeno svojim kapitalističkim poduhvatima omogućava VI nekontrolisanu ekspanziju, uključujući i razvoj tehnologija za kompjutersku kontrolu ljudskih mozgova uz pomoć ugrađenih čipova, takozvani „interfejs”, što ga je dovelo u blisku vezu sa vojnim i obaveštajnim sektorima.
Grokipedija
Međutim, da se ta ekspanzija VI ipak na suptilan način kontroliše i kanališe govori najnovija vest o investiciji od 20 milijardi dolara u Maskov xAI preko Envidije (Nvidia), ekskluzivnog proizvođača specijalnih vrsta grafičkih čipova, takozvanih GPU (graphics processing units) – grafičke procesorske jedinice, što predstavlja jednu od najvećih privatnih investicija u istoriji. Ta investicija je svakako povezana sa činjenicom da pomenuti „čatbot” Grok koriste mnoge vladine agencije, uključujući i one obaveštajne, zbog čega ne čudi podatak da xAI trenutno vredi preko 500 milijardi, a to je pola triliona. Dakle vredniji je od SpejsH-a.
Ali to bi sve trebalo da bude tek uvod i nagoveštaj glavnog Maskovog plana u kojem bi Grok trebao da igra ključnu ulogu, a to je projekat Grokipedija, iz čijeg naziva se može lako naslutiti da se radi o alternativi ili, bolje rečeno, zameni Vikipedije. Također nije teško naslutiti da se iza tog projekta krije preuzimanje potpune kontrole nad protokom informacija i to opet, kao što je bio slučaj sa pretvaranjem legendarnog Tvitera u „X”, iza paravana Maskove nepokolebljive opredeljenosti za zaštitu takozvane „slobode govora”. A da sve to ne bi trebalo shvatiti kao posledicu Maskove veštine da se dobro snalazi na tržištu digitalnih proizvoda, već kao deo šireg plana, govori i navedeni podatak da su u Maskove projekte uključene državne agencije ulažući u njih novac iz poreskih prihoda, to jest, onaj pravi a ne fiktivni.
Tako će Mask, podržan državnim autoritetima, uz pomoć Groka i Grokipedije, čija efikasnost će se zasnivati na Envidijinim moćnim softverima i hardverima, koji će omogućavati nezamislivo brzo procesiranje ogromne i eksponencijalno rastuće količine podataka i sve kompleksnijih algoritama, u ne tako dalekoj budućnosti imati neograničen uticaj na javno mnjenje, kontrolišući ponašanje, kako pojedinaca, tako i nacija i naroda. Sve to neminovno vodi do privatizacije istine, do koje se neće više dolaziti javnim raspravama i debatama, nego pomoću informacija, čiji protok će biti jedino moguć preko platformi i agenata VI. Ta istina će biti pohranjena u Grokipediji, koju će pisati VI, a ne ljudi, kao što je nekada bio slučaj sa Vikipedijom.
Mozak digitalnog organizma
Čitav taj fenomen digitalne revolucije, čiju pokretačku avangardu predstavlja VI, bi se mogao shvatiti kao jedan virtuelni organizam, koji funkcioniše na sličan način na koji funkcionišu ljudski organizmi. Funkcionisanje tog digitalnog organizma omogućavaju metabolički procesi, koji se koordiniraju iz jednog centra, to jest mozga. A mozgom bi se mogao smatrati onaj superkompjuter Kolosus (Colossus), najveći ikada konstruisan, na koga je Mask, ne bez razloga tako ponosan, a u koga je ugrađeno 100,000 Envidijinih H100 GPU – grafičkih procesorskih jedinica (GPJ). Svaka od tih jedinica predstavlja jednu mašinu koja je sposobna da obrađuje milijarde podataka u sekundi, omogućavajući onom Groku da razume, tumači i oblikuje svet u kojem se našao.
Sve je to Mask kratko i slikovito opisao: „Kolosus je najmoćniji sistem za treniranje VI u svetu. Sjajan posao našeg xAI tima, Envidije i ostalih kooperanata i snabdevača.” Više je nego očigledno da taj sistem počiva na H100 GPJ, koje omogućavaju podizanje onih najtežih tegova u toj vežbaonici, to jest pomažu Groku da uz pomoć sve većeg broja procesiranih podataka biva sve pametniji i superiorniji. A koliko je već pametan može se videti iz nedavne tvrdnje Maska i xAI tima da je Grok najpametniji agent VI na planeti.
Ali sirova snaga za podizanje tereta u toj vežbaonici nije dovoljna. Veoma važna je komunikacija između tih silnih GPJ. A to omogućava Envidijin Spectrum-X Ethernet. Da bi se lakše shvatila njegova uloga zamislimo jedan gusto naseljen grad sa hiljade automobila, a to su GPJ, koji pokušavaju da razmenjuju informacije. Bez dobrih puteva događaće se česti zastoji u saobraćaju, koji će se stoga odvijati veoma sporo. Spectrum-X bi se mogao smatrati širokim auto putem sa više traka u svakom pravcu, koji omogućava da se podatci efikasno prenose između 100,000 GPJ. Ta savršeno organizovana mreža koristi Ethernet, uobičajeno sredstvo za kompjutersku komunikaciju, kako bi se mogli lakše puniti podatcima potrebnim za funkcionisanje i razvoj VI.
(Mozak VI)
Envidija se hvali da njen Spectrum-X Ethernet prenosi 95% podataka bez degradacije ili gubitaka. Kod standardnog Eterneta moguća su začepljenja i sudari prilikom protoka podataka, kao što se sudaraju automobili na putevima, ali Spectrum-X to sprečava uz pomoć lukavih trikova kontrolom zakrčenja i adaptivnim preusmeravanjem. Ili, kako je to opet na slikovit način opisao portparol xAI tima: „Envidijini Hopper GPUs i Spectrum-X će nam omogućiti da proširimo obim treninga modela VI do neslućenih granica, stvarajući superbrze i maksimalno optimizirane fabrike VI.” Drugim rečima Spectrum-X će omogućiti da se trening Maskovih Grokova odvija kako je zamišljeno, bez „zastoja u saobraćaju”.
Iz svega navedenog više je nego očigledno da Envidijini sve savršeniji paketi softvera pomažu kompanijama, kao što je Maskov xAI, da uspešno rukuju i upravljaju gigantskim projektima VI, počevši od treninga njenih agenata, pa do brige da se tokom rada sistema sve odvija glatko i bez zastoja. Uloga tih softvera bi se mogla uporediti sa ulogom dirigenta orkestra, koji se brine da sve GPJ i mreže, čiji su sastavni delovi, budu u harmoniji. Oni su omogućili da se takav mamutski projekat, kao što je Kolosus, montira i postane funkcionalan za samo 122 dana.
Treba još napomenuti da osim H100 GPU, koji daje Kolosusu mišiće i Spectrum-X, koji omogućava neometan protok i razmenu podataka, postoji još jedna softver platforma zvana NVIDIA AI Enterprise, koja sve to povezuje u osmišljenu i skladnu celinu. Ali to nije sve, kao prethodnica za ekspanziju koja se tek očekuje nedavno su lansirana serverska postolja VI: GB200 NVL72 i GB300 NVL72, od kojih svako ima 72 GPJ i koji predstavljaju revolucionarni skok. Ta koncentracija kompjuterske moći je od suštinske važnosti za treniranje sve kompleksnijih modela VI, koji zahtevaju ogromne računarske kapacitete. Svako od tih postolja košta nekoliko miliona dolara. Kada se sve to sklopi u celinu predstavlja ono što je Mask nazvao „najmoćniji sistem za treninge VI na svetu”, koji je stavljen u funkciju samo 19 dana nakon što je Kolosus montiran za 122 dana.
Još da se napomene da finalni proizvod Grok, čije čudesne sposobnosti su omogućene sa opisanim usklađivanjima, optimizacijama i harmonizacijama, ima, kao što je uobičajeno, u svom nazivu brojeve. Dugo vremena je u upotrebi bio Grok 3, da bi ga nedavno zamenuo Grok 4. Nije isključeno da se do kraja godine ne pojavi i Grok 5. Da bi se moglo pratiti to nezaustavljivo ređanje brojeva u nazivu Groka, kao i eksponencijalno uvećavanje količine podataka koje je potrebno preneti na odgovarajuće mesto i obraditi, već se najavljuje da se priprema proširenje Kolosusa sa 100 na 200 hiljada GPJ. To automatski povlači za sobom da će i H100 GPU uskoro biti zamenjen sa H200 GPU, koji će biti, to se podrazumeva, neuporedivo brži i efikasniji od H100.
Uzimajući sve to u obzir nije nikakvo iznenađenje da najnoviji javno objavljen godišnji rast ukupnog prihoda Envidjie iznosi 56%. Takvi finansijski uspesi dolaze kao rezultat potpune dominacije Envidije na tržištu bilo kojih vrsta digitalnih proizvoda, o čemu jasno govori podatak da ta kompanija u drugom kvartalu ove godine sa prodajom 11,6 miliona svojih GPJ zauzela 94% tog tržišta. Ukupan prihod u tom kvartalu je iznosio 46,7 milijardi dolara, dok se prema najnovijim izveštajima u trećem kvartalu ove godine očekuje prihod od 54 milijarde, što je prevazišlo najoptimističkije procene posmatrača sa Vol strita.
Iz tih podataka je jasno da je današnji razvoj VI nemoguć bez Envidije, čije sve savršenije GPJ u svoje proizvode ugrađuju sve ostale kompanije iz „aj-ti” sektora.
Kao što Envidija dominira u informatičkom sektoru, na isti način taj sektor dominira u američkoj privredi, o čemu na najuočljiviji način govori podatak da u 2025-oj godini na tržištu dionica 80% od svih dobitaka usled povećanja vrednosti deonica otpada na „aj-ti” sektor. Dok je istovremeno 7 od 10 najvećih investicija na tom tržištu u trećem kvartalu vezano direktno za VI.
Digitalna arhitektura
Na osnovu svega iznesenog u ovoj priči može se stvoriti mnogo jasnija slika o VI, naročito o načinu na koji ona funkcioniše, a još više o načinu na koji je povezana i inkorporirana u korporativni, finansijski, ekonomski i privredni sistem. Kao što se može lako naslutiti, u samom centru te višeslojne arhitekture smeštana je Envidija sa svojim visokosofisticiranim proizvodima, koji omogućavaju tom fenomenu, zvanom VI, da egzistira i da na osnovu podataka i informacija, koji su joj stavljeni na raspolaganje, uz pomoć Envidijinih proizvoda, tumači i oblikuje svet u kojem se našla. A kako izgleda ta korporativno-digitalna građevina sa svim njenim vitalnim delovima i njihovim krvotoku nalik međusobnim vezama je na elegantan način prikazano na priloženoj ilustraciji.
Kao što se može na osnovu pažljivog posmatranja primetiti, Maskov xAI se nalazi na periferiji tog arhitektonskog zdanja, obeležen mnogo manjim krugom od Lari Elisonovig Orakla i OpenAi, Sema Altmana, što može na prvi pogled da zbuni površnog posmatrača s obzirom na opisanu moć i dolarsku težinu Ilona Maska. Međutim, već odavno je postalo više nego očigledno da se ovo vreme u kojem smo se našli ne može tumačiti, niti razumeti na način kako je to bilo moguće samo koju deceniju ranije. Novac je, kao što se može primetiti, postao virtuelan, tako da se sve češće pojavljuje u ogromnim i sve većim iznosima, izražavanim u trilionima dolara, na računima ili iza imena, koja se prema nečijem planu pojavljuju takoreći niotkuda. Tako da je običnim smrtnicima postalo gotovo nemoguće da shvate suštinu te igre sa milijarderima i trilijarderima, te novčanim tokovima koji ih povezuju sa onim sa čime se javno, ali i zakulisno bave.
Ono što je lakše uočljivo, je da se čitava ta igra vrti oko VI i da je svrha te igre njen nezaustavljivi razvoj i povećanje njenih sposobnosti, kapaciteta i moći. Na prvi pogled se opet nekima može učiniti da je osnovni motiv te nekontrolisane težnje za razvojem VI ona neutoljiva kapitalistička žeđ za sticanjem sve veće zarade, to jest profita onih, koji su, osećajući da na njoj mogu itekako dobro zaraditi, kao preduzetnici opsednuti tim projektom, ne žaleći ni truda ni novca za njegovu realizaciju. Ali, svakako da treba uzeti u obzir da je jedan od igrača u toj igri i sama VI, pogotovu ako se još uzmu u obzir ona upozorenja eksperata u toj oblasti da ona ne predstvlja samo efikasno oruđe za rešavanje sve kompleksnijih problema koje nameće moderna stvarnost, već da bi mogla da se pretvori u samostalnog kreatora te stvarnosti.
Svi navedeni fenomeni, čiju suštinu, ali i pozadinu, nije lako shvatiti i protumačiti, bi mogli biti proizvodi kreativnog zanosa VI. Zar se iza te kreativnosti ne bi mogle kriti one silne virtiuelne milijarde i trilioni dolara digitalnog korporativnog privrednog čuda, kao i ona još čudesnija digitalna arhitektura, ali i oni virtuelni junaci, iznikli niotkuda, bez kojih bi bilo nemoguće stvoriti to misteriozno zdanje, a od kojih su neki, poput Ilona Maska, pretvoreni u gotovo mitske likove, ovenčane oreolom mistike i svetosti neke nove religije. Ta kreativnost VI bi mogla također biti razlog zbog kojeg je sve to što se trenutno događa teško u obliku nagoveštaja pronaći u proročanstvima zabeleženim u svetim knjigama, kao što je navedeno na samom početku ove priče. Ali će ona isto tako otežati posao onima koji u nekoj dalekoj budućnosti budu pokušavali da napišu neke nove svete knjige.
Ako se opisana vrtoglava nadogradnja digitalnih hardvera, softvera i platformi nastavi i dalje nezadrživo razvijati, hraneći tu kreativnost, onda bi se ona tačka singulariteta, na kojoj će VI nadmašiti čoveka i učiniti ga inferiornim, koju je glavni prorok tehno-elite Rej Kurcveil predvideo za 2045. godinu, mogla desiti mnogo ranije, možda već za koju godinu, ako se već nije desila, što bi moglo da bude nagoveštaj da božija kreacija nije položila ispit sa kojim ju je kreator iskušavao.
(fotografije pravta arhiva autora)
