Књижевност и култура су, ипак, субверзивне

Књижевност и култура су, ипак, субверзивне

Фестивал је и започео панелом који се бавио тим питањем. Писци Веселин Марковић и Нина Савчић и књижевне критичарке Милена Ђорђијевић и Марија Ненезић разговарали су о промени статуса културе и књижевности у савременом друштву и у јавном простору, као и о друштвеним, културним, медијским и технолошким узроцима те промене. И наредна два дана о том питању из свог угла сведочили су песник Ненад Јовановић, славни немачки писац Клеменс Мајер, словеначки романсијер и песник Јернеј Жупанић и ауторка романа Црвени кровови Неда Бјелановић.

Ненад Јовановић, прошлогодишњи добитник Дисове награде за укупан песнички опус, већ годинама живи у Канади и предаје филмску режију и драматургију на познатим светским универзитетима. На Фестивалу је премијерно читао песме из рукопса нове књиге која ће бити објављена у наредним месецима.

Роман Клеменса Мајера Пројектори прошле године је награђен Баварском књижевном наградом, а недавно и наградом ЛитераТоур Норд. У духовитом и занимљивом разговору Мајер је водио београдску публику кроз теме своје књижевности, откривајући како се и Београд нашао у његовом роману.

– Ја нисам носталгичан. Ја нисам песимиста – рекао је Клеменс Мајер, наглашавајући истраживачки и критички дух књижевности. Мајеров роман ускоро ће бити објављен и на српском језику у издању Издавачке куће Радни сто.

– Нешто тешко се котрља светом – пише у свом роману Бехемот, неавно објављеном и на сроском језику у издању Геопоетике, словеначки романсијер Јернеј Жупанич. Осим тога што је награђени романсијер, добитник Награде словеначке књижевне критике и Јенкове награде, Жупанич је и познати песник, преводилац са енглеског језика и филозоф.

О идентитету као могућности и избору, али и о ономе што се не може бирати, поготову у околности текуће историје, говорила је Неда Бјелановић. После низа промоција ове књиге, од којих је већина била у региону, ово је била прилика за сусрет београдске публике са ауторком и њеним романом Црвени кровови о искуству измештености, избегличком искуству и о искуству историје у свакодневном животу.

Тродневни програм Фестивала изазвао је велику пажњу публике и велики медијски одјек. Поред медија из Србије, о 14. Београдском фестивалу европске књижевности извештавали су и медији из региона.

Београдски фестивал европске књижевности организао је Архипелаг уз подршку мреже Традуки и Гоетхе Института из Београда.

– Хвала свима који су подржали Фестивал. За 14 година Београдски фестивал европске књижевности је створио и пријатеље и публику. У публици је било много младих људи. Неки вероватно су први пут били на овом Фестивалу. Међу њима и ученици Електротехничке школе „Раде Кончар“. Почаствовани смо. Желели смо да сачувамо овај формагт и да очувамо коинтинуитет овог фестивала као тачке промоције савремене књижевности, тачке промоције читања и стварања нових читалаца, као и тачке дијалога савремене српске и европске књижевности – каже Гојко Божовић, главни уредник Архипелага.

Београдски фестивал европске књижевности један је од најпосећенијих књижевних догађаја у Србији. Његови гости били су ранијих година, између осталог, Давид Гросман, Хавијер Серкас, Петер Естерхази, Клаудио Магрис, Драго Јанчар, Еуген Шуљгин, Флоранс Ноавил, Инго Шулце, Илија Тројанов, Гоце Смилевски, Зоран Ферић, Фиона Сампсон, Арис Фиоретос, Терезија Мора, Џевад Карахасан, Јани Вирк, Петер Салмон, Хатиџе Акин, Реј Робертсон, Барби Марковић, Венко Андоновски, Томас Мајнеке, Владо Жабот, Бранко Чегец, Амир Ор, Лука Кизер и Катарина Маринчич. Ж

www.архипелаг.рс

Podelite sa drugima:

Povezani članci

0 0 гласови
Glasanje za članke
Претплати се
Обавести о
guest
0 Komentari
Уграђене повратне информације
Погледај све коментаре
0
Волели бисмо да чујемо ваше мишљење, молимо вас да пошаљете коментар.x