Zoran Milošević, Dajana Lazarević, Propast Bugarske u Evropskoj uniji, Institut za političke studije, Beograd, 2026, str. 247.

• Ulaskom Bugarske u NATO i EU, mimo očekivanja, nije doneo narodu ono što je očekivao. Naprotiv, oko 800 preduzeća je ugašeno, razorena poljoprivreda, uništena je vojska, obrazovanje zdravstvo…
• Ono što je najtragičnije jeste da su Bugari masovno krenuli, usled naglog siromašenja, da beže iz države.
• Bugarska je danas, dakle, zemlja napuštenih sela i stanova (uključujući Sofiju), sa katastrofalnom demografskom situacijom.

Autori su, dakle, bez pristrasnosti (u naučnom smislu) pristupili radu na ovoj monografiji, uprkos jednom permanentnom negativnom narativu koji se stalno nameće Srbima, pri čemu se i sami Bugari trude da pomognu nekim svojim nepromišljenim postupcima. Taj narativ je posledica nekoliko ratova u koje su bili uključeni Bugari i Srbi, da se više nikada ne bi okrenuli međusobnoj saradnji. Međutim, objektivno moramo zaključiti da je taj narativ jednostran. Itekako je bilo u Bugarskoj delatnika na bugarsko-srpskom jedinstvu, ali su svi završavali svoju misiju, na žalost, tragično. Današnje generacije to ne znaju, jer su informacije o njima iskrivljene ili nedostupne.

Poslednji takav apostol jedinstva Bugara i Srba je Aleksandar Stambolijski, bugarski premijer posle Prvog svetskog rata. Stambolijski je svirepo mučen i ubijen, VMRO-vci su mu odsekli glavu i u kutiji za torte predali bugarskom caru. Sa Stambolijskim je ubijeno oko 22.000 njegovih stranačkih sledbenika, pri čemu se deo sklonio u Beograd i ostavio knjige kao važno svedočanstvo o tom događaju. Jedna od takvih knjiga je „U zemlji ruža i krvi“. U kratkom pogovoru autor kaže: „Ova tužna knjiga, ovi brzo nabacani redovi, napisana je u usijane julske dane u Sofiji 1923 g, u Sofiji obuzetoj strašću za ubijanjem“.

Ove činjenice u srpskom naučnom prostranstvu malo ko spominje, a VMRO je, kao britanska struktura, stajala iza ovog ubistva (kao i ubistva, nešto kasnije, prestolonaslednika Aleksandra I Karađorđevića). Bugarska je tada prepoznata kao Zemlja ruža i krvi, ruža jer je bila veliki uzgajatelj ruža koje su se koristile za proizvodnju parfema, a krvi jer su ubili oko 22.000 svojih sugrađana zbog političkog neslaganja. Posle ovih događaja, ideja o jedinstvu sa Srbima među bugarskom inteligencijom i zvaničnom politikom je skinuta sa dnevnog reda, naravno zadržala se kod časnih pojedinaca, ali na ne i na partijskom i kolektivnom nivou.

Ulaskom Bugarske u NATO i EU, mimo očekivanja, nije doneo narodu ono što je očekivao. Naprotiv, oko 800 preduzeća je ugašeno, razorena poljoprivreda, uništena je vojska, obrazovanje zdravstvo… Ono što je najtragičnije jeste da su Bugari masovno krenuli, usled naglog siromašenja, da beže iz države. Bugarska je danas, dakle, zemlja napuštenih sela i stanova (uključujući Sofiju), sa katastrofalnom demografskom situacijom.

U monografiji „Propast Bugarske u Evropskoj uniji, dakle, možete čitati o sledećem:

Razumeti Bugare i Bugarsku – Umesto predgovora;

OBNOVA BUGARSKE POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA
Složena unutrašnja i spoljna politička situacija
Nedostatak ekonomskog smisla
Kakav je bio život u socijalističkoj Bugarskoj
Bugarska od 1960. do kraja 1980-ih godina
Ideologija – formiranje „živkovizma“
Smena T. Živkova sa vlasti u novembru 1989.
(ETNO-RELIGIJSKI) TURSKI FAKTOR U ŽIVOTU BUGARSKOG DRUŠTVA
Aktivnost „hiljaduglave vojske hodža i hatiba“
Osnivanje prve turske etničke stranke u Bugarskoj
Ulazak bugarskih Turaka u vladine strukture
DPS pred novim, turskim, izazovom
Sivi vuk ili samo simpatizer?
BUGARSKA POLITIČKA ELITA
Bugarska nema političku elitu! Intervju sa profesorom Ivanom Penčevom
BUGARSKA U NATO I EVROPSKOJ UNIJI
BUGARSKA U NATO U EVROPSKOJ UNIJI

2001. — bugarska „godina čuda“
      Stanje bugarske armije do ulaska u NATO
      Negativne posledice članstva u NATO-u. Cena bezbednosti
      Bugarska armija i međunarodnim misijama
      Pogled na budućnost NATO-ovog „plana b“ za Bugarsku
      Bugarska i „plan b“ u slučaju raspada NATO-a
      BUGARSKA U EVROPSKOJ UNIJI – OSOBENOSTI BUGARSKE DEMOKRATIJE
      Bugarska u Evropskoj uniji – pogled prof. dr Nikole Avrejskog
      Nikola Avrejski o bugarskoj ishrani i zdravlju
      Iz Velikog Trnova „verujem da će biti bolje, za 30 – 40 godina“
      Šopi – to smo mi! Intervju sa policijskim generalom u penziji Emilom Milanovim
      RUSKO-BUGARSKE KULTURNE VEZE U 20. I 21. VEKU KAO REZULTAT GEOPOLITIČKE SITUACIJE
      Prisustvo ruskog jezika i kulture u Bugarskoj
      Bugarska kultura panslavizma
      Bugarizacija plodova panslavizma
      Iz ugla autora knjige
      RUSOFOBIJA U EVROATLANTSKOJ BUGARSKOJ
      RUSOFILIJA U BUGARSKOJ: TRADICIONALNI SABOR RUSOFILA U KALOFERU
      EKONOMSKA SITUACIJA U BUGARSKOJ POSLE ULASKA U EVROPSKU UNIJU
      Ako i vi uđete u evropsku uniju, ovo je sudbina koja vas čeka. intervju sa dr Vojinom Božinovim i dr Darinom Grigorovom
      Po nalogu iz Nemačke. intervju sa Stanislavom Stanilovim
      Bugarska je pravoslavna i slovenska zemlja! intervju sa Andrejem Pantevom
      KA ZAKLjUČKU: „CIVILIZACIJSKIM“ IZBOROM BUGARSKE DO SLEPE ULICE
      POSVETA ZABLUDELIMA. VIDEĆEŠ TI KAKO JE BUGARSKA PRIMILA EVROPSKU KULTURU!

Izvor:https://naukaikultura.com/nove-knjige-propast-bugarske-u-evropskoj-uniji/