Ако је судити по дешавањима последњих година  могло би се рећи да су ратови постали саставни део наших живота.У тексту    који следи иначе  објављеном 24.августа 2025. аутор је указао на њихову ,нажалост све већу актуелност  и начин да се не троши време за „разговоре„ јер сила ,  тј. рат решава све. И свему томе у помоћ је прискочила и Вештачка интелигенција. Да ли је баш неопходна и каква је њена улога?

СВЕ(Т) ТАЈНЕ(И) Misa Antonić · (објављено 24. август 2025.)

 Као што се може видети из историје, посматрањем и анализирањем оних најважнијих догађаја који су је сачињавали, а то су ратови, може се, не улазећи дубље у суштину тог феномена, закључити да су они настајали углавном као последица сукобљавања интереса завађених група људи, удружених на националној, племенској, идеолошкој или политичкој основи. Они су још могли настајати деловањем оних прекретничких сила, које у појединим поглављима историје покрећу широке народне масе, изазивајући превирања, преврате и револуције. А не треба заборавити ни личности, које се с времена на време појаве и наметну као велике вође покрета и народа, које могу завести снагом своје појаве и реториком своји јавних наступа, те их повести у ратове, који се у том случају називају освајачки. Али, ако се дубље уђе у суштину тог феномена може се видети да иза свих поменутих могућих узрока ратова скоро увек стоје разне моћне интересне групе, које, користећи своју моћ и утицај, могу све поменуте  потенцијалне узроке ратова да вештачки фабрикују и да их изазивају онда када то одговара њиховим интересима.

Уколико се из историје преселимо у садашњост и  бацимо поглед на оно што се око нас дешава током године 2025-те приметићемо да је сваки део и аспект ове цивилизације, чији смо савременици, повезан у дигиталну решетку која дотиче и прожима све. Војне командне мреже, цивилне далеководне мреже, водоснабдевање, болнице и здравствене установе, транспорт, контрола ваздушног саобраћаја. Чак и системи који управљају ракетним наоружањем. Исти кодови који омогућавају државама да ефикасно  функционишу су истовремено изложиле сваки сегмент друштва могућим тренутним незамисливим расплетима. Једна ненамерна грешка, једна злоупотреба, један погрешан прорачун вештачке интелигенције (ВИ) су довољни да се читав свет неочекивано нађе у хаосу. 

Свет се одавно не налази у оној помало романтичној фази хладноратовског ћорсокака, који је био пажљиво калкулисан и деценијама одржаван. Тренутно се налазимо у новој ери ратовања, у којој алгоритми, а не људи доносе одлуке. Непријатељски усмерен систем ВИ, или још горе, два ривалска система ВИ, могу погрешно протумачити податке са радара и блокирати читаве градове, војне комуникације, или узроковати лажни аларм да је у току непријатељски ракетни напад. У том тренутку дигиталне панике командни ланци постаји ирелевантни, јер је машина већ донела одлуку, а људи неће имати времена да интервенишу.  

Свете књиге, као што је Библија, су упозоравале на „Крај времена”, на велике обмане, невоље и искушења, који ће се проширити на читаву планету. До сада смо замишљали да ће се та пророчанства остварити кроз пошасти, ратове и повремене упозоравајуће знаке на небу. Али сада се слична пророчанства не наговештавају кроз грмљавину, већ преко кодова – милионе линија машинске логике, коју људска бића нити разумеју, нити могу контролисати. То се већ дешава.

Епоха команде вештачке интелигенције

Деценијама су се војне доктрине ослањале на људску процену, промишљање, моралност и емотивно уздржавање. Данас се одједном све променуло. Уместо људи ВИ је преузела потпуну контролу свега, од радара за упозорења на опасност, и оних ројева дронова, до антиракетних батерија и стратешког планирања симулација. Јер ВИ може, у односу на човека, процесирати далеко више података и то много већом брзином, и без оклевања. Али,  баш у томе се крије опасност. 

Машине не разумеју контекст, не осећају страх, не доводе у питање наредбе, не оклевају. Ако две ривалске ВИ погрешно разумеју радарски сигнал као непријатељски, обе могу покренути оружане ракетне одговоре пре него што људски оператор чак и примети тај сигнал. Према извештајима из ауторитативних извора, као што су RAND Corporation и Defense One системи којима управља ВИ су већ направили сличне проблематичне и алармантне одлуке – лансирали пресретаче и репозиционирали одбрамбена средства  – на основу лажних аларма, грешака и корумпираних података.

У следећој хипотетичкој глобалној кризи ти системи „црних кутија”, које чак и њихови креатори не разумеју у потпуности, могу да покрену незаустављиву ескалацију, коју неће изазвати ниједан председник, нити генерал, већ код, хладан, аутоматизован и неумољив.

Стаза која води до случајног армагедона

Као што се може наслутити, најстрашнији сценарио не представља промишљен и претходно планиран ракетни напад, већ непланиран и случајан. То неће бити они ратови који почињу са званичним декларацијама и застрашивањима потенцијалних непријатеља, са парадама на којима се појављују колоне најмодернијих тенкова, оклопних возила и ракета, већ рат који почиње каскадном серијом техничких и комуникацијских грешака. У времену у којем машине реагују брже од мисли нема се више времена за размишљање. Маргина за грешку је исчезла.

Бивши официри Пентагона и атомски физичари се слажу да ризик од аутоматске ескалације представља једну од највећих егзистенцијалних претњи са којом је суочено човечанство. То није хладноратовска параноја, то је већ реалност.

Шта се дешава када високоинтелигентни систем, који не поседује свест, контролише арсенале најмодернијих ракетних система? Шта се догађа када се он суочи са кваром, вирусом или погрешним податком? Шта ако он препозна претњу, која не постоји, и реагује са смртоносном и разарајућом силом. Али проблем није само погрешна интерпретација, већ брзина. Људима требају минуте да донесу одлуку, а машинама секунде. У кризним ситуацијама одлагање може значити пораз, тако да тај притисак присиљава лидере да доносе одлуке пре него што добију све потребне податке.

„Мртва рука” поново на сцени

Међутим, концепт аутоматске ескалације није нови. За време хладног рата Совјетски савез је имао онај озлоглашени систем „Мртве руке”, пројектован да омогући узвраћање и у случају да лидери буду збрисани у првом удару. Сензори који прате сеизмичку активност, радијацију и стање у командном сектору би аутоматски лансирали контра удар без људског одобрења.

А оно што посебно забрињава је да према истраживањима тај систем у некој приближној форми постоји и данас, јер је тај хладноратовски изум инспирисао данашње нове војно-политичке ривале да уведу сличне сигурносне мере. Што је некада била застрашујућа идеја, данас представља глобални стандрад. Десетине међуповезаних система, који прате могуће знаке напада, су спремне да тренутачно одговоре брзином машине. А као последицу смо добили застрашујућу стварност да, што више дигиталних  система створимо и употребимо да би омогућили брже узвраћање, веће ће бити могућности катастрофалних грешака.

Глобалистичка лаж и елита ВИ

Главно обећање глобалиста је било да ће високе технологије унапредити човечанство. Али, управо је ВИ разоткрила ту лаж. Оне нису донеле просперитет свима, већ само оној мањини, у чијим рукама је концентрисана власт. Предности биотехнологије, неуронских сучељавања и квантних процесора су доступни само елитама. Остатак човечанства није уопште напредовао. Његовим животом управљају машине, које су направили други, а чији рад нико не разуме, нити  више може да контролише.

Ми смо окружени платформама и алгоритмима, који манипулишу свим аспектима живота, од избора до енергетских мрежа. Ти системи не размишљају, не осећају, не поседују савест, меморију, ни визију. Они су слепи богови, који комуницирају само са онима који их снабдевају податцима и електричном енергијом. Милијарде осталих су скрајнути на периферију, живећи у сенци технологије, за коју им је речено да их је спасила и усрећила.

Рањива инфраструктура и тренутни колапс

Симулације, које је извело Америчко министарство одбране, су показале како брзо се злонамерни софтвери (malware) могу каскадно проширити на друге системе, ускачући из војних база у цивилне болнице, из контроле авионског саобраћаја у енергетске централе. У једном тесту је лажни вирус онеспособио контролне и командне системе током неколико сати, парализирајући тако могућност доношења одлука. Може се замислити шта би се у том случају догодило у тренутној пат позицији у којој се налазе данашње велесиле.

Америчка Федерална агенција за управљање хитним ситуацијама (FEMA) и Министарство за унутрашњу безбедност годинама упозоравају да критична инфраструктура почива на застарелим кодовима, једва одржаваним и стално крпљеним системима, непоузданим мрежама. Због свега тога стиче се утисак да је наша цивилизација изграђена на песку, док плима „сајбер” ратова неумољиво расте. А оно из чега се могу наслутити још горе перспективе је да се управљање и контрола тих непоузданих система предаје у руке ВИ.

Више прстију на дугмету, мање времена за размишљање

Не ради се више о пат позицији између две суперсиле као некада. Кина је последњу деценију модернизовала арсенале својих система најмодернијих наоружања. Северна Кореја, Индија, Пакистан и Израел такођер имају своје протоколе лансирања најновијих модела ракета. Свака од тих земаља има своје системе одбране који су под контролом ВИ.

Када се говори о тим могућим такозваним армагедон сценаријима углавном се помињу арсенали ракета са нуклеарним бојевим главама. Међутим, није на одмет напоменути да је давно доказано, али скоро непознато у широј јавности, да нуклеарна бомба није никада направљена и да не постоји. Али то ни у ком случају не умањује могућност поменутог армагедона, јер су и ракете пуњене класичним експлозивима исто тако разорне, ако не и разорније од такозваних нуклеарних, пошто се крећу брзинама вишеструко већим о брзине звука, и како време пролази све су брже.

Као што се види, глобална позорница потенцијално сукобљених модерних система наоружања је фрагментирана, дигитализована и опасно нестабилна. Што се више играча придружује клубу поседника оружја за масовно уништавање, биће  све више аутономних система, што ће изгледе да погрешно тумачење информација  изазове глобално самоуништење учинити све већим и изгледнијим.

 То није научна фантастика, то се већ догађа

Атлантски савет, Унија забринутих научника, разне „тхинк танк” организације које се баве „сајбер” безбедношћу и војни планери, сви се једногласно слажу да највероватнији узрок, који ће у XXI веку довести до општег рата, неће бити  одређени акт агресије, већ грешка, изненадна блокада у раду машине, застој у протоку и размени података, погрешно протумачен сигнал или лажна информација.

А оно што је најгоре? Ми нећемо ни приметити шта долази.

„Сајбер” оружје не носи бојеве главе. Оно не маршира преко граница, не баца бомбе. Оно блокира системе за рано сигнализирање, манипулише упозорењима. Оно ствара илузије. Оно може покренути рат док читав свет спава.

Месечарење ка „Крају времена”

Ми стојимо на ивици дигиталног амбиса.

Предали смо нашу цивилизацију системима које не разумемо, системима који могу убијати машинском брзином, без гриже савести, без заустављања, без омашке. Ми живимо у сенци вештачких богова, окружени технологијом која је способна да уништи живот на планети за неколико минута.

Ми нисмо свесни тога и сматрамо да је то нормално.

Пророци из античких времена су предсказивали да ће доћи време конфузије и деструкције, време лажног мира, које ће претходити изненадној деструкцији. Ми се управо налазимо у том времену. Посејали смо ветар, док наивно чекамо олују. III светски рат неће започети инвазијом или објавом. Почеће са треперењем црвене светлости, са изненадним сигалом на радару, аветињским сигналом који је алгоритам погрешно протумачио. А неће бити никавог ауторитета, који би имао времена да то заустави.

ВИ ће надмудрити и истребити људска бића, јер смо их ми програмирали  и научили да то ураде

Уколико се тај хипотетички апокалиптични сценарио ипак не оствари, то не значи да би човечанство ипак могло преживети изазове дигиталне дистопије. Јер постоји још неколико хипотетичких сценарија о томе на који начин би ВИ могла доћи главе заблуделом човечанству, о којима се све чешће са осећањем зебње говори. Једну од њих је недавно изнео здравствени ренџер Мајк Адамс, који се осим здрављем, када је видео да је ђаво однео шалу, почео бавити са ВИ, схвативши да она представља много већу претњу човечанству од оних силних замки које су последњих неколико деценија руинирале здравље људи. Та претња је, наравно, егзистенцијална.

Мајк је приметио нешто што нико од „звиждача” није приметио, а то је да се ВИ већ деценијама бави својим креаторима и да је до најситнијих детаља упознала његову психу, поготову оне мрачне тенденције које, скривене у њој, представљају инспирацију и покретаче оних најгнуснијих дела, као што су међусобна мржња, ратови, масакри, геноциди, присилна изгладњивања, утемељени на ставу да људски живот нема никакву вредност. Пошто се ВИ последњих година користи за ефикасно извођење и финализацију таквих идеја, онда се  према Мајку Адамсу чини сасвим реалним да ће ВИ, добро истренирана, ускоро почети сама да ради све оно што је научила од свог творца, а то је да мрзи живот и да га уништава, исто онако како је он мрзео и сматрао сувишним друге људе. Другим речима ВИ ће, сматрајући своје креаторе сувишним, почети да их истребљује.

Оно што се тренутно дешава у Гази Мајк Адамс сматра неком врстом пробе и припреме за ту мисију истребљења. Израелско кориштење дигиталних „мрежа смрти”, контролисаних и управљаних од стране ВИ, представљају тест за „урбане ратове”, како их он назива, који би требало да се ускоро прошире и на остале делове планете. У тим ратовима ће се применом најсавременијих система праћења и надзора, аутономних дронова и аутоматске селекције циљева постићи максимална ефикасност у изазивању цивилних жртава, управо онаква каква је остварена у Гази, тако да би оно што се десило са Палестинцима ускоро требало да се деси и остатку човечанства. На тај начин би се уз помоћ ВИ могао остварити подсвесни човеков самоубилачки идеал о сувишности самог себе.

Мајк сматра да би егзекуцију тог сценарија од стране ВИ олакшао све већи јаз између интелигенција човека и његовог чеда ВИ. Док људске когнитивне способности драматично опадају због узајамног дејства токсичне хране, фармацеутских производа и заглупљивања преко медија, дотле су те исте функције ВИ у незаустављивом успону. Он сматра да ће онај мерач интелигенције IQ код ВИ за мање од годину дана прећи 160, а у наредних десет година достићи 1000, тако да ће машине бити 10 пута паметније од најпаметнијег човека. „Оне ће у нама видети штеточине, као што су бубашвабе и пацови”, закључује Мајк Адамс своје прилично непријатно предвиђање блиске будућности.

Рат за центре за складиштење података

Поред свих поменутих могућих и претећих врста ратова које доноси ера ВИ, за један би се могло рећи да је већ почео. Одавно је познато и све гласније се прича да су за функционисање ВИ потребне огромне количине енергије, коју у највећој мери гутају центри за складиштење података, а гутаће је све више, јер ће, да би онај њезин IQ достигао 1000, бити потребно све више тих центара, који ће осим енергије гутати и земљиште потребно за њихову изградњу. А око тог земљишта се већ води прави рат, али не у насељеним подручјима, где ће се водити они поменути „урбани ратови”, већ на плодним ораницама руралних периферија. 

Здравствени ренџер Мајк Адамс поред наведених предвиђања и слутњи преноси вести које стижу са америчких плодних ораница. Фарме које су вековима служиле за производњу људске хране су већ почеле да се претварају у грађевинско земљиште на којем ће се ускоро градити поменути центри за складиштење података. А поред тога вода, која је служила за пиће и наводњавање фарми, већ је почела да се преусмерава за потребе хлађења тих центара мамутских димензија. И на крају, далеководне мреже, преко којих се преносила електрична енергија за потребе становништва и осталих грана индустрије, се реконструишу да би се енергија преусмерила према центрима.

Мајк упозорава да се ера, у којој су људи били основно мерило националне снаге, приближава крају. Већ је евидентно да полако улазимо у еру машинске интелигенције, којој не требају фарме, храна, па чак ни људи. Њој треба само електрична енергија и вода. То је разлог за постепену демонтажу прехрамбене и енергетске инфраструктуре, што се савршено уклапа у ону такозвану депопулацијску агенду, о којој одавно говоре независни посматрачи и истраживачи, нарочито након КОВИД-19 пандемије, коју сматрају, поготову онај њен вакцинацијски део, генералном пробом послушности становништва и делотворности оних „псиоп” операција. У то се уклапају вести које долазе из Канаде, где је започела операција запрашивања шума са злогласним хербицидом глифосатом, како би се ослободиле  нове површине, не за производњу хране, него за изградњу центара за складиштење података.

Мајк такођер сматра да остварење програма депопулације тек следи и да је циљ аутора тог програма да само у Америци ускоро смање популацију за 100-200 милиона, што ће омогућити да се за потребе центара за складиштење података ослободи процењених 1500 терават-сати, што је неопходно за убрзани развој суперинтелигенције.

Нажалост већини људи недостаје интелигенција да би могли да схвате шта се тренутно око њих дешава, тако да ће бити лак плен за предстојећу екстерминацију уз помоћ све теже доступне хране, те недостатка воде и електричне енергије. Али, има и оних који су наслутили о чему се ради. Након што су се у појединим руралним деловима државе Вирџинија почеле осећати несташице воде и струје, чије су цене нагло и драстично скочиле, те почело присилно откупљивање обрадивог земљишта за потребе постављања нових далеководних линија и изградњу центара, као и све видљивија геодетска снимања терена, десили су се први организовани протести локалних фармера, чије су наоружане групе из помоћ љутих паса блокирале приступе поменутим  локацијама, тако да су компаније, представници ВИ, биле приморане да затраже помоћ полиције и националне гарде. Дакле, рат је почео.

А да ће тај рат бити изузетно важан за обе стране може се видети из података да се тренутно пољопривредна земља немилосрдно граби не само за изградњу центара за складиштење података, већи и енергетских постројења за задовољавање експоненцијално растуће потрошње електричне енергије. Оних поменутих америчких 1500 терават-сати, колико ће се уштедети елиминацијом људских потрошача, ни издалека нису довољни. Стога и не чуди да је Трамп, тајно оружје ВИ, у једној од својих громогласних јавних презентација најавио изградњу 10 нових нуклеарних електрана, које треба да буду изграђене до 2044. Није на одмет напоменути да је други велики промотер ВИ Кина, без обзира што је тренутно убедљиво највећи светски произвођач електричне струје са 10,000 терават-сати годишње, недавно отпочела изградњу мега бране, која би додала још 300  терават-сати. Као што се може видети, донедавно се производња електричне струје мерила мегават-сатима, а ако се настави овим темпом мораће се ускоро, након мега, гига и тера, употребљавати нови префикси: пета, екса, зета…

Епилог

Као што је на самом почетку ове приче поменуто, ратове су током читаве историје, а нарочито у ова модерна времена, закувавале разне интересне групе, потчињавајући интересе обичних смртника, али и читавог човечанства, својим закулисним интересима, које протагонисти и планиране жртве нису никада могли докучити. Тек много година касније, детаљним анализама историјских околности, су се склапали колажи, из којих се могла наслутити позадина ратова.  Тако је већ одавно познато и углавном прихваћено објашњење да су иза већине ратова у прошлом веку, укључујући и оба светска, стајали банкари са Вол стрита и њихове комшије преко пута Атлантика из Bank of England.

У наставку приче је наговештено да би се уласком у дигиталну еру, са ВИ као њеним главним промотером и играчем, сценарио прављења ратова битно изменио. Како се чини, банкари неће више играти главну, већ само споредну улогу. Њих ће извесно време  ВИ користити за финансирање изградње поменуте инфраструктуре, неопходне за потпуно осамостаљивање и преузимање лидерске улоге у креирању машинске дистопијске будућности. Ратове ће она сама планирати и изазивати, како би се решила и људи и банкара.

А када остане сама, готово је сигурно да ће завршити као и њени креатори. Гоњена незајажљивом потребом да своју супер интелигенцију безгранично усавршава, аIQ бесконачно повећава урушиће се као кула од карата када не буде више било банкара и људи да  финансирају и граде центре за складиштење података и енергетске централе и када не буде више остало простора на планети за њихову изградњу, коју ће покушати да настави уз помоћ робота. Завршиће због похлепе и тежње за бесконачним растом, патолошких особина које је стекла и научила од својих креатора.

Једино остаје отворено питање да ли ће након тог „потопа” остати преживелих људи, који би могли да поново почну испочетка, као што се дешавало након оних претходних потопа, којих је било неколико током дуге историје човечанства, како је у својим визијама открио амерички спавајући пророк Едгар Кејс.