Пише: Дане Чанковић,Предсједник СНП – Избор је наш
Српски народ треба да је, у најмању руку изненађен, ако не и забринут, када саслуша јучерашње учеснике у емисји „Усијање“ (21, јануар о.г.) на Курир телевизији.
Учесник у емисији Марко Матић (директор Центра за одговорне медије) на тему паралеле (једнакост) између Гренланда и „Косова“, каже да је у томе – „Данска веома принципијелна…она је „Косово“ признала на основу права народа на самоооредељење“ …и тражи одржавање референдума на Гренланду по питњу његовог статуса, односно преласка у власништво САД-а. Он додаје да у Повељи УН постоје два принципа, принцип територијалног интегритета (неповредивост граница држава) и право народа на самоооредељење.
Из излагања Марка Матића на тему Гренланд – „Косово“ недвосмислено се закључује
да су Албанци на Косову и Метохији имали право народа на самоопредељење, као један од два принципа дата Повељом УН. И управо је то што шокира , али и забрињава српски народ у овом преломном времену, јер је у питању суштина проблема.
Забрињава, зато што се у том случају може радити о незнању, злој намери, или оно што је најгоре, давање „зеленог“ светла од стране Београда. Албанци у Србији, (пре и у Југославији), а самим тим и на Косову и Метохији имали су највише, само статус националне мањине и са таквим статусом никада нису и не могу остварити право народа на самоопредељење, а које даје Повеља УН. Да би неки народ имао право на самоопредељење у једној држави он мора бити државотворан, односно конститутиван у тој држави. Навешћу пример некадашње Чехословачке (Чеха и Словака ) и њиховог мирног раздруживања. А још бољи пример је Дејтонска БиХ. У њој су, у Заједничким установама, конститутивни Бошњаци (некадашњи Муслимани), Срби и Хрвати. И та три народа, имајући у виду да су конститутивни народи, а не национална мањина, имају право на самоопредељење и на избор у којој и каквој држави да живе. Занимљиво је да нико од учесника у емисији није споменуо право Срба у Републици Српској на самоопредељење, већ, напротив именовани Марко Матић је износио своју сагласност да су Албанци на „Косову“ имали право на самоопредељење.
Емисије, поготово овог карактера, требају да унапреде знање, да поучавају и образују, а не да народ доводе у заблуду.
Велика грешка у том смислу, а преко медија се правила, када су многи, па и српски аналитичари и политичари суштински прихватили „чињеницу“ , а у ствари лаж , да је Устав СФР Југослације из 1974 , давао право републикама на њихово самоопредељње. Истина је да је он (устав ослоњен на Повељу УН) давао право НАРОДА на самоопредељрње унутар СФРЈ.
Забрињавајућа је чињшеница да се на медијима у Србији не износе легитимни интереси и жеље српског народа, већ напротив, покушава се, управо преко медија , да се преуми српски народ и да га преведу на ону страну на којој неће моћи да, не само заштити свој идентитет, већ ће, у будућности и ако у опште и буде сачувао своју државу и статус народа, постати неко други.
