Поред нејасних и нерешивих проблема у вези примене речи “гендер” и “родно осетљив језик”, КРИВИЧНИ ЗАКОНИК утврдио је кривично дело (чл.129.), са казном затвора до годину дана, за ускраћивање или ограничавање права на употребу језика или писма којим се неко служи – (нпр. српског језика и ћирилице),НАПОМЕНУТО ЈЕ ДОПИСУ АДВОКАТСКЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ РАДИЋ .
Следи текст у целини.
Дана 20.5.2021. године усвојен је Закон о родној равноправности (Law on Gender Equality), уз истовремени престанак важења дотадашњег Закона о равноправности полова.
Циљ Закона, како је предвиђено, требало би да буде стварање једнаких могућности за учешће и равноправан третман жена и мушкараца и за стварање мера за сузбијање и спречавање свих облика родно заснованог насиља, насиља према женама и насиља у породици. Промовисање равноправности жена и промена мишљења, како је предвиђено, оствариће се „родно осетљивим језиком“.
Иако се ради о примени страног прописа, није употребљен изворни и аутентичан енглески појам „GENDER-ЏЕНДЕР“, као што је то одомаћено код примене других страних речи: (фриленсер, инфлуенсер, блогер, менаџер, инстаграм, фејсбук, фемицид, вибер, атачмент, мејл, компјутер итд.) – нити је употребљена реч „пол“ као што је то учињено у другим државама (l’égalité des sexes (fr), enakost med spoloma (slo), ravnopravnost spolova (hr), равенство полов (rus)) итд.,
На тај начин Закон је, намерно или ненамерно, створио вишеструке проблеме употребом нашег вишевековног идентитетског појма „РОД“: „српски род“ у Химни; синоним за мушки и женски пол; мушки род; женски род; пород; родити; новорођенче; породиља; рођендан; родитељ; родитељска кућа; породица; породични живот; сродство; родослов; прародитељи; родна груда; народ; народски; родољубље; родољубивост; благородан; родоначелник; препородити се итд.
Коришћењем појма „род“ створене су нове кованице, које ни након две године нису јасне, а управо на њима почива Закон са претећим новчаним и затворским казнама:
„родна равноправност“, „родно осетљив језик“, „родно сензитиван језик“, „родни идентитет“, „родна перспектива“, „уродњавање“, „родно засновано насиље“, “родно одговорно буџетирање“, „родна анализа“, „родна ограничења“, „родна дискриминација“, „родне разлике“, „родни стереотипи“, „родно значење“ итд. – и у склопу употребљених појмова и следећи појмови: „граматички мушки род“, „природни женски пол“, „прородни мушки пол“ итд.
Са друге стране, обавезујућа примена непостојећег „родно осетљивог језика“ (за који не постоје: речник, граматика, правопис, шифарник занимања и професија, наставно особље и сл.) насилно се обезбеђује новчаним и затворским казнама. Насилна примена тог непостојећег „језика“ не само да је апсурд једиствен у свету, већ је супротна и члану 129. Кривичног законика који такође предвиђа затворску казну за кривично дело: „Ко супротно прописима о употреби језика и писма народа ускрати или ограничи грађанину да при остваривању својих права или при обраћању органима или организацијама употреби језик или писмо којим се служи…“
Да се ради о насилном и планском увођењу нејасног појма „џендер“ потврдила је и фебруарска Резолуција Европског Парламента, где под првом тачком „А“ стоји закључак Европског института за родну равноправност (ЕИГЕ) – да ће Европској унији бити потребно око 60 година да постигне “gender equality“ („родна“ равноправност) садашњим темпом.
С обзиром да је Министарство предлагач и аутор текста оспореног Закона – на основу чл. 15. ст.1. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (Сл.гл.РС,бр.120/04-36/10),
ЗАХТЕВАМО
од Министарства да нам достави информације и евентуалне предлоге/захтеве добијене од ЕУ и УН у вези следећих питања:
- Да ли се појам „GENDER“, односно употребљени појмови „РОД“ и „РОДни идентитет“ односе на мушкараце и жене као биолошке или природне полове или се, без било какве дискриминације, односе и на: LGBTTQQIAAP+ (флуидни, транс, неутрални, 150 облика интерсекс-а), лица која се изјашњавају да су мушкарци или жене, а да то нису итд. ?
- Да ли се „РОДна равноправност“ односи само на природни мушки и женски пол, или се односи и на друга лица набројана под тачком 1.?
- Да ли се „РОДно осетљив језик“ примењује само на „промовисање равноправности мушкараца и жена“, како је наведено у чл.6. Закона или се, без било какве дискриминације, односи и на друга лица набројана под тачком 1.?
АДВОКАТСКА КАНЦЕЛАРИЈА РАДИЋ
