Pored nejasnih i nerešivih problema u vezi primene reči “gender” i “rodno osetljiv jezik”, KRIVIČNI ZAKONIK utvrdio je krivično delo (čl.129.), sa kaznom zatvora do godinu dana, za uskraćivanje ili ograničavanje prava na upotrebu jezika ili pisma kojim se neko služi – (npr. srpskog jezika i ćirilice),NAPOMENUTO JE DOPISU ADVOKATSKE KANCELARIJE RADIĆ .
Sledi tekst u celini.
Dana 20.5.2021. godine usvojen je Zakon o rodnoj ravnopravnosti (Law on Gender Equality), uz istovremeni prestanak važenja dotadašnjeg Zakona o ravnopravnosti polova.
Cilj Zakona, kako je predviđeno, trebalo bi da bude stvaranje jednakih mogućnosti za učešće i ravnopravan tretman žena i muškaraca i za stvaranje mera za suzbijanje i sprečavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja, nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Promovisanje ravnopravnosti žena i promena mišljenja, kako je predviđeno, ostvariće se „rodno osetljivim jezikom“.
Iako se radi o primeni stranog propisa, nije upotrebljen izvorni i autentičan engleski pojam „GENDER-DŽENDER“, kao što je to odomaćeno kod primene drugih stranih reči: (frilenser, influenser, bloger, menadžer, instagram, fejsbuk, femicid, viber, atačment, mejl, kompjuter itd.) – niti je upotrebljena reč „pol“ kao što je to učinjeno u drugim državama (l’égalité des sexes (fr), enakost med spoloma (slo), ravnopravnost spolova (hr), ravenstvo polov (rus)) itd.,
Na taj način Zakon je, namerno ili nenamerno, stvorio višestruke probleme upotrebom našeg viševekovnog identitetskog pojma „ROD“: „srpski rod“ u Himni; sinonim za muški i ženski pol; muški rod; ženski rod; porod; roditi; novorođenče; porodilja; rođendan; roditelj; roditeljska kuća; porodica; porodični život; srodstvo; rodoslov; praroditelji; rodna gruda; narod; narodski; rodoljublje; rodoljubivost; blagorodan; rodonačelnik; preporoditi se itd.
Korišćenjem pojma „rod“ stvorene su nove kovanice, koje ni nakon dve godine nisu jasne, a upravo na njima počiva Zakon sa pretećim novčanim i zatvorskim kaznama:
„rodna ravnopravnost“, „rodno osetljiv jezik“, „rodno senzitivan jezik“, „rodni identitet“, „rodna perspektiva“, „urodnjavanje“, „rodno zasnovano nasilje“, “rodno odgovorno budžetiranje“, „rodna analiza“, „rodna ograničenja“, „rodna diskriminacija“, „rodne razlike“, „rodni stereotipi“, „rodno značenje“ itd. – i u sklopu upotrebljenih pojmova i sledeći pojmovi: „gramatički muški rod“, „prirodni ženski pol“, „prorodni muški pol“ itd.
Sa druge strane, obavezujuća primena nepostojećeg „rodno osetljivog jezika“ (za koji ne postoje: rečnik, gramatika, pravopis, šifarnik zanimanja i profesija, nastavno osoblje i sl.) nasilno se obezbeđuje novčanim i zatvorskim kaznama. Nasilna primena tog nepostojećeg „jezika“ ne samo da je apsurd jedistven u svetu, već je suprotna i članu 129. Krivičnog zakonika koji takođe predviđa zatvorsku kaznu za krivično delo: „Ko suprotno propisima o upotrebi jezika i pisma naroda uskrati ili ograniči građaninu da pri ostvarivanju svojih prava ili pri obraćanju organima ili organizacijama upotrebi jezik ili pismo kojim se služi…“
Da se radi o nasilnom i planskom uvođenju nejasnog pojma „džender“ potvrdila je i februarska Rezolucija Evropskog Parlamenta, gde pod prvom tačkom „A“ stoji zaključak Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost (EIGE) – da će Evropskoj uniji biti potrebno oko 60 godina da postigne “gender equality“ („rodna“ ravnopravnost) sadašnjim tempom.
S obzirom da je Ministarstvo predlagač i autor teksta osporenog Zakona – na osnovu čl. 15. st.1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl.gl.RS,br.120/04-36/10),
ZAHTEVAMO
od Ministarstva da nam dostavi informacije i eventualne predloge/zahteve dobijene od EU i UN u vezi sledećih pitanja:
- Da li se pojam „GENDER“, odnosno upotrebljeni pojmovi „ROD“ i „RODni identitet“ odnose na muškarace i žene kao biološke ili prirodne polove ili se, bez bilo kakve diskriminacije, odnose i na: LGBTTQQIAAP+ (fluidni, trans, neutralni, 150 oblika interseks-a), lica koja se izjašnjavaju da su muškarci ili žene, a da to nisu itd. ?
- Da li se „RODna ravnopravnost“ odnosi samo na prirodni muški i ženski pol, ili se odnosi i na druga lica nabrojana pod tačkom 1.?
- Da li se „RODno osetljiv jezik“ primenjuje samo na „promovisanje ravnopravnosti muškaraca i žena“, kako je navedeno u čl.6. Zakona ili se, bez bilo kakve diskriminacije, odnosi i na druga lica nabrojana pod tačkom 1.?
ADVOKATSKA KANCELARIJA RADIĆ
