Magdalena Vodopija / Alen Vitasović (Snimili Danilo Memedović / Dejan Štifanić)
На забрану концерта у Пули реаговао је књижевник Ђорђе Д.Сибиновић у ауторском тексту види: https://sedmasila.rs/djordje-d-sibinovic-tonka-reci-cvrcak/ .
А каво је расположење у Пули покушаћемо да вам дочарамо кроз два текста објављена у тардиционално добром и непристрасном Гласу Истре.
РЕАКЦИЈЕ :
Аутор: Дориа МОХОРОВИЋ
“Ја такву глазбу не волим и не слушам, али мислим да је то јако лош потез градоначелника. Људи из нашег града и регије који воле ту врсту глазбе и који су платили карту, имају право ићи на концерт. Ако желе то слушати и већ је све распродано, не може један градоначелник забранити некоме да иде на концерт. Откуд право једном човјеку да забрани некоме да свира, а тко не крши ничиме ништа? Као глазбеник се не слажем с том одлуком и без обзира што није мој стил глазбе, солидаран сам с колегама”, прокоментирао је сада већ надалеко познату забрану концерта народне и турбо фолк глазбе у Пули један од најпознатијих истарских глазбеника Ален Витасовић.
Подсјетимо, у Дому спортова су 25. ожујка требали наступити Душко Кулиш и гости – Драган Којић Кеба, Ана Бекута и Зорана Мићановић, а у организацији твртке Хиљадарка. Али када је за концерт, чија је организација већ дебело узнапредовала и продане су скоро све улазнице, сазнао градоначелник Пуле Филип Зоричић – све је морало бити отказано.
Кршење људских права
Витасовић сматра да се ту ради о кршењу људских права.
– Ја сам увијек за музику, то је ствар укуса, ако имају своју публику, а имају је, зашто забранити некоме да свира? То је културоцид. Та глазба не штети никоме и нема никаквих негативних конотација ни политичких порука. Тхомпсон је друга ствар, истакнуо је Витасовић.
За мишљење смо питали и бројне друге истарске глазбенике и остале јавне личности, али углавном нису били вољни подијелити своје ставове о овој теми, која очито “дијели” људе у два подједнако снажна табора.
Лепа Брена
Своје мишљење дала је Магдалена Водопија, директорица Сајма књиге у Истри и један од водећих ауторитета у граду за подручје културе.
– Апсолутно сам против забрана и потпуно ми је неважно јесу ли исхитрене или, као у овом случају, накнадне. Посебно је склизак терен говорити о традицији Пуле. Да, она јест рокерска, за мене потпуно, јер сам дословно одрасла у роцк’н’ролл кући и уз једну од пулских роцк легенди. Ипак, треба знати да су се у тој рокерској Пули, на коју се сада многи позивају, природно и неспутано, сваке љетне суботе, па тако годинама, догађала два глазбено опречна концерта на удаљености од дословце 10 метара. Док су на тераси роцк клуба Уљаник свирали неки од најбољих бендова ондашње земље, на тераси ДХБ-а, односно тадашњег Дома ЈНА, наступао је неки народњачки састав. И једна и друга тераса биле су пуне – Пуљана. Притом никоме није падало на памет да то коментира, нити да некога забрањује, каже Водопија, истичући да је још бољи примјер управо програм Дома спотова, или бившег Дома младости.
OPŠIRNIJE U TISKANOM I GLAS ISTRE PDF ONLINE IZDANJU
ВРУЋА ТЕМА:
Што грађани Пуле мисле о забрани концерта који се требао одржати у Дому спортова. Одговори су занимљиви.
Има јако пуно људи који воле ту глазбу и не можемо говорити о менталитету Истре која је мултинационална, од људи из различитих република бивше државе, до неких нових усељеника из далеких земаља, који ће за 10, 15 година донијети и неку своју музику. Ми постајемо дио свијета, а да не говоримо о ономе што млади слушају. Сватко има свој избор, каже Адријана
Аутор: Јелена МИЛОВИЋ
Забрана концерта у Дому спортова Мате Парлова подијелила је јавност – неки пулског градоначелника Филипа Зоричића због ове одлуке жустро подржавају, други пак тврде да су забране у директној супротности с тезом о отвореној и либералној Пули на што се Зоричић управо позива. Пуљани, наши суговорници на које смо наишли у средишту града, углавном су били против забране.
– Може доћи и свирати тко год хоће, ту не би требало бити забране. Може доћи и Тхомпсон, а користи од тога има и град. А то да не одговара менталитету и поднебљу – па што данас млади слушају? Имају мобителе и слушају што хоће, каже нам господин Иво, а његов пријатељ добацује да су за овај концерт скоро све улазнице биле продане. “Не може то одлучивати један градоначелник. Ако ја не волим ту музику, воле неки други. Боље да пјевају, него да плачу”, каже он.
Ча су то цајке?
– Начуо сам нешто о томе, али да будемо конкретни – све што је забавно и позитивно, за весеље, то треба дозволити, а све супротно томе треба забранити. Против сам, углавном, свих забрана. Хоћеш само своје и оно што се теби свиђа и ништа више? Па то је колотечина. Тхомпсона забрањују свугдје, а ја сматрам да не би требало ни њега. Он има лијепе пјесме. Могу се забранити неке, у којима пјева против некога, сматра други наш суговорник.
Господин Перо има нешто другачије мишљење. Он каже да та глазба не одговара нашем менталитету, али се ограђује па додаје да би требао чути те пјесме, па би знао рећи. “Ча то су цајке?”, пита Перо који је у правилу против забрана јер смо “под овом капом небеском сви исти. Ми овдје волимо забавну глазбу, истарску, па и ову новокомпонирану истарску, далматинску. Кад сам био у топлицама у Славонији, није ми се свиђала та глазба с тамбурама, волим само с мандолинама. Тражио сам неку другу глазбу на радијским станицама”, прича Перо.
Адријана нам каже да треба пустити све оно на чему се зарађује лова.
– Неважно тко је и што је, важно да доноси новац и да ће нам попунити прорачун, а не да нама грађанима наплаћују којешта. Поготово та дворана која се мора одржавати, јер све кошта, а дворана пропада. А дома градоначелник може слушати што год хоће. Има јако пуно људи који воле ту глазбу и не можемо говорити о менталитету Истре која је мултинационална, од људи из различитих република бивше државе, до неких нових усељеника из далеких земаља, који ће за 10, 15 година донијети и неку своју музику. Ми постајемо дио свијета, а да не говоримо о ономе што млади слушају. Сватко има свој избор. Ја на тај концерт не бих ишла, али знам да би их пуно ишло, каже Адријана.
Глазба није политика
– Сватко има право слушати што жели, добацује нам госпођа Мара с тржнице и додаје: “Против сам било каквих забрана”. Друга Пуљанка коментира да “ово није никаква политика, већ је то глазба, није било потребе ништа забрањивати.
Не знам зашто је градоначелник то одлучио. Треба нам различитост и то што нетко каже да ово није поднебље и да се коси с нашим менталитетом, по мени није никакав аргумент. Једино да глазба некога вријеђа. Иако је то градски простор, људи то слушају па треба задовољити и њихов глазбени укус.”
Међу нашим суговорницима тек је једна Пуљанка подржала одлуку градоначелника.
– Апсолутно сам за ову забрану, градоначелник има право одредити што ће се изводити у градском простору. Та је врста глазбе код млађих јако популарна, преплавила нас је, све се промијенило. Закључно, гдје год може, нека забрани. Тамо гдје не може, а то су приватни простори, не смије се мијешати. Ја сам против те глазбе и по том питању подржавам забрану, каже нам Драгана.
