ЗАБОРАВЉЕНИ ХИВ ПОЗИТИВНИ ПАЦИЈЕНТИ : Застарјела терапија, лијекови с нуспојавама, све више младих болесника…

ЗАБОРАВЉЕНИ ХИВ ПОЗИТИВНИ ПАЦИЈЕНТИ : Застарјела терапија, лијекови с нуспојавама, све више младих болесника…


Фото: Илустрација

Лијекове нове генерације добија само мали број пацијената, док већина добија оне који изазивају разне нуспојаве. Број тестираних опада, све је више пацијената којима се болест открива у каснијој фази, а добна граница заражених све је нижа.

Пише: Бранка Мркић/ Журнал

ХИВ позитивни пацијенти у Босни и Херцеговини се лијече застарјелим лијековима, од којих се један дио у свијету више и не користи!

У 2020. години, током два мјесеца пацијенти нису имали терапију, а данас након дијагнозе морају чекати да се састане комисија како би одобрила лијечење. Лијекове нове генерације добија само мали број пацијената, док већина добија оне који изазивају разне нуспојаве. Број тестираних опада, све је више пацијената којима се болест открива у каснијој фази, а добна граница болесних све је нижа. Осим за здравље појединца, ова пракса погубна је и за јавно здравство. И све то откако је при Федералном министарству здравства формирана комисија састављена од особа које се нису бавиле лијечењем обољелих од ХИВ-а, која је тешко уназадила рад здравствених професионалаца који су деценију уназад лијечење и стандарде у БиХ подигли на свјетски ниво. Један од чланова комисије је Синиша Скочибушић, директор Завода за јавно здравство Федерације БиХ. О начинима на које води Завод писали смо више пута. Листа лијекова Фонда солидарности на којој се налазе антиретровирусни лијекови за лијечење ХИВ-а ревидирана је прије три и по године – у новембру 2019. Исте године написано је и мишљење за лијек новије генерације Биктегравир који се требао уврстити на листу лијекова али се то никада није догодило. Осим тога, већ годинама се не примјењује такозвана постеекспозицијска професионална профилакса – која се давала медицинском особљу изложеном ризику након контакта са иглом кориштеном код зараженог пацијента. То у оваквим случајевима, осим финансијског, представља и додатни проблем јер није ријеч о лијековима који се налазе у слободној продаји, па њихов проналазак може потрајати а вријеме у којем се прими је кључно. Не проводи се ни предекспозицијска профилакса која је још 2016. усвојена у Клиничким водиљама за третман ХИВ и АИДС-а у БиХ.

НЕМА НОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ ЛИЈЕКОВА

Према подацима које је Журнал добио од Завода здравственог осигурања и реосигурања, ХИВ позитивним пацијентима дају се, између осталих и лијекови лопинавир/ритонавир и зидовудин/ламивудин. Ови лијекови се у свијету више не користе. Лијек ламивудин, како су нам објаснили стручњаци из ове области са вишегодишњим искуством, није облик лијека који је фармацеутски намијењен за лијечење ХИВ обољелих. Од 2018., по свим свјетским смјерницама, лијекови биктегравир и долутегравир су прва линија избора. У БиХ биктегравир није доступан, док је долутегравир само за јако мали број пацијената, иако се налази на листи. Али, слика са лијечењем обољелих од ХИВ/АИДС-а није увијек била оваква. Деценију иза нас експерти из ове области трудили су се да БиХ доведу у сам врх свјетских пракси у лијечењу ове болести. И успјели у томе. Од 2010. године, уз помоћ средстава Свјетског глобалног фонда оснивају се бројни ВСТ центри, повећава се број тестираних, слиједе се свјетске смјернице и препоруке Свјетске здравствене организације. Током неколико година рођено је и 15 беба ХИВ позитивних мајки, док бебе нису биле инфициране. У савјетовалишту које је ђеловало у оквиру КЦУС-а годишње је тестирано око 2.500 особа, тестирање је било повјерљиво и без упутнице, а стопа тестирања стално је расла.

СВЕ ВИШЕ ОБОЉЕЛИХ МЛАДИХ ОСОБА

Особље се едуцирало у великим свјетским центрима а ВСТ центар у оквиру КЦУС-а био је једина акредитована институција која је задовољавала све критерије АКАЗ-а у проценту од чак 99 посто. Пацијентима је одмах по постављању дијагнозе укључивана антиретровирална терапија која се требовала из Централне апотеке КЦУС-а. Осим здравља пацијента, на тај начин квалитетно је заштићено и јавно здравство јер је ширење инфекције, колико је то могуће, стављено под контролу. Пацијентима је била доступна и пост и предекспозицијска профилакса. Клиника у Сарајеву била је једна од шест европских гђе се примјењивала та врста заштите. У 2020. достигнути су сви постулати који су примјењивани у Европи и свијету. Око 95 посто пацијената имало је немјерљиву виремију, били су добро едуцирани и имали редовну терапију. Лијекови нове генерације добили су одобрење Федералног министарства здравства и уврштени су на листу лијекова Фонда солидарности. Али од 2020. формира се трочлана комисија при Федералном министарству здравства која се састаје једном мјесечно, за што је додатно плаћена. Ниједан од три члана нема никакво искуство у лијечењу ХИВ позитивних пацијената али ускраћује право људима са вишедеценијским исуством да пацијентима ординирају савремену терапију, кажу саговорници Журнала.
Једно вријеме, један дио пацијената није имао доступну терапију, што значи да су могли поново развити виремију. Програм лијечења инфицираних је угрожен и враћен уназад. Дају се лијекови који су изазивали метаболичке проблеме, пораст масноћа, проблеме са бубрезимна… Ревидира се мишљење ХИВ експерата, укида се постекспозицијска профилакса, и лијекови за њу се више не налазе у клиничкој апотеци. Прије 2020. године чак 80 посто детектованих случајева били су рани презентери ХИВ болести, а сада је 80 посто њих касни презентер. Са 40 година, колико је била просјечна доб обољелог, сада је та доб 20-29 година. И док је раније терапија укључивана одмах по дијагностицирању болести, сада се треба тражити дозвола од комисије која се састаје једном мјесечно, због чега се губи драгоцјено вријеме. Враћају се старе терапије а лијекови нове генерације дају се у минорним количинама. Чланови комисије који одређују (индиректно) која ће терапија бити ординирана су: др. Синиша Скочибушић, директор Завода за јавно здравство ФБиХ, др Русмир Баљић, сеф Клинике за инфективне болести у Сарајеву и др Дилиста Пиљић из Клинике за инфективне болести Тузла. Ако комисија која је формирана у ЗЗОРФБиХ 2020. године треба да постоји, а по лијечницама са вишедеценијским искуством у лијечењу ХИВ инфицираних та комисија је непотребна, онда треба бити састављена од ХИВ- стручних појединаца са вишедеценијским искуством у лијечењу ХИВ-обољелих. Комисија не би требала бити плаћена за свој рад – став је стручњака са којима смо разговарали.

ПРОБЛЕМИ СА БУЏЕТОМ

Са свиме је упозната и директорица Завода здравственог осигурања Влатка Мартиновић у оквиру којег ђелује Фонд солидарности. Директорици Мартиновић у марту су чланови Удружења ХОПЕ послали хитно писмо у којем је позивају да учествује у рјешавању проблема, у којем је питају ко ће одговарати за све проблеме са којима се пацијенти суочавају. ЗЗО ФБиХ питали смо због чега се пацијентима дају старије генерације лијекова:

Лијекови који се дају ХИВ позитивним пацијентима су лијекови који се налазе на Листи лијекова фонда солидарности, тако да је Завод здравственог осигурања и реосигурања Федерације БиХ у обавези примјењивати важеће прописе и придржавати се Одлуке о Листи лијекова фонда солидарности Федерације БиХ – наводе. На питање зашто се не користе пост и предекспозицијска заштита кажу тек сљедеће:

У Одлуци о Листи лијекова фонда солидарности Федерације БиХ, у дијелу Антиретровирусни лијекови је назначено у Индикацији да се лијекови користе за лијечење АИДС-а, односно лијекови су намијењени за све пацијенте код којих је тестирањем откривена ХИВ инфекција.

Буџет за антиретровирусну терапију је годинама исти и не прати пораст броја обољелих. Али сваке године, нарочито након пандемије Цовид-19, расте број новооткривених случајева, па би се и буџет морао томе прилагођавати. Иако су се сваких пар година регистровали нови лијекови, Листа лијекова није ревидирана од 2019. године. Поређења ради, Србија има 3.000 пацијената на антиретровирусној терапији, а сви пацијенти у Србији имају доступан Биктегравир и Долутегравир који су од 2018. године по свим свјетским смјерницама прва линија избора. Долутегравир је у ФБиХ доступан само за миноран број ХИВ-пацијената, без обзира што се налази, као што је наведено, на Листи лијекова. У БИХ има 15 пута мање пацијената него што их има у Србији, а ови лијекови су им недоступни. УХрватскојимајујошширупонудулијекова.

(зурнал.инфо)

Preuzeto sa:https://impulsportal.net/index.php/drustvene-teme/forum/36821-zaboravljeni-hiv-pozitivni-pacijenti-zastarjela-terapija-lijekovi-s-nuspojavama-sve-vise-mladih-bolesnika

Podelite sa drugima:

Povezani članci