Osnovni duh našeg vremena je globalna feminizacija muškaraca. To nije agenda grupice radikalnih feministkinja, nego agenda svetske elite. Poznata je pod imenom „rodna ravnopravnost” (gender equality). Sprovodi je elita čovečanstva, od UN do poslednjeg bankarskog činovnika.
Zakoni
Ta agenda ima mnogo vidova. Jedan je zakonodavni. Donose se zakoni kojima se praktično muškarci prisiljavaju da budu nezaposleni. A nezaposleni muškarci postaju emotivno feminizovani. Žene se agresivno zapošljavaju na tradicionalne muške poslove. Cilj te „dženderističke” politike je muškarce izbaciti na ulicu i emotivno osakatiti. Muškarci bez posla ili sa slabo plaćenim poslovima postaju psihički hermafroditi. Žene na njih gledaju prezrivo.
Moda
Muškarci se feminizuju i stilom oblačenja. Mušku modu uglavnom kreira homoseksualni lobi. Muškarci sve više nose uske pantalone, sakoe, majice… Izgledaju infantilno i feminizovano. Žene ih doživljavau kao nezrele bebe. Muškarci i vizuelno postaju sissy boys (mekušaste klinje). Ženama su nezanimljivi.
Pop-kultura
Feminizaciju muškaraca sporovodi i pop-kultura. Veliki deo „industrije zabave” u rukama je takođe homoseksualnog lobija. Mnogi pevači se oblače kao žene (Dejvid Bouvi, Fredi Merkjuri itd.). Oni time sugerišu da je ženskost ideal, a muškost nešto negativno. Ako hoćeš da budeš zvezda, budi transvestit. Zar ne vidiš to na TV-u?
Novinarstvo
Feminizaciju muškaraca spovodi i novinarstvo. Muškost se prikazuju u negativnom svetlu. Svi muškarci su „nasilnici” ili nešto još gore. Stvorena je antimuška histerija. Muškarac za „dobar dan” može biti optužen za nasilje i strpan u zatvor. Biti muško postaje sramota. Ako ste muškarac, morate se zbog toga izvinjavati. Čak je i sama reč muškarac postala kužna kao kuga. Ako u nazivu svoje fejsbuk grupe stavite reč muškarac, vi ste automatski pod sumnjom da zagovarate nasilje i mizoginiju. Reč muškarac postaje uvredljiva. Izjaviti „Ja sam muškarac”, postaje društveni skandal. Reći „Ja sam hitlerovac” postaje socijalno prihvatljivije nego reći „Ja sam muškarac”.
Školstvo
Feminizaciju muškaraca sprovode i škole. Pomoću programa „škola bez nasilja” i „zdravstvenog vaspitanja” deca i mladi se indoktrinišu da je najveći društveni neprijatelj „patrijarhat”, tj. muškost. Muškost je državni neprijatelj broj jedan. Da biste ispoštovali socijalne norme vi morate da potiskujete svoju muškost i izvinjavate se zbog nje. „Ja sam muškarac. Molim vas, oprostite mi.”
Podsticanje „transdženerizma”
I najgore, feminizaciju muškaraca sporodi država podsticanjem „transrodnosti”. Budući da je sramota biti muškarac, postanite žena! Muškaraci sve češće odlučuju da promenu pol i postanu žene. Biti žena je društveni ideal, a biti muškarac je nepoželjno! Pa, svi muškarci pravac u kliniku da postanete žene! Biti žena je vrhovni društeni ideal. Dokle god ste muškarac, vi ste sumnjivi. Pa sumnjivi rešite se jarma sumnjivosti i postanite žene! Ili bar homoseksualac, kao spasonosno kompromisno rešenje. Budite sve samo ne heteroseksualni muškarac! A još je gore ako ste oženjeni heteroseksualni muškarac. To je već nepodnošljivo. Svaki muškarac je „siledžija” (upravo to tvrde feminisktinje), a oženjeni muškarac se čak drznuo da to siledžijstvo institucionalizuje (upravo to tvrde feministkinje)! Jedini muškarac koji je prihvatljiv je mrtav muškarac ili poslušni ženin rob!
Ćutljivi feminizovani muškarac
Da biste bili socijalno prihvatljiv muškarac morate biti: ili mrtvi (sve je više takvih), ili homoseksualac (sve je više takvih) ili transdžender (sve je više takvih) ili pokorni ženin rob (sve je više takvih). Minimum koji morate da uspunite da biste bili smatrani socijalno normalnim jeste taj da budete feminizovan muškarac, koji ćuti kao zaliven na posvemašnju feminizaciju društva i aminuje svaku potez dženderističke politike „rodne ravnopranosti”.
Zaključak
Oni malobrojni muškarci koji ne žele da postanu žene, ne žele da postanu homoseksualci, ne žele da budu ženini robovi izlažu se opasnosti da budu smatrani čudacima. Spadam među njih. Malo je osoba koje imaju hrabrosti da jasno iznesu stav da biti muško nije greh, da virilnost može biti dragocena kvaliteta, da je muškost dragocena za izgradnju civilizacije, društva i države, da muškarci i žene treba da budu ravnopravni, ali da ne mogu biti psihički i biološki jednaki, jer to naprosto nisu, da oni treba da žive u harmoniji međusobno se nadopunjavajući i da je štetna ta antimuška histerija, koju su stvorile radikalne feministkinje. Da bi polovi živeli u skladu i harmoniji treba osuditi globalni feministički rat protiv muškosti. Nažalost, previše je socijalnih konformista koji aplaudiraju globalnoj agendi feminizacije muškaraca. Štetu od nje imaju ne samo muškari, nego i žene, koje su sve više frustrirane nedostatkom pravih muškaraca.
Izvor: Borba za veru