Вања Цвијановић (КОБ): Музика је за мене једини императив у животу

Вања Цвијановић (КОБ): Музика је за мене једини императив у животу

„КОБ је један велики дио мене, бенд кроз који је прошло много људи и много различитих музичара, стилски другачијих. Мијењало се све, осим тога што сам ја био ту, па могу слободно рећи да сам ја КОБ, али не у неком препотентном смислу, него смо тога сви ми свјесни.“

Пише: Теодора Беговић; Фото: Ведран Шевчук

Казао нам је ово на почетку разговора Вања Цвијановић, фронтмен групе КОБ. Овај двадесетседмогодишњак из Костајнице музиком је почео да се бави веома млад, већ у основној школи, наивно и дјечачки. Пјевао је на дјечијим фестивалима и учио да свира клавир, а касније је све стечено знање преносио на гитару.

Оснивач је групе КОБ, члан ансамбла “Роцк Симфонија” и предавач у Музичком Атељеу Роцк Симфоније. КОБ постоји од 2012. године, када су почели самостално да наступају. Посљедњих седам година, поставу КОБ-а чине: Вања Цвијановић (вокал и гитара), Душко Цикота (бубењеви) и Милорад Њежић (бас гитара). Вања истиче да опстају и раде заједно зато јер су јако добри пријатељи, отворени једни према другима и имају повјерење једни у друге.

Осим свирања и пјевања, Вања се проналази и у компоновању. До сада је написао шест пјесама за КОБ: “Безглава руља” (2023), “Истина” (2019), “Она” (2018), “1290” (2018), “Страх” (2017) и “Судњи дан” (2017).

“Јако ми је тешко да напишем текст, могу да кажем да нисам довољно вјешт у томе. Пишем само кад имам тачну идеју и визију шта желим да кажем, што не могу рећи да је најисправније, али је за сад тако. Тема за текстове има свуда око нас, поготово у оваквом свијету, али не могу рећи да бирам теме, колико се оне саме намећу. Када пишем гледам да бар некога дотакнем са тим, бар мало отворим очи и на било који начин будем мотивација”, објаснио нам је Вања.

Предавач је постао сасвим случајно, још са својих 19 година, кад је покренуо музичку радионицу у Костајници јер је примјетио да се у том малом граду појављује доста дјеце заинтересованих за музику. Истакао је да воли посао предавача, да га то испуњава и данас, али да себе свакако више види на сцени.

“Просто је немогуће у свијету р’н’р музике у овој држави урадити било шта, а камоли живјети од тога. Нажалост, у веома малом проценту људи дају шансу младим бендовима. Наравно, говорим из своје перспективе. Није ми замисао да останем овдје јер желим да напредујем и растем, а мислим да то овдје више није могуће”, рекао је Вања.

Дио музичког искуства стекао је на великим фестивалима у регији, као што су “ОК Фест”, “Демофест”, “Беер Фест”, “Фресх Wаве”… Имао је прилику да активно промовише музичку сцену и младе музичке снаге, те је био домаћин локалним и регионалним познатим именима као што су М.О.Р.Т., ТБФ и Мурис Варајић.

С обзиром на то да пуно ради, тешко му је да чува глас.

“Глас је инструмент који не може да се сервисира. Мора да се чува и обраћа пажња на ситнице, ако желиш да се бавиш пјевањем. Ја га први не чувам како би требало, али свакако гледам да се пазим колико могу. Нажалост, код нас се свирање своди искључиво на кафане и неколико фестивала годишње, а чување гласа и задимљене просторије просто не могу да буду у истој реченици. Тако да пјевам док год има ко да ме чује, док не ‘пукнем’, па се опоравим, па опет круг изнова”, објаснио нам је.

Каже да свирање и пјевање у комбинацији јесте захтјевно, али да је и то ствар вјежбе, као и све друго. То му не представља проблем јер воли своју улогу у бенду. Ако би морао да изабере једну ствар, изабрао би пјевање, то га дефинитивно више испуњава.

Истиче да емоције за вријеме наступа најчешће не може да дефинише, то зависи од публике и размјењивања енергије, али веома често зна да изађе пред публику са одређеном пјесмом којом жели нешто да исприча или укаже на нешто. То је осјећај повјерења и слободе, није једноставно дати људима дио себе, али је лијепо.

“Музика је за мене једини императив у животу, почетак и крај, све. Није ми битно да ли свирам, пјевам, слушам, предајем или само посматрам, битно је да је ту, једнако ме испуњава. Свако ко осјећа, жели или има потребу да се бави и треба да се бави музиком. Самим тим се одустајање не доводи у питање, немогуће је, ако стварно осјећаш то”, говори нам Вања за крај разговора.

Izvor: https://www.etrafika.net/magazin/88605/vanja-cvijanovic-kob-muzika-je-za-mene-jedini-imperativ-u-zivotu/

Podelite sa drugima:

Povezani članci