ТРЛА БАБА ЛАН…

             ТРЛА БАБА ЛАН…

Пише:Милорад Антонић:

. Зашто родитељи   верују да ће њихова деца успети у животу ако им   за стицање знања служи превара и крађа ?

. Родитељи од своје деце добијају два пута ништа.Прво је за  оно што су урадили, а друго је за то  како су урадили.

Тачно 30. октобра 2018.год објавио сам ово писмо https://sedmasila.rs/pismo-profesorke-iz-srbije-uzburkalo-javnostdeca-koju-su-nam-pojeli-skakavci/    чији је радни наслов  “Деца коју су појели скакавци” професорице Љубинке Бобе Недић. И не само ја. Данас га поново објављујем. И опет нисам једини. Иницијатива је потекла од кoлега са портала „Опанак“ и  „ Борба за истину „ и то с’ пуно разлога. Њима као и мени     засметало је  стање у нашим школама. То даље значи да jе, за протекле 4 године, стање још теже.Тада ,као и сада,  професорка је указала на проблеме са школама, децом,   образовањем ,васпитањем…!

Питати се зашто су “Деца коју су појели скакавци” проблем  и зашто су их  појели ,скоро да нема смисла. Негирати то могу само они, који боље од нас у медијима и професорке Недић, знају зашто је то тако али неће да признају. Заправо ћуте!

Уважавам мишењена једних, других и трећих…свих ,али  не  могу а да их  не  упитам зашто они не дају адекватан и стручан одговор -мишљење о овом проблему. Па неће им круна пасти са главе ако изнесу своје мишљење (можда ће изгубити посао али то је мала цена у односу на производњу генерација које неће бити интересантне ни скакавцима).

Текст професорице Недић је и пре 4 године и сада актуелан, разлика је само у томе  што је тада појава оваквог сагледавања  стања у школству и образовању уливалa наду,а данас је нада изгубљена.

Питање и тада и сада још више, је  докле и где ће стићи наша деца ако крађом граде успех, са нама (њиховим родитељима)који уз помоћ  заблуде живимо безбрижни за њихову будућност . Сетите се само колико је пута било крађе тестова при упису  у средње школе. Сетите се како су медији тада  јурећи сензацију  тражили  одговор зашто су тестови штампани овде или онде, уместо да су тражили родитеље који су украли тестове ,питали их управо то:ЗАШТО СВОЈОЈ ДЕЦИ КРАЂОМ ГРАДЕ УСПЕХ .

                                 Бесплатно фризирање

Дакле родитељима треба написти  писмо. Њих треба довести на разговор на неку од тв кутија па нека пред камерама кажу разредним  старешинама и професорима, али и својој деци, шта је важније. Украсти тест и своме детету обезбедити упис у школу или  знати колико му дете зна и колико вреди. Нека објасне како они знају да њихово дете учи кад кажу да  „по  цео   дан је затворено у соби“. Или да можда јавности објасне  како је тако сигуран да његово дете зна енглески за „петицу“ јер је он „десет година радио у Немачкој.“ А можда је питање и за министарство ко седи у савету родитеља у школама. Неко ко може својом струком помоћи у решавању оваквих питања или неко код кога  особље из школе има бесплатно фризирање,… ?! Можда  квалитетнији састав савета родитеља може аргументовано и квалификовано изађи пред адвоката једне мајке која је у једној  београдској школи тужила шест професора зато што   професори њеној ћерки нису најавили да ће је тог дана „прозвати да одговара за оцену“ (као да ће јој знање ицурети из главе). Или је школама  једноставније  да професори ћуте, а  деца да им се  смеју. Шта мислите да ли тиме школа губи свој ауторитет јер и особље и остали родитељи знају да је мајка дотичне ћерке инспектор у полицији и да   издаје стан адвокату који њу и њену ћерку подучава њеним правима. Е та ћерка је паметно дете, па је  знање дечијих права добијено од адвоката лепо искоритила. Саветовала је своје  другове из разреда, па школа сада има проблем, не само са њом него  са целим разредом.

А можда је суштинско питање зашто на канцерогене појаве нарочито у школама не реагујемо адекватно. На крају крајева  деца нису крива што су им дали толика права, она су крива зато што су све више склона злоупотребама , неваспитана, безобразна и безобзирна, а то је већ домен родитељског васпитања. И зато треба да сносе последице а не да буду поштеђена критике и одговорности уз веома јаку заштиту.  И то не само у односима већ и у учењу.

                       Важан је рејтинг школе а не знање ученика

Шта ће дете да закључи  када на крају године, од званичних органа просвете, чује весет да су  2020.,па и 2021. школскла година биле најуспешније. Може да се зачуди али и да се сети да је тих година најмање било у школи, најмање времена проводило у учењу и имало више петица него обично. За дивно чудо то су школске године када су деца најмање иша у школу јер је настава била он лајн. Поука је. Кад не учиш,не идеш у школу најбољи си. Тих година деца су углавном преписивала или им је старији брат и сетра помагао у решавању домаћех задатка.Резултат је- поред успеха школа повећан је број вуковаца.  

Дакле, да се разумемо.Тај који је саопштио да су то биле најуспешније школске године легализовао је њихово понашање на невиђено  јер  све што су уради урадили  су добро,али на превару.

Случајност је чудна појава да се тих дана по завршетку школске он лине наставе званичници хвале како је школска година била успешна и истовремено стављају примедбу да има велики број вуковаца и изражавају чуђење да је њихов ниво знања није ни  приближно оном које критеријум те титуле захтева.Нико се није упитао ко је за то крив?

Да није можда вашем детету на крају петог разреда саопштено да му је из математике закључена четворка?Да није можда вашем детету без обзира на закључену четворку у књижици ипак била петица? Да ли сте отишли код  наставника и захвалили  му што је ваше дете тако напредовало у математици која му је иначе тешко ишла. Нисте отишли али сте наставника срели на пијаци. И захвалили му се, јер он је најзаслужнији за напредак вашег детета у математици, па у оближњем кафићу уз чашицу две, о свему помало наставник вам је  открио да није он заслужан и појаснио да он због таквих „петица“  има проблема јер то није први пут да наставничко веће ученицима повећава оцене због рејтинга школе,а кад ученик са знањем за тројку или четворку дође у следећи разред са петицом  ,његов колега наставник , с’ правом  се љути да тај и тај нема знање за петицу, итд.  И кој је крив? Наставник? Родитењи? Боже сачувај! Дете о томе ништа не зна осим што  сходно узрасту у коме је често погрешно закључује (најчеше да му не може нико ништа, убеди себе, да он зна градиво али да га наставник мрзи) али ипак бива уверен да је то што му је наставничко веће повећало оцену доказ да га наставник математике мрзи! И наставља истим темпом ,чак и смањеним, да учи ,а повећава отпор и самоувереност, живи у осећању да  он зна шта ради ,…Шта друго осим да  настави да се фолира, не труди се јер сигуран је да ће  проћи као прошле године.

                               Превара и крађа сертификат за успех

Хвала порфесорици Недић што је напсисала писмо и хвала порталу  „Опанак“  и„ Борба за истину што су га  поново иницирали.

Али, размислите  и покушајте да оцените разлику између оваквог, понашања ученика и школе и нпр. оног родитеља који је пре неколико година  украо тест за полагање пријемног испита.

Који потез да осудите. Крађу теста за полагање пријемног испита или   праксу школе да повећањем оцена себи повећава рејтинг макар и да то не производи лоше последице по децу. Шта је у тим потезима порука за децу? Можда закључак да су и једно и друго вредности које су прихваћене јер трају. То се савршено уклапа у оно што деци причамо да је школа важна за њихов живот. Јер да школа није важна не би ,и не само њему,повећавали оцену. За  узраст детета тог доба то је  формула да нема потребе учити, спремати се за што више знања, већ да треба сналазити се у животу и на лак и једноставан начин  ,уз то и кажњив(а то је посебна драж јер то их чини фрајерима) начин, долазити до резултата.

Нико о томе није реч проговорио у медијима.

Али ево питам даље. Зашто  се медији не баве овом темом? Зашто родитељи помажу деци крадући им тестове?Да ли је за њих и за њихово дете боље да на муфте добије добру оцену или да нешто у животу науче?

И да сам себи одоворим. Верујем да такви родитељи, којима је крађа сертификат за успех њихове деце, размишљају исто као и деца. Шта ће им школа. Млади су здрави ,нека се сналазе. Само да оду на неки од ријалити програма више ће зарађивати него да постану инжињери,професори,…?

Па Сузана Манчић је ,промовишући своју књигу девојчицама у стидију препоручила  „сексајте се док сте млади“.За њих је то добра порука јер је она „успешна.“ Сузана је добар пример како се долази до „успешног“ мушкарца и ето лагодног и „успешног живота.“ Само нема доброг савета. Нити ће га бити.

Па млади су одавно поручили „Не иде нам школа ал’ бићемо богати!“  

Стурчњаци одавно упозоравају да на овакав начин производимо генерације са веома малим и неквалитетним знањем, без одговорности, без перспективне и индиферентне . Итд, итд…

Да ли се неко упитао зашто су деца таква?Јесте стално се то питамо. Али зашто не питамо родитеље зашто су снисходљиви према својој децу, зашто бране њихове неуспехе, лоповлуке ,крађе па и нека кривична дела. Да ли можда осећају крвицу што им нису ,често веома оправдано, дали више, па се сада искупљују бранећи их неоправдано а на њихову штету. Бране и легализују негативне вредности.

Не. Они не осуђују њихове неуспехе,насилничко понашање и сл. Напротив. Правдају га, начином који често изазива и неукусна  осећања. Кад  дете направи неку  глупост, кад се опије, кад удари  друга, кад се дрогира, кад је незаинтересован за школу, бране га тиме што кажу да је он или она дивно дете, да мрава не би загазио/ла. (Остим што гази по њима).

                                Плен транзиционих процеса.

Чињеница је, такође, да деца нису крива што су родитељи изабрали понизност, и понижавајућу улогу, додворавање, улогу покајника и жртве као исказивање љубави. Насилничко понашање, неучење и незаинтересованост  младих  је производ управо те  родитељске немоћи и прихватање  светског моралног отпада  сервираног на наше просторе као цивилизацијски напредак који смо прихватали  као нешто изузетно позитивно и неопходно. Тај морални отпад  прво је младе лишио потребе за образовањем и квалитетним знањем понудивши им шарену лажу. Њихови мозгови постали су плен транзиционих процеса.

Сетих се  изјаве  Хермана Грефа једног од повереника Светског економског форума човека који заговара хиљадама година стару традицију о скривању истине да „Уколико поседују знање људима се неће моћи манипулисати.“

Заборавили смо,а одрасли смо на тим приципима, да је  вредније дете које је свесно своје грешке од детата које  зна да родитељи за њега лажу(тиме чак мери количину родитељске љибави према њему) и апсолутно је ослобођено осећања кривице.

Пробелм о коме професока Недић пише почео је онда када су деца почела да добијају нагарду за ништа. Поклоњену оцену, опроштену дрскост, некажњену послушност…данас родитељи цене своју децу тако што су и са 12 година већ одрасли па  први пут на јутрење са оцем иду у коцкарницу.

Када би родитељи уместо књига чији су аутори  проститутке, подводачи и сл. прочитали бар део оног што је својевремно написао рабин Менахем Мендел Шнерсон (1902-1994),  амерички  грађанин, један од најутицајнијих јеврејских делатника 20. века можда би  обратили пажњу  на то што професорица пише. А он је написао: 

„У словенским земљама нећемо дозволити развој науке, а језгро научника – Академију наука – чиниће наши људи… Лишићемо им друштво омладине, покварићемо је сексом, роком, насиљем, алкохолом, пушењем, наркотицима… Ударићемо на породицу рушећи је, смањићемо стопу рађања… Нису потребне пећи, муниција и гробови… Нису се родили и криваца нема… Али што је главно то је – новац… Новац купује људе који су нам потребни. Новац уклања непокорне… који нам се противе – Ирачане, Србе, а у перспективи – Русе…“

Можда би само после ове поруке  више мислили о томе како да њихово дете не постане жртва овог монструозног програма.

Шта то показује ево ово кратко лајање у празно? Показује да се у Србији без школе и учења и те како успева. Није тајна да је то почело са чувеном акцијом донаторства  школа. Власник компаније  ПВЦ столарије промени прозоре на школи  и негова деца су до краја завршетка основое школе одликаши.

Власници компанија које продају компјутере такође.

Наша деца на телевизијама гледају како криминалци и проститукке плене пажњу и постају популарни и материјално обезбеђени када се пријаве на неки од ријалити програма а не када као одлични ђаци,који нису имали родитеље за донаторе, заврше неку средњу школу или факултет и продају парадајиз на пијаци.

Разлика   у вредновању вредности је  огромна. Шта мислите зашто је ученик  који је својевремено дивљао у учионици преврћући клупе наставници која је хтела да га пита рекао:“Шта ме питаш  Је*оте, нисам учио!”

Рекао је зато што за њега одговарање и оцењивање није мерило вредности.

Зато  за оно што нису урадили родитељи могу добити само -ништа.

Написао сам својевремено  да нисмо свесни шта нам се дешава а дешава нам се да  и ово моје спочитавање  и  писмо  професорке Недић  неодољиво подсећа да стварно „Пси лају а каравани пролазе“.

Извор поновљено писмо професорке Недић :https://borbazaistinu.rs/pismo-profesorke-iz-srbije-uzburkalo-javnost-odgajamo-zombi-generacije-koje-ne-zanima-nista-i-koji-cekaju-da-odbleje-zivot-u-blazenoj-otupelosti/

Podelite sa drugima:

Povezani članci