Ако Ружди живи са анатемом Хомеинија, нека и мене згроми гнев мојих Гробара.
„Волим Партизан црно беле боје, волим Партизан као очи своје“ рефрен је који сам у животу отпевао више пута него што сам сопственој деци изговорио поруке нежности и исте толике љубави. Имам и друге доказе правоверности. Да ли је то довољно да се усудим на овакву јерес? Ако Ружди живи са анатемом Хомеинија, нека и мене згроми гнев мојих Гробара.
Велика несрећа чије ћемо трагове дуго носити пустињом опоравка као што јарац изгоњен носи нарамак туђих грехова по непрегледном Старозаветном хоризонту. Тренер кошаркаша Партизана. Не кошаркашки тренер јер кошакрашки тренер тренира кошаркаше где год да се нађе, у сваком клубу једнако према својим могућностима. Овај је само тренер кошаркаша Партизана. А има лиценцу да је кошаркашки тренер. За себе каже, најбољи у Европи. Гуру, Велики маг, Маниту, Константин филозоф, Тренажни шибаџија, Амбасадор „новог примитивизма“ у кошаркашком клубу Партизан, Позни члан библиотеке, Конферанс погрешних термина, Рушилац достојанства младости ради постизања резултата који уништава достојанство, Крава која да десет литара млека па се у њега посере (бар да га шутне ногом и проспе, отишло би млеко у земљу). Ужас.
Покушавао је тај човек да докаже како је кошаркашки тренер и нигде се није задржао дуже од једног полувремена, тренирао клубове, реперзентације, боравио у иностраним клубовима највишег ранга и увек био отеран без речи, у тишини гађења. Зато што нигде сем у кошаркашком клубу Партизан, није могао да псује и вређа играче, да их дави и пљује, да их понижава и малтретира, да им испира мозгове и утискује своје „визије“ у мозак и душе. У једном од најтрофејнијих клубова Русије, водио је са клупе тек неколико утакмица и одмах је био смењен уз пристанак клуба да му исплати енорман хонорар само да оде што даље од екипе и кошарке. Тада је стпљиво чекао да истекне уговор, да на благајни подигне ничим заслужено богатство. Чекајући „доларе“, није толико волео Партизан да му се врати и изгуби милионе добијене за једно „велико ништа“ у кошарци.
Силеџија који је узјахао ветар бахатости, олују која је разорила српско друштво и избацила модел бескрупулозног узурпатора који упада у реч, гура људе на „кору од банане“, полива водом у јавном разговору, „туђом мотком млати глогиње“, волунтаристички измиче институционалној контроли понашања, док са чаушима врти калкулатор зарађујући на клинцима које претходно малтретира а прича им да од њих прави људе. Једном је дошао у „фајнлфор“ са екипом снова и ништа није урадио, Партизан је освојио Куп шампиона кад је он био на безбедној дистанци од екипе и десет година владао лигом у којој није било „Црвене Звезде“, само Визуре, Мензуре, Глазуре и заплашене судије које су морале да трпе његово дивљачко и непојамно иживљавање. Сваке године испорука робе, један, два „производа“ у Европу или НБА, без видљивих књиговодствених картица. И прве године када су се судије одважиле да га зауставе, када је заиграо и други тим, отпевао је чувену народну песму „комшије су криве што Партизан уништише Миле“. Али се не сети да извади један милион од оних које је из Русије сачекао на клупи да се одужи онима који су га трпели и који се од њега можда никад неће опоравити.
Збогом зли погледу. Волим Партизан!