Piše: Igor Vuković:Na jučerašnjem protestu u Beogradu sa bine su se prvi put čuli i neki programsko-ideološki stavovi. Pod brojem jedan, kao prioritet, istaknut je zahtev da se penzionerima vrate umanjene penzije. Tačnije, da se još više uzme od onih koji rade kako bi se napunio propali državni penzioni fond. Za pravu promenu, čovek bi očekivao, isticanje zahteva da se građanima na upravljanje dodeli njihova bruto zarada ili da se smanji minimalac koji pogađa najugroženije radnike u privatnom sektoru, upravo podstakne razvoj realnog sektora…
U moru levičara na našoj političkoj sceni, učenje na prethodnim greškama nije nešto što možemo da očekujemo. Realnije je njihovo ponavljanje. To je takva ideologija. Opozicija se pravi mudra sa zahtevom za penzije, misleći da će penzioneri listom potrčati da glasaju za njih kako bi im se vratilo oduzeto. Amaterski! Vučić je njima to sve već objasnio, razradio, lično dao 3.000 na ruke ovog meseca. Ovakvim zahtevom opozicija se stavlja na stranu penzionera, okrećući leđa mlađim generacijama! Bore se za prošlost umesto za budućnost. Bore se za vlast, ne za ideale.
Dva održana protesta nesumnjivo su previzašla sva očekivanja. Energija, brojnost, vrhunsko ponašanje učesnika…Da skupovi ne budu savršeni potrudili su se Boris Tadić, Zoran Živković, Bojan Pajtić, ali i dobrano odsustvo ljudi mlađih od 30 godina. Čast izuzecima.
Kakve su to generacije koje plaču za državom koju su sami razorili, koje plaču za ekonomskim sistemom i preduzećima koja su sami zatvorili, koji žive za demagogiju i glasaju samo za pobednike? Da li smo mi krivi, koji smo se ili tek rodili ili nismo ni bili rođeni, što vam je Jugoslavija propala, preduzeća uništena, što ste ratovali devedesetih, razorili školstvo, stvorili zlonamernu elitu, birali Slobu, Tadića i Vučića?
Sad se pitate gde su mladi. Nema ih. Ne veruju vam ni reč. I neće doći u broju većem od statističke greške dok je tako. Zamislite dvadesetogodišnjaka koji stoji ispred one bine juče i sluša čoveka kako priča o povratku penzija!? Nadrealna scena! Koliki stepen sebičnosti i klasičnog politikanstva za tom govornicom. Nisam video ko je to govorio, ali to je zvaničan stav opozicije i u jednoj je od onih 30 tačaka Saveza za Srbiju.
Penzioneri se pitaju. Neće da pitaju. Potkupljivi su, bilo novcem, bilo informacijama sa Pinka, RTS-a i Studija B. Iako su to generacije gubitnika, ne žele da promisle, podrže svoju decu i unuke – naprave pobednike od njih. Pomognu im. Ionako su nas gurnuli u blato svojim greškama. Uvek čast izuzecima. Najtužnije je što smo juče videli da i generacija ispod njih ide istim putem.
Ništa. Moraćemo sami. Za početak slobodarstvo koje svaki slobodoumni mlad čovek nosi u sebi da ostane barjak nada dolazećih generacija.
Rodoljublje, nov prosvetni i ekonomski sitem, novi ljudi, žrtva, odricanje, drugačiji kulturni obrazac, jasni ciljevi na protestima, slanje u prošlost političara kriminalaca iz prošlosti, neki su najjednostavnijih principa koji će privući iskrenog, buntovnog mladog čoveka.
(Napredni klub)
Izvor:https://www.intermagazin.rs/sukob-generacija/
