Предсједници САД – марионете „дубоке државе“
„Иза видљиве, на престолу се налази невидљива влада, која не дугује људима оданост и не признаје никакву одговорност.“ (Теодор Рузвелт, 1858-1919, предсједник САД)
„Свијетом управљају друге особе од оних које замишљају људи који нијесу упознати са закулисним збивањима.“ (Бенџамин Дизраели, 1804-1881, британски премијер)
„Тристотињак људи који се међусобно познају и лично именују своје наследнике одређују судбину овога свијета. Њихова моћ постоји у апсолутној тајности.“ (Валтер Ратенау (Walther Rathenau, 1867-1922, њемачки индустријалац и политичар (министар спољних послова))
ПИШЕ: Милан Гајовић, Подгорица
На новембарским изборима 2024.године, Доналд Трамп је убједљиво побиједио противкандидаткињу Камалу Харис и по други пут постао предсједник САД. Размотрићемо какве ће то последице имати по свијет, а прије свега, по српске земље и српски народ у цјелини.
Свјетску врхушку, „тајну западну владу“, „господаре историје“, „господаре Велике игре“, „свјетску закулису“, управљаче „дубоке државе“ чини скуп мегабанкарских породица – банкстера, породица индустријалаца (наследника „барона пљачкаша“), одређених монархистичких породица (прије свега, британских Виндзора) и Ватикана. Они су међусобно повезани пословним, породичним и окултним (сатанистичким) везама и организовани су у разне затворене ложе, клубове, комисије, инвестиционе и друге фондове…Предсједници држава и премијери на Западу су њихове марионете које су, као „услужно особље“, унајмљене да остварују њихове интересе.
„Банкари су власници свијета. Ако им одузмете свијет и оставите им моћ издавања новца, за час посла направиће довољно новца да откупе свијет назад…“ (Јосија Стамп (Јоsiah Stamp, 1880-1941, британски индустријалац, економиста и банкар; директор британске централне банке – Bank of England, 1928-1941).
Власти, војска (војно – индустријски комплекс) и тајне службе САД, В. Британије, Европска унија, NATO пакт, „независне“ владине организације (НВО), PR агенције, психолошко – пропагандни апарат САД, као и велике медијске компаније у власништву тзв. newspapers barons-a, главна су средства те „дубоке државе“ за остваривање геополитичких циљева да се, милом или силом, „произвођењем“ криза (које подразумијевају и ратове) у управљањем њима, потпуно овлада планетом, створи униполарно, тоталитарно друштво, шири неолиберална „демократија“, те пожељно обликује („вестернизује“) људска свијест у кључном сегментима нападнуте државе или друштва. На дјелу је мање или више прикривена, принудна десуверенизација појединих држава ради стварања „свјетске владе“.
Западни мегакапиталисти се, постојано и немилосрдно, залажу за неутралисање „претјеране“ државне, националне и политичке разноликости, као и за стварање јединственог економског простора са транснационалним компанијама, мегабанкама и мегаинвестиционим фондовима, неутралисаном конкуренцијом, наднационалним законодавством, ниским порезима за најбогатије и неометаном репатријацијом профита.
Понашање западних „владара из сјенке“ засновано је искључиво на њиховим властитим интересима. Стварни циљ је да „господари новца“ постану робовласници у свијету без приватне својине и реалне валуте, са свеопштом евиденцијом и контролом информација и токова електронског (дигиталног) и крипто новца (у коме са „сав новац централно издаје и контролише“). То би био и свијет свеопштег надзора (праћења и прислушкивања појединаца помоћу аудио – визуелних средстава и друштвених мрежа. Једном ријечју, на дјелу је „ослобађање“ свијета од „вишка демократиј
Године 1991, Џорџ Буш Старији, тадашњи предсједник САД, најавио је наступање тзв. Новог свјетског поретка као „Свјетске организације народа“ (The Global Community of Nations), који је „прецизан, систематски и строго испланиран механизам за управљање народима“.
Суштина таквог „поретка“ опредијељена је још 1970-тих година од стране „Римског клуба“, у чланку под називом „Границе раста“ (Limits on Growth). У њему се, између осталог, каже да, како на Земљи нема довољно ресурса за све људе, а да би Запад задржао доминацију, треба примитизовати остатак планете (незападни свијет)“.
Иначе, и „Римски клуб“ је глобалистичка, „непрофитна“ , „независна“ и „невладина“ организација, основана 1968.године, са (тобожњим) званичним циљем „продубљивања свијести у вези са специфичностима друштвеног развоја у епохи научно – техничке еволуције“.
САД-oм и Њемачком управља породица Рокфелер (уз помоћ других америчких мегабанкарских породица – акционара Централне банке САД – Банке федералних резерви (FED)), док В. Британијом и Француском управља породица Ротшилд.
„Ротшилди су увијек сматрали Европу својим феудом. Била је извршена подјела на сферу утицаја, извјесна неписана правила са Рокфелерима који су узели за себе западну полулопту, док су Ротшилди узели источни дио, односно Европу и Азију…“ (Валентин Јурјевич Катасонов, 1950, руски научник, доктор економских наука)
Џон Хобсон (John Atkinson Hobson, 1858-1940, британски економиста и друштвени теоретичар) још је 1902.године казао: „Током многих година породица Рокфелер је давала „правог човјека“ за високе америчке државне функционере независно од тога која је партија била на власти…“
„Америком данас управља група…коју чине највећи амерички финансијски магнати, као и неки либерални руководиоци медија, војске и културе. Та група управља политичким партијама у САД и америчким мултинационалним компанијама. Најважније политичке организације које представљају ту групу јесу Савјет за спољне oдносе и Трилатерална комисија. Та група контролише америчку спољну политику…и тијесно је повезана са другим међународним групама које теже стварању јединствене свјетске владе.“ (Амерички часопис „McAlvany Inteligence Advisor“, мај 1990).
Савјет за спољне односе (The Council on Foreign Relations – CFR) је основан 1921.године, у Њујорку. Има око 2.000 чланова који припадају државној, политичкој, финансијској, обавјештајној, медијској и интелектуалној елити. Оснивање Савјета су финансијски помогли мегабанкари Џон Д. Рокфелер (Јоhn D. Rockefeller), Џ. П. Морган (John Pierpont Morgan), Пол Варбург (Paul Warburg), Oто Кан (Otto Herman Kahn) и Јакоб Шиф (Jacob Schiff) и има кључни утицај на утврђивање спољне политике САД.
To je тзв. think tank („резервоар мозгова“, „труст мозгова“) организација, специјализована за креирање спољне политике САД и међународне односе.
Упућени тврде да је то „приватна“ организација породице Рокфелер. Уосталом, Дејвид Рокфелер је био и директор Савјета. И CIA је од свог оснивања под контролом CFR.
Гери Ален (Gary Frederick Allen, 1936-1986, aмерички историчар, политички аналитичар, новинар и писац)„ написао је да „Његово чланство (CFR-a) је већ покољењима главни извор за регрутовање високих владиних службеника како за демократску, тако и за републиканску администрацију.“
„(„Патријарси дубоке државе“ – западни мегакапиталисти и британска владарска кућа Виндзор) сједе на својим троновима одакле посматрају свијет, и људе доживљавају као своје слуге, а свијет као своје игралиште у коме могу некажњено да пљачкају, убијају људе, производе ратове, производе шок терапије преко свог монетарног фонда – раде шта год желе и шта им се прохтије“. (Вилијам Енгдал (William Frederick Engdahl), 1945, aмерички геополитички истраживач и аналитичар)
Институт „Тависток“ из Лондона, (који су основале, 1921.године, фондације Ротшилда, Рокфелера, Форда, Карнегија…) развио је програм обуке будућих свјетских лидера. „…у свјетским храмовима врхунског образовања производе (се) стада медиокритета који су предодређени за кључне функције у друштву. Ова будућа елита…је дресирана тако да не размишља својом главом, не показује емоције, критичком мишљење и моралну храброст,“ (Вилијам Дерезевиц, 1964, амерички писац, есејист и књижевни критичар)
Свјетски лидери и водећи бизнисмени се тренирају техникама које их ментално и физички програмирају да постану неосјетљиви, да немају позитивних емоција. „Тависток“ је тако, у циљу стварања тзв. Новог свјетског поретка, успоставио психолошку контролу над западним политичким лидерима и владама, усмјеравајући догађаје „иза сцене“. „Произвео“ је, на примјер, и ратног злочинца Била Клинтона, градио му каријеру, довео га у Бијелу кућу, као и многе друга јавне личности у В. Британији и САД.
Шефови тајних служби имају већу моћ од предсједника држава и премијера на Западу, јер су директно одговорни тајној влади која их и поставља на те функције.
Америчке федералне резерве (Federal Reserve System – FED), које врше функцију централне банке САД, највећа су приватна корпорација затвореног типа на свијету. Акционари FED-a су искључиво приватне банке. Монетарну политику САД (емисију долара као свјетског новца, односно свјетске резервне валуте, куповину доларских хартија од вриједности, те камате и друге услове под којима FED финансира банке…) утврђују и воде представници акционара приватних банака (Моргана. Рокфелера, Ротшилда…). Систем FED-a није дио државног апарата САД.
Једном ријечју, без јавне (државне) контроле, приватно се располаже огромним финансијским средствима. Тиме, приватни господари свјетских финансија креирају глобално (не)право и глобалну (кризну) стварност.
Политиком тзв. „лаког новца“ (штампањем долара и куповањем хартија на берзама, без ограничења), FED у оптицај упумпава хиљаде милијарди долара.
Како је Доналд Трамп дошао на власт и шта се од њега може очекивати?
За разлику од првог предсједничког мандата када је изненадио западне владаре из сјенке и њима се прилагођавао тек након избора, Трамп је сада морао унапријед обећати да ће спроводити њихову политику да добио други предсједнички мандат. Да није тако, био би му супротстављен много озбиљнији противкандидат него што је, готово анонимна, Камала Харис.
Дана 12.августа 2024.године, Светом синоду Српске православне цркве, руским амбасадама у Београду и Подгорици, те порталима Borba, ИН4С, Србин инфо, Gledaj.rs, Искра, Наука и култура и Tabloid magazin доставио сам указања Светог Петра Цетињског и Свете Матроне (Матронушке) Московске Свемоћне мојој супрузи Драгици,и то:
„Доналд Трамп је велика превара тајне, сатанистичке, мегакапиталистичке владе и према америчким грађанима и према цијелом свијету. То је дубоко неморална и славољубива особа, спремна на све и свашта да оствари свој лични интерес. Трамп је високо рангирани сатаниста и учествује у најужаснијим сатанистичким ритуалима…
Крупним бизнисом повезан је са мегакорпорацијама, као и са Бараком Обамом, Клинтоновима, породицом Буш…Тобожњи атентат на Трампа је превара – монтажа, у циљу да се лажно представи као принципијелни противник „дубоке државе“.
Ако буде изабран за предсједника, спољна политика САД остаће непромијењена и све ће чинити у складу са интересима западних владара из сјенке.
„Дубока држава“ већ припрема најмлађег Трамповог сина за једног од будућих предсједника САД.
Амерички предсједнички избори су фарса, јер на њима могу побиједити само кандидати владара из сјенке.“
Шта ће бити главне карактеристике Трампове политике?
1)Окретање САД самима себи ради смањења огромног спољног дуга. Тај дуг је достигао астрономску цифру од око 36.000 милијарди долара?! Како се кључне незападне државе убрзано ослобађају долара и доларских хартија од вриједности, а истовремено се смањује глобална тражња за њима, повећање спољног дуга САД врши све већи унутрашњи инфлаторни притисак. Зато ће се Трамп залагати за смањивање, прије свега, војних издатака у иностранству и њихово пребацивање на савезнике, те за смањење великог трговинског дефицита са Кином и Европском унијом. То ће неминовно довести до заоштравања њихових односа, а докле ће то заоштравање, прије свега између САД и ЕУ ићи, зависиће од степена супротстављености интереса породица Рокфелер и Ротшилд.
2) Покушај изазивања међусобног удаљавања Русије и Кине. У том циљу, Трамп ће, у име господара „дубоке државе“ вјероватно, понудити руском државном руководству „мировно решење“ у вези Украјине. Међутим, добри односи са Кином су кључни за Русију, а свако решење, осим капитулације украјинске власти и војске, неприхватљиво је за Русију, јер неће предвиђати њену потпуну војно – безбједносну и економску контролу над „остатком Украјине“.
2) Трамп је присталица хришћанског ционизма, идеолошке основе америчко – израелске алијансе. То је геополитичка симбиоза евангелистичког протестантизма и ционизма, односно увјерења у месијанску улогу САД и идеје водиље Старог завјета о Јеврејима као „изабраном народу“ („Велики Израел“). Ционистички покрет, иначе, има велики утицај на спољну политику САД. Ово ће изазвати даље опасно заоштравање односа између САД и Израела, на једној страни, и Ирана, али и водећих (сунитских) арапских држава, на другој страни.
Шта Србија и Република Српска могу очекивати од Трампа? Ништа добро. Ево неколико доказа.
1)За вријеме првог Трамповог мандата, 4.септембра 2020.године, у Вашингтону су потписани посебни споразуми о „Нормализацији економских односа“, између Србије (Београда) и САД, односно између Косова (Приштине) и САД. Споразуми су истовјетног текста, осим тачака 16. и представљају даље раздржављење Србије на Косову и Метохији. Очито је да су споразуми тако формулисани да је, и за Трампов режим, Republika e Kosovës независна држава.
То потврђују и тачке 15 оба споразума, којима је предвиђено да „Косово (Приштина) ће пристати да примијени једногодишњи мораторијум на подношење захтјева за чланство у међународним организацијама. Србија (Београд) ће пристати на једногодишњи мораторијум на своју кампању за повлачење признања (независности Косова) и уздржаће се од формалног или неформалног захтјева било којој нацији или међународној организацији да не призна Косово (Приштину) као независну државу“.
А тачком 16 споразума „Косова и САД“ чак се и трећа страна, Израел, обавезује да призна лажну другу албанску државу на Балкану. Та тачка гласи:
„Косово (Приштина) и Израел пристају на међусобно признање.“
2) Трамп је за будућег државног секретара САД именовао сенатора са Флориде Марка Рубија, који је својевремено изјавио:
„Америчке оружане снаге су биле једне од највећих сила добра током протеклог вијека. Зауставиле су…зла попут етничког чишћења од стране Србије на Косову.“?!
3) Takođe, Трамп је изјавио да ће именовати Џона Ретклифа за новог директора CIA-e. То је бивши директор Националне обавјештајне заједнице (The Director of National Intelligence – DNI). На фотографији из ранијег периода Ретклиф је рукама показао албанског орла, симбола „Велике Албаније“ и не крије симпатије према албанском сецесионизму.
Готово је сигурно очекивати да, што се више буде ближила побједа Русије капитулацијом украјинског режима, појачаваће се притисци, и званичника Трамповог режима, на власти Србије да пристану на убрзање постизања тзв. свеобухватног споразума са лажном државом Republika e Kosovës, као и на власти Републике Српске да пристану на унитаризацију БиХ.
С вјером у Бога, српско – руске Светитеље и Русију!
