Критичари за збирку прича под називом Срнећа леђа Ане Марије Грбић поручују да су то фасцинантне, маштовите приче из људске свакодневице
Ана Марија Грбић до сада је објавила три песничке књиге (Да, али немој се плашити, Венерини и остали брегови, Земља 2.0), као и књигу нефикцијске прозе Идоли и последњи дани. Идејни је творац песничке организације Аргх, тренутно похађа докторске студије на Филолошком факултету у Београду и предаје креативно писање. Повод за наш разговор је њена прва збирка прича под називом Срнећа леђа коју је недавно објавила издавачка кућа Геопоетика. Могли бисмо рећи да су ове три реченице испуниле фомални увод у интервју који следи, а ево и неформалног: Ана Марија је мој пријатељ и написала је врашки добру књигу. Двосатни разговор о њеним ликовима студентима, брачним паровима, продавачицама, докторкама, путницима и проститукама водиле смо у једном дворишту на Дорћолу. Седеле смо на трави и ручале сладоледе од јагоде, а фотографисала нас је мајсторица Ема Беднарж, чија се фотографија налази и на корицама Срнећих леђа.
А Михајло Пантић поручује: Али, шта са обичношћу? Како о њој приповедати? Како учинити јунацима (ако је то добар појам, јер ту никаквог „јунаштва“ нема) оне који се ни по чему не издвајају, оне који не привлаче ничију пажњу него чаме у својим малим, анонимним животима, авај, тако налик животу сваког од нас? Ана Марија Грбић се у књизи фасцинантних, маштовитих прича из људске свакодневице сва предала настојању да у обичности види узвишеност, трагичност, гротеску, комичност, смех у сузама, препуштајући се готово карневалској распојасаности језика. О чему год да приповеда, а неизоставно је реч о необичној обичности (то је искупљујућа синтагма), Ана Марија Грбић чини то са инвентивношћу поетске микроскопије живота. И за резултат имамо књигу Срнећа леђа која се чита од корица до корица, у једном даху, па опет из почетка. Да би се, у крајњем збиру, и у случају Срнећих леђа потврдило прастаро правило да је успела кратка прича много дужа него што на први поглед изгледа. Такорећи роман, сведен на своју суштину.
