Republika Srpska nema cenu i braniću je svim zakonskim sredstvima, kao majka i kao kćerka.

Za opštinu Jezero, koja se ugnezdila na jugozapadu Republike Srpske na pola puta između Šipova i Jajca, malo ko je znao sve do pre pet godina, dok u fotelju načelnice nije sela Snežana Ružičić. Izbor ove ambiciozne žene bio je i prekretnica za meštane ove male lokalne zajednice.

Intervju: Snežana Ružičić, načelnica opštine Jezero

Balkan fokus: Njeni sugrađani je veoma poštuju jer vide da je ličnost koju pokreću vrednosti a ne interesi. Neki smatraju da ona svojom biografijom i svojim rezultatima na malom može pomoći obnovi i razvoju Republike Srpske.

-Za mene je visoka politika i kad se nalazite na mestu načelnika jedne opštine. Visoka politika je i kad vodite računa o svojim sugrađanima i borite se da oni žive što bolje – kaže na početku razgovora Snežana Ružičić.

Da li mislite da su srpski političari na čelu sa Miloradom Dodikom čak i Vi u tom smislu, spremni da po svaku cijenu odbranite Republiku Srpsku?  

Ako mislite na političare koji djeluju na prostoru Republike Srpske ja zaista ne mogu u njihovo ime dati odgovor ali ako pitate za stranku SNSD čiji je predsjednik Milorad Dodik i ja član, sa punom odgovornošću mogu izjaviti da smo spremni da branimo svim zakonom predviđenim sredstvima cjelovitost Republike Srpske jer Republika Srpska nema cijenu, niti se sa njom može licitirati.

Ako vam bošnjački političari ne dozvole, pa i sa tim zakonskim sredstvima, da vratite nadležnosti Republike Srpske koje joj pripdaju, a koje su predate na zajedničke institucije koje je donosio i Visoki predstavnik, šta onda?

Pre svega u svojoj političkoj karijeri do sad se nisam bavila politikama i nivoima vlasti u kojima su se donosile takve odluke, niti mislim da neko može da ne dozvoli zakonom predviđene nadležnosti. Takođe, ja kao član i SNSD smo upoznati koje nadležnosti nam pripadaju, pri tom mislim na nadležnosti Republike Srpske. Naša politika me obavezuje da zajedno nezakonito prenešene nadležnosti vratimo u okvir i nadležnosti Republike Srpske. Na koji ćemo način vratiti nadležnosti i izbjeći mogućnost da nam neko to ospori, što je osnovni zadatak, jeste upravo preko primjene Dejtonskog mirovnog sporazuma i Ustava BiH.  Znači, mi netražimo ništa što nije Ustavom BiH odnosno Dejtonskim mirovnim sporazumom pripadalo Republici Srpskoj.

Jezero mnogi navode kao i primer dobrog suživota Srba i Bošnjka, a kažu da Vas cene i poštuju i jedni i drugi?

-Kada donosim neke odluke one moraju biti na dobrobit i jednima i drugima i svima koji žive na prostoru Jezera. Kao načelnica sam podelila i prve paketiće za Bajram u Jezeru, bila sam gošća na iftaru, poslala sam poruku u kojoj sam izrazila i saosećanje za sve civilne žrtve poslednjeg rata. Svesna sam da srce svake majke jednako boli i da su na svim stranama svi gubili najmilije, bol nema ime i prezime. Svi moramo da shvatimo da su naše razlike ujedno i naše najveće bogatstvo. Prva sam načelnica i koja je Dan Republike u Jezeru obilježila zastavama Republike Srpske i pozvala komšije bošnjake na slavu opštine i sve nama važne vjerske dane. Želim da Bošnjaci koji žive u Jezeru osećaju Republiku Srpsku kao svoju kuću.

Da li je nešto tako moguće, mnogi tvrde suprotno?

-Niko od nas nema rezervno ognjište, pa tako ni mi u Jezeru. Moramo se međusobno poštovati i uvažavati. Raditi za dobrobit svih nas zajedno. Moramo otvoreno govoriti i uvažavati svoje razlike, a onda i poštovati rane i bol svih nas na ovom prostoru. Uvek sam za dijalog i za pruženu ruku. Osnovno ljudsko pravo je pravo na govor, na istinu, na svoju vjersku pripadnost. Pustite da živimo i radimo na svojim dedovinama, to bih poručila svima.

Jezero je postalo planetarno poznata opština. Dobili ste i krater na Marsu, koliko Vam je to pomoglo u afirmaciji lokalne zajednice?

-A sve je počelo slučajno. Za vezu opštine Jezero i kratera na Marsu saznala sam tokom 2018.godine kada je NASA donela odluku da će lokacija sletanja rovera “Upornost“ biti upravo krater Jezero na Marsu, a sve mi je to saopštio jedan prijatelj. Prvo sam pomislila da je to neka šala. Preko Ambasade SAD u Sarajevu sam tražila potvrdu. Odmah nas je posetio i ambasador Nelson koji mi je uručio pismo u kojem se potvrđuje da je krater na Marsu dobio ime upravo po našoj opštini.

Sve je privuklo veliku pažnju regije?

-Odmah smo počeli pripreme. Došli smo na ideju da u Jezeru  organizujemo niz aktivnosti među kojima je i onlajn praćenje lansiranja i sletanja rovera. Sve to privuklo je i pažnju svetskih medija, pa smo tako kao opština bili svetska atrakcija.

Jezero je postalo atraktivna destinacija za izlete u Krajini. Zašto to nije bio slučaj pre i koliko je tu pomoglo lansiranje rovera na Mars?

-Imamo jako zanimljivu istoriju u kojoj ima i priča da je u Jezeru boravila i  ilirska  kraljica Teuta gde je odmarala nakon pohoda na Jadranskom moru. Nismo bili u fokusu i pored brojnih zanimljivosti i odličnog geografskog položaja zbog činjenice da se dosadašnje vlasti nisu zalagale dovoljno. Tako nismo imali ni investitore koji bi ulagali u Jezero. Lično mislim da možemo ostvariti sjajne rezultate u pogledu razvoja seoskog i eko turizma, te određenih privrednih grana.

Nedavno ste imali i investicije za koje je sredstva obezbedila Srbija?

-Hvala Srbiji i predsedniku Aleksandru Vučiću. Dobili smo sportsku dvoranu koja se zove “Srbija“, a sad gradimo i vrtić u Jezeru takođe sredstvima koja smo dobili od Srbije. Ovo je sjajna podrška i poruka Srbije da podržava ostanak i opstanak mladih generacija na ovim prostorima.

Kao i iz mnogih drugih manjih sredina i iz Jezera odlaze mladi. kako se izboriti sa ovim problemom, kako zadržati mlade ljude?

-Svima nama trebaju upravo investicije kroz koje ćemo otvoriti nova radna mesta. Moramo raditi na stimulaciji nataliteta. Ovo su dve ključne stvari. Naši ljudi su vredni i žele da rade, ali treba im omogućiti posao. Država bi morala da mlade stimuliše na otvaranje malih i srednjih preduzeća, zatim na otvaranje farmi na kojima bi se proizvodila zdrava hrana. Takođe trebalo bi da ojačamo ponovo zadruge kakve smo imali u bivšoj Jugoslaviji. One bi bile garant da će se roba prodati i preko zadruga bi obezbedili tržište.

Šta nas onda sprečava da to realizujemo?

-Sprečava nas prekomeran uvoz. Mi uvozimo hranu sumnjivog kvaliteta, a svoju zemlju smo zapustili, stočni fond nam je sve manji. Jednostavno moramo zaustaviti gašenje sela, pa ona su okosnica razvoja. Ostajemo bez sela, ali i bez zdrave hrane.

Za Vas kažu da ste primer praktičnog patriotizma. Šta je to patriotizam?

-Patriotizam je kad volite druge a i sebe. Patriotizam nije mržnja, već ljubav prema svojima, ali i drugima. Moramo se međusobno poštovati, uvažavati jedni druge sa svim svojim vrlinama i manama. Upravo tako nešto gajimo u Jezeru. Volela bih da je tako u celoj BiH.

Da pređemo na Republiku Srpsku i njen trenutnu položaj u BiH. Da li je Srpska napadnuta i da li je vraćanje nadležnosti sa nivoa BiH najbolja odbrana.

-Da budem jasna, mi nismo napadnuti. Naravno, predsednik Dodik želi da vrati nadležnosti koje su nam svojim nametnutim odlukama oduzeli visoki predstavnici. Mi imamo Ustav, tačnije Dejtonski mirovni sporazum koji je jasno precizirao šta su čije nadležnosti. Ono što nije dobro jeste to što stranci nisu shvatili da bi svako nametanje nekih rešenja moglo kad tad da izazove probleme. Upravo sad se to dešava.

Gde je po Vama izlaz iz cele situacije?

-Izlaz je u dijalogu i zajedničkom dogovoru. Dakle, kad tad moraćemo da sednemo i da se oko svega dogovorimo. Iza nas je krvav i strašan rat u kome su ginuli ljudi sa sve stri strane, bilo je mnogo zločina i zato moramo da sednemo i razgovaramo. U BiH o svemu postoje tri istine. Treba utvrditi šta je istina, kazniti sve koji su činili zločine i okrenuti se budućnosti. Imamo lepu zemlju, vredne ljude, možemo od Republike Srpske i BiH da napravimo, da tako kažem, profitabilne zemlje. Sve je na nama, a ako žele mogu da nam pomognu i stranci, ali ne tako što će da favorizuju jednu od strana.

Mnogi su proteklih dana spominjali i mogućnost nekog novog rata. Plašite li se novih sukoba?

-Ja sam u ratu izgubila oca koji je bio pripadnih Vojske RS. I danas mi je teško kad pomislim na njega, a ja sam samo jedna od desetine ili stitone hiljada ljudi koji su tokom rata izgubili nekog od svojih najbližih. Imam dvoje dece sina i kćerku i sad znam kakve patnje su imali roditelji koji su slali svoju decu u rat. Lično mislim da rata više nikad neće biti. Učiniću sve da više nikad nijedna majka, dete ili roditelj ne zaplače zbog ratnih stradanja. Mislim da smo sazreli i da smo iz prošlosti naučili dosta toga. Imam dosta prijatelja Bošnjaka i Hrvata koji dele isto mišljenje. ljudi kome je do rata. Okrenimo se privredi. Iskoristimo strance da dobijemo investicije koje će da nam pomognu da se razvijamo.

Čest ste gost na Kosovu. Kako gledate na to da su Srbi za Zapad uvek loši momci, a zanemaruju se zločini koji su urađeni nad našim narodom?

-Mislim da su se drugi pre tri decenije pripremali za taj medijski rat, dok smo smo mi to izbegavali. Taj nedostatak agresivnog medijskog pristupa u kojem će se prikazati i istina o stradanju srpskog naroda nas je koštao mnogih presuda. Jednoj od tih presuda i sada svedočimo, sramnoj i pravosnažnoj presudi Prištinskog suda prema Ivanu Todosijeviću. Ovim je ponovo oživljen pritisak na srbe na Kosovu i Metohiji i zabrana govora kao osnovnog ljudskog prava.

Šta ste videli prilikom boravka u južnoj srpskoj pokrajini?

-Uverila sam se koliko je teško narodu koji živi dole. Bila sam u prilici da prođem kroz Prištinu i prvo što sam primetila bile su mnogobrojne zastave SAD koje se vijore zajedno sa albanskim. Takođe rekli su mi da se i u tamošnjim institucijama viroje iste zastave. Nekako mislim da je to pokušaj da se na taj način zastraše Srbi koji su ostali da žive na Kosovu.

Nedavno ste u Jezeru ugostili i decu sa Kosova?

-Vođeni idejom zajedništva sa bratskom nam opštinom Zvečan posetili smo Kosovo i Metohiju, a onda smo ugostili decu sa KIMa u našoj sredini. Za tih sedam dana koliko su boravili kod nas trudili smo se da im omogućimo da se opsute da zaborave na sve probleme koje trenutno imaju u svojoj sredini. Majkama sve dece smo pripremili simbolične poklone a svim mališanima sam poklonila velike zastave Republike Srpske da se viore na prozorima domaćinstava u bratskoj opštini Zvečan. Deci i našim ljudima sa Kosova naša vrata su uvek otvorena. Deca moraju da shvate da smo mi jedan narod, treba raditi na duhovnom ujedinjenju, a granice nisu bitne. One su i nevidljive.

Na kraju pitanje treba li u Republici Srpskoj “Srpsko jedinstvo“ i da li je mogu da se omo sačuva?

-Srpsko jedinstvo je potreba, jer samo tako možemo ostati i opstati. Za srpsko jedinstvo je potrebno da se

okupe narod, politike i crkva. Neophodno je da sjednu i napišu zajedno jednu platformu o srbima na ovim prostorima, šta to čini nas srbima i ljudskim bićima na ovim prostorima, od duhovnih do ekonomskih potreba, nacionalnih vrijednosti, himne, zastave, praznika i svega onog ispod čega kao narod ne smijemo, kao i  da niko ispod tog ne može da postupa da je to azbuka koja će biti dio krivičnog zakona Republike Srpske i da svako ko ugrozi propisano, pred zakonom i odgovara.

Preuzeto sa: