Slobodan Maldini: Grobar Slavije

Novi urbanistički gorogan na Slaviji (Foto: Snimak ekrana/S. Maldini)

Arhitektonski pokolj ovako velikih razmera nije viđen u Beogradu od Drugog svetskog rata. Zbog uništenja Slavije malo je verovatno da će neko bankrotirati ili odgovarati. Odluka o rušenju zaštićenih objekata verovatno nije bila samo u rukama investitora

Kada je „otac modernizma“ arhitekta Luis Saliven psihički i finansijski slomljen ležao sâm na samrti, priča kaže da je neko utrčao u njegovu malu iznajmljenu sobu i uzviknuo: „Gospodine Saliven, vašu zgradu Trušer ruše!“ Saliven se pridigao i uzvratio: „Ako poživite dovoljno dugo, videćete sve svoje zgrade uništene. Na kraju krajeva, samo ideja se računa.“ Skoro sto godina kasnije, na zaprepaštenje Beograđana, zbog izgradnje stambeno-komercijalnog objekta pretencioznog naziva King’s Circle Residences kompanije Maison Royale Dejana Stankovića, proslavljenog fudbalera i trenera Crvene zvezde – među narodom omiljenih „Cigana“, na prostoru poteza od trga Slavije do ulice Svetozara Markovića izvršeno je rušenje davnašnjeg urbanog jezgra – ambijenta stvaranog više od jednog veka. Među istorijski vrednim zgradama u građevinski šut pretvorene su takozvana stara zgrada Beogradske štedionice iz 19. veka na uglu ulica Kralja Milana i Svetozara Markovića, arhitektonski jedinstvena palata Građanske štedionice u ulici Svetozara Markovića 43 izgrađena 1929. po projektu arhitekte Stevana Tobolara, stambeno zdanje u ulici Svetozara Markovića 47 koje je projektovao rodonačelnik modernizma u Srbiji Milan Zloković. Na „listi za odstrel“ našle su se i susedno kultno mesto Beograđana zgrada kafane „Manjež“, takođe Tobolarov projekat iz 1934. i zgrada u stilu arhitektonskog modernizma poznatog ruskog emigranta arhitekte Valerija Vladimirovića Staševskog.

Arhitektonski pokolj ovako velikih razmera nije viđen u Beogradu od Drugog svetskog rata, a omogućen je po čuvenoj šemi gde Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda „zaboravi“ da je formalno istekla zaštita kulturnog dobra pa je ne obnovi, što investitori dobro znaju i munjevito kreću u akciju. Naime, 2021. nakon konkursa koji je objavila Stankovićeva kompanija za novo urbanističko-arhitektonsko rešenje bloka između ulica Nemanjine, Svetozara Markovića, Kralja Milana i Kralja Milutina – što je još jedan od srpskih arhitektonskih specijaliteta, nonsens i paradoks u kojem investitori „kroje“ prostore od javnog interesa po meri sopstvenog profita – reagovali su građani i brojna udruženja pa i Odeljenje umetnosti SANU, sa zahtevom da se spreči rušenje vrednog gradskog jezgra. Nakon apela donet je poseban Plan o detaljnoj regulaciji koji nalaže da je neophodno prilikom projektovanja novih zgrada na ovom prostoru iste integrisati u staro tkivo i zaštititi arhitektonsku i kulturnu celinu, posebno onu okrenutu prema parku Manjež. Štaviše, na konkursu koje je „po meri“ Maison Royale raspisalo Društvo arhitekata Beograda pobedio je arhitektonski biro AKVS projektom koji je sačuvao vredne primerke istorijske arhitekture. Pohlepni investitor je ipak poverenje dao monstruoznom projektu biroa Remorker Architects, koji su beskrupulozno „počistili“ – uništili sve preostalo vredno na Slaviji.

Haos koji je u istorijskom urbanizmu Beograda načinio Remorker samo je jedan u nizu na ovom prostoru. Slavija je „načeta“ još osamdesetih kada je na konkursu za izgradnju kompleksa Narodne banke pobedio hrvatski arhitekta Grujo Golijanin projektom gde je visokospratnom nametljivom arhitekturom u staklu i čeliku prekrio zgradama celu površinu bloka. Zlobnici su tada pominjali njegove bliske veze u vrhu banke, a tadašnji arhitektonski Invest-biro prigrabio je projekat i njegovog autora kupivši mu kuću na Senjaku. Hrvatski arhitekta je Beograd napustio u nemirno ratno vreme, ostavivši nezavršen enormno naplaćen posao za koji je garant bio tadašnji Savez arhitekata Srbije. Nakon pretnji tužbom i potencijalnog finansijskog kraha čuveni SAS je bankrotirao, a zamenilo ga je novo, „nevino“ Udruženje arhitekata Srbije – UAS. Zbog najnovijeg uništenja Slavije malo je verovatno da će neko bankrotirati ili odgovarati. Odluka o rušenju zaštićenih objekata verovatno nije bila samo u rukama investitora. Ali, to nije važno. Bilo ko da stoji iza ovog uništenja, koje je sigurno „prošlo kroz papire“, pokazuje složenu i širu kriminalnu mrežu u kojoj je svaka i najmanja inicijativa vlasti mogla da ispravi štetu, što nije učinjeno. Zato je ovde pozicija investitora kao rušitelja bliža predstavama koje možda imamo o „grobarima“ nego „zločincima“ arhitekture.

Oprema: Stanje stvari

(Večernje novosti, 29. 8. 2023/Fejsbuk stranica S. Maldinija)

Preuzeto sa: https://stanjestvari.com/2023/09/06/slobodan-maldini-grobar-slavije/