(Фото: Глориа/Зорица Зарић)
Пише: Славиша Чуровић
Иду први слободни избори. Тако кажу.
Ноћ над Црном Гором је прошла. Она најцрња, дпс-овска, она обојена непотизмом, јадом, ураниловком, мугабеовштином, апартхејдом обојена.
Кажу да је те ноћи 30.08.2020. стигла слобода, ја им опет вјерујем, свима одреда, сем госпођи Мугоши, овој из суда.
Она је познати ослободилац, још од “ државног удара „. Прије неки мјесец је таман као тада, ослободила слободе Мила Божовића, прије неки дан га је, додатно, наградила за недостатак доказа. Сопствених. Џабе Апелација, џабе што нико у Црној Гори не зна, па ни она сама, а изгледа ни тужилаштво шта би то ономад око њега, па опет јуче нико појма, али остаде он ослобођен – слободе.
Дакле слобода као таква! Добро. Констатовали смо да је у Црној Гори и слобода селективан појам, макар српска слобода.
Заправо те ослободе слободе и миран си. Само спаваш, а хипноза ће учинити своје. И аутосугестија, да парафразирам Кусту.
За ове друге, који нису Срби, не знам, може бити да је и за њих стигла слобода. Ослобођени су себе свакако, још одавно, па им ова нова слобода неће шкодити. Није на одмет. Они је прелете. Но…
Ако нас преостале Србе овако ослободе и 11.06. ове године, тешко ће нам бити да у њу повјерујемо, али ћемо је добити. По дубини. Поглавито судства и тужилаштва.
Или то само носталгија вјечито прогоњеног говори из мене? Може бити да је само носталгија за кућом. Или другом.
Једном сам, давно, пецао са Милом, Божовићем. Таман кад пишу да је писано на тој апликацији коју требују по потреби или наредби из Европе, разумије се.
Па добро, пецам само 35 година и одлично знам како се смије луд, како се смије угрожен, како се смије криминалац, како се смије неко у паници и хаосу, а како се смије поштен човјек.
Не знам са пецања то све, знам из бокса и глуме, а нешто и са улице. Е тако се не смије криминалац, госпођо Сузана.
Мада се она, сигуран сам, а не знам, никад не смије. Таква јој је и процјена. Тужна. Тужилаштвена.
Е сад, хоће ли и нама, осталим Србима продужити притвор и после 11.06. као мом другу што се смије као лидер, а Сузана га суди, не знам.
Има и генијалности ту.
Да, можеш бити крив ако народ помисли да можеш бити предводник. Не одмах, за коју годину или у јуну 2023.
Али те они прво ухапсе, за сваки случај, па док се све намонтира, ти одеш у заборав. Добро, не код свих, ми што све памтимо, а нарочито осмјех и добра дјела, не заборављамо никад.Но, таква вам је слобода. Српска у Црној Гори. Селективна. И слабо се памти.
Селектори су по Европи, САД-у и нешто мало по комшилуку. Они нас ослобађају по потреби. А највише од нас самих нас ослобађају.
Онда ће стићи благотворно рјешење изнутра, сигуран сам да ће бити „по дубини“. Гласиће “ Ма буди шта хоћеш, буди и Србин, мада види…вас прве ослобађамо слободе, па ти размисли“.
Сигуран сам да ће велики број истих бити самоослобођен, неко са напојницом, неко без.
Неко је чекајући.
Напојницу.
А из Спужа, у коме медитирају трећеразредни судије који су судили и ослобађали нас од 1997-ме до 2020-те, виориће се застава неослободјених, са стварном кривицом или без исте…
Него…
Брзо ће 11.јун. Видјећете, тад ће кренути самоослобађање, то сам сигуран, знам нас. Потрчаће сви, да се ослободе себе и запосједну нам домовину. И по ширини, и по дубини, и по висини, а богами и по дужини.
Јер ми Срби своје не гласамо. Нису модерни. Нису фенси.Немају Арманија под каишем.Иако смо ми све ослободили, ослободићемо и сами себе !!!!
Какав парадокс.
Као и онај од 13.јула 1941-ве, кад смо сви били једно, а остали само ослободиоци.
Други су били народни непријатељ а најхрабрији “ банда “ 48-ме…
Могао си да бираш. Да те одмах ослободе, или да попричекаш да те пропусте кроз строј.
Може бити да смо исту такву слободу издејствовали 30.08.2020-те.
Ево не знам, нисам из политике.Њу ионако свако зна у ЦГ, па зато имамо свуда Србе. Мислим, скоро на свим листама.
Е онамо гдје их је има као украса на бомбоњери, одатле стиже власт! Пазите шта вам кажем. Знам нас.
13.07. је, дакле, дан устанка и дан када ће, пребукирана државним ударима и тјескобом кафкијанских самозапиткивања, ненасмијана Сузана опет ослобађати насмијаног Мила слободе.
И ослободиће га да свима лакне, јер бити слободан у Црној Гори значи баш то, бити осуђен за слободу. Чега год.
П.С. У то можда могу да сумњам таман као у оно Његошево, а тако црногорско, по дубини и ширини, стално и изнова доказано: “ Нек ме изда свако, ка’ и хоће „. Јер, не брините. Хоћемо. Па макар сами себе. Јер…знам нас. Одавно не знамо да правило гласи : “ СЛОБОДА СЕ ОСВАЈА“ . Свуда. Сем у Црној Гори. У њој вас ослобађају слободе.
