Portral sedma sila s ponosom naglašava da imamo sreću i čast da na svojim stranicama skoro redovno objaljujemo priloge dr Zorana Miloševića, naučnog savetnika na Institutu za političke studije u Beogradu.U ovom trentuku kada je gospodin Milošević za svoje životno delo nagrađen,kako dalje u tekstu sledi,ostaje nam da mu uputimo najiskrenije čestitke i svaku drugu podršku u njegovom radu.
Odlukom stručnog žirija 7. Drinskih književnih susreta (2023) i urednika izdavačke kuće „ASoglas“ Dejana Spasojevića, ovogodišnja Nagrada za životno delo biće dodeljena poznatom srpskom politikologu i sociologu dr Zoranu Miloševiću, naučnom savetniku na Institutu za političke studije u Beogradu.
Dr Zoran Milošević (rođen 1959. u Bogatiću, u Srbiji) završio je Vojnu akademiju (1983), magistrirao je na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu (1987), doktorirao na Filozofskom fakultetu u Srpskom Sarajevu (2000).
Da podsetimo:
Radio je u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, potom Višoj hemijsko-tehnološkoj školi u Šapcu, da bi 2001. godine prešao na Institut za političke studije, gde i danas radi. Nastavu je držao i na Filozofskom fakultetu u Istočnom Sarajevu, Slobomir P Univerzitetu u Bijeljini i Evropskom univerzitetu u Brčkom. Držao je predavanja za postdiplomce na Državnom univerzitetu u Sankt Peterburgu, Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Brjansku, Duhovnoj akademiji u Minsku itd.
Objavio je preko 1000 bibliografskih jedinica, u koje spadaju monografije, priređena izdanja, naučni i publicistički članci i prevodi.
Predmet interesovanja Miloševića je religija, posebno način(i) preveravanja (unija i prozelitizam). Iz politikologije i sociologije religije objavio je sledeće monografije: „Politika i teologija“ (1994), „Demokratija ili hristokratija – Sveta stolica između rata i mira“ (1997), „Društvena doktrina Rimokatoličke crkve“ (2001), „Crkva i Politika“ (2002), „Ko je Hans Ivan Merc novoblažnik Rimske crkve“ (2003), „Tranzicija i Srpska crkva“ (2004), „Crkva, nauka i politika“ (2005), „Od Malorusa do Ukrajinaca – prilog proučavanju promene kulturnog i nacionalnog identiteta Malorusa“ (2008), „Identitet Evrope – budućnost muslimana u Evropskoj uniji“ (2012), „Religija i identitet“ (2013), „Teroristi ili žrtve Zapada – muslimansko pitanje u Evropskoj uniji“ (2015) – takođe na arapskom (2022), „Okultizam i politika“ (2019).
Da podsetimo:
Pored monografija priredio je nekoliko zbornika: „Unija – politika Rimokatoličke crkve prema pravoslavnim Slovenima“ (2005 i 2015), „Nacionalni identitet i religija“ (2013), „Nebeska geopolitika – Vatikan i međunarodni odnosi“ (2016), „Pravoslavlje i identitet pravoslavnih naroda“ (2019), „Bauk fanariotizma kruži pravoslavljem“ (2020), „Pravoslavlje i raskoli – kako se snaći?“ (2020), „Svetost i identitet – uloga svetaca i svetosti u formiranju identiteta pravoslavnih naroda“ (2020) i „Svetost i duh vremena“ (2021).
Takođe je objavio i veći broj naučnih radova iz ove oblasti u Srbiji, Belorusiji, Rusiji, Kazahstanu, Iraku, BiH, Hrvatskoj i Sloveniji.
Za naučni rad je nagrađivan u Rusiji, Belorusiji, BiH i Srbiji.
Komisija Udruženja književnika Rusije, „Nove knjiga Rusije“ i IIPK „Ihtios“, za dodelu nagrade „Imperijalne kulture Eduarda Volodina“, 2005. godine, u kategoriji „Slovensko bratstvo“ dodelili su Miloševiću nagradu za istraživanje „Filozofska misao svetog Nikolaja Velimirovića“. Potom je 2008. godine od Municipijalne akademije iz Moskve nagrađen Medaljom Šolohova za celokupan rad. Godine 2008. Ruski dom u Beogradu mu dodeljuje Gramatu „zbog izuzetnog rada na razvijanju saradnje između Srbije i Rusije“.
Da podsetimo:
Projekat Rastko dodelio je Veliku povelju Miloševiću za doprinos međunarodnoj kulturi i vrednostima slovensko-balkanske civilizacije (2022.).
Udruženje novinara Belorusije dodelio je svoju najvišu nagradu (Medalju Maksima Bogdanoviča) Miloševiću 2022. godine za razvoj društvenih nauka.
Nosilac je Zlatne značke Evropske akademije nauka i umetnosti u Ljubljani (2023), koju dodeljuje srpska naučna i književna emigracija u Sloveniji.
Višestruki je nosilac Zahvalnice Narodne biblioteke Srbije za doprinos kulturi i očuvanje srpske kulturne baštine, uključujući i 2023. godinu.
Laureat Medalje Igora Grigorjeva, koju dodeljuje istoimena fondacija, za izuzetan doprinos nauci i kulturi i razvijanju rusko-srpskih odnosa (2023).
Neki od naučnih radova Zorana Miloševića predstavljaju i obaveznu ili dodatnu literaturu na nekoliko univerziteta u Rusiji i Belorusiji.
Redovni je član Slovenske akademije nauka i umetnosti u Moskvi.
Trenutno jedan od najpoznatijih i najcenjenijih srpskih geopolitičara, najnagrađivaniji i najprevođeniji na strane jezike, sa najvišim nagradama za zasluge u nauci, ali i kulturi i književnosti u Srbiji, Rusiji, Belorusiji, R. Srpskoj, Sloveniji.
ČESTITAMO!
