Piše:Milica Locky Milošević:
Davnih dana sam prestala da javno komentarišem događaje na estradi. Štaviše, otkrila sam prave muzičke bisere koji čak i tamo postoje, ali nikada neću razumeti ljudsku potrebu da od nečega što je tipično umetničko govno pokuša da napravi iole jestivi sadržaj, i to ga predstavi tako da ono ispadne bajna poslastica, specijalitet kuće, maltene. Dakle, ne radi se o tome da li neko voli da uz jutarnju kaficu posluša novokomponovani treš ili pak pusti da mu piče EKV, Betoven, Metalika, Bizar Kontakt, Eminem (mada, diskutabilno je šta je ovde treš i za koga) itd. Stvar je u tome da je muzika, kao uostalom i sve drugo, više stvar slobodnog izbora, nego ukusa, tako da nema potrebe da je čoveka sramota onoga što slobodnom voljom izabere – nije nužno da muzički odabir uvek determiniše našu kompletnu ličnost. A ljudski trip da si nešto mnogo bitan i važan, jer slušaš i čitaš samo visokointelektualne sadržaje uglavnom popusti sa 20, eventualno 23 godine. Ali, ako čovek već sluša i voli nešto trivijalno, nema potrebe da u njemu traži intelektualnu dubinu, jer je po automatizmu nema. Govno smrdi, ne miriše, takva je priroda stvari. I to je sasvim u redu, jer i trivijalnost ima svoju svrhu i svoje mesto u kosmosu – ne možemo 24 časa biti ozbiljni, pobogu. Problem je taj da su ljudi ili postali politički korektni do te mere da te napadaju ako kažeš da u turbo-folku, odnosno trešu, nema jebeno ničeg intelektualnog i da on služi samo da pustiš mozak na otavu. Plus te besomučno optužuju za elitizam, (generalno) a onda se na sve moguće načine upinju da u trešu pronađu neku širinu i kamijevsku filozofiju (kao što je slučaj u ovom komentaru, koji je btw, prava mala doktorska upinjačka disertacija sa tezom “KRITIKA DRUŠTVA U PESMAMA JK”. Aahahhaa, to bi bilo isto kao kada bi okoreli kriminalac optužio drugog okorelog kriminalca da je okoreli kriminalac.). Ili su pak jako gadljivi na sve što nema veze sa visokoparnim rimama, pa osuđuju druge zbog njihovog “manje intelektualnog” muzičkog odabira, a, zapravo, time dokazuju da ne shvataju širinu umetnosti u koju se šatro kunu. Poenta, u 2019. pustite treš da bude treš, nebitno od toga da li ga slušate ili ne. Ionako svaka pesma ove vrste u celokupnoj istoriji muzike traje onoliko koliko i oval krmetine u mom frižideru – previše kratko.
