AUTOR: Institut međunarodnih političkih i ekonomskih strategija (RUSSTRAT), Moskva
(S ruskog preveo Zoran Milošević)
Možda je vreme da pozajmimo dobra iskustva Kine?
Logika vlade NR Kine je jednostavna i razumna. Jakoj državi potrebna je jaka vojska. Osnova jake vojske su jaki ljudi. Svaka zavisnost podrazumeva slabost.
Očevi kineske države shvataju da su glavni i istovremeno najugroženiji deo stanovništva, konzumenti masovne kulture i društvenih mreža, tj. mladi ljudi.
S tim u vezi, logičan korak Pekinga na putu informisanja i psihološke zaštite mlađe generacije bilo je stvaranje kampova za tinejdžere zavisne od interneta i zabrana popularizacije „ženstvenih muškaraca“.
Kina je prva zemlja u svetu koja je zavisnost od interneta prepoznala kao mentalni poremećaj
U vezi sa nametanjem masovne kulture od strane Zapada i upotrebom interneta kao instrumenta kompozitnog rata usmerenog protiv mlađe generacije konkurentskih zemalja, Kina je odavno prešla na radikalne mere kako bi osigurala bezbednost budućnosti svoje zemlje.
Da globalna mreža može „potpuno da promeni čitavu državu”, jasno je posle izjave (bivšeg) američkog predsednika Bil Klinton 2000. godine, koju je dao govoreći na temu potrebe uključivanja Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju. On je održao govor u školi za napredna međunarodna istraživanje Univerziteta Univerziteta Džons Hopkins (SAD). Pokušaje otpora „džinu slobode“ koju je velikodušno delio Stejt department, Klinton je uporedila sa procesom „zakucavanja železa za zid“. Ipak,i Kina je uspela da se izvuče iz podmukle informacione zamke.
Kao što znate, da bi blokirali neželjeni sadržaj, kineski stručnjaci su 2003. godine razvili i uveli u upotrebu „Zlatni štit“, poznatiji kao „Veliki kineski zaštitni zid“. Pre svega, u Kini su cenzurisani sajtovi sa pornografskim i ekstremističkim sadržajema, kao i oni koji su usmereni na političke dezinformacije. Kineske vlasti zabranile su pristup svim servisima Gugla, Fejsbuka, Tvitera, Jutjuba, Blogera i Vordpresa u zemlji. Nakon što su tajne službe SAD i Velike Britanije pokušale da izvedu „revoluciju žutih kišobrana” u Hong Kongu, kinesko ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je SAD na pokušaje mešanja u unutrašnje stvari NR Kine, a mrežu Instagram, preko kojeg su koordinirane akcije izgrednika, Peking je jednostavno zabranio.
Zauzvrat, kineskim korisnicima su sada obezbeđene domaće društvene mreže i usluge: Baidu (analog Guglu), Sina Weibo i Tencent QQ zamenili su Tviter, WeChat je zauzeo nišu WhatsApp-a. Kada pokušate da unesete zahteve za „porno“, „kupite drogu“ i uvođenje drugih termina koji se mogu pripisati destruktivnim, kineska mreža izdaje upozorenje. Oni koji se ne smire bivaju podvrgnuti sankcijama. Štaviše, na optuženičku klupu ne padaju samo vlasnici sajtova sa sličnim sadržajem, već i njihovi posetioci.
Još u davna vremena kineski mudraci su davali definicije na temu „šta je dobro, a šta loše“. Logika vlade NR Kine je jednostavna i razumna. Jakoj državi potrebna je jaka vojska. Osnova jake vojske su jaki ljudi. Svaka zavisnost podrazumeva slabost. Na primer, u Kini, sa svojom hiljadugodišnjom nacionalnom medicinom, u apotekama nećete naći lekove za lečenje pijanica. Kinezi alkoholizam ne smatraju bolešću, već svesnim izborom, porokom. Alkoholičari se tamo leče radnom terapijom, a oni koji su prekršili zakon leče se obaveznom radnom terapijom u izolaciji. Možda zato nećete naći pijane ljude na ulicama Kine, a ako jeste, biće to turisti.
Očevi kineske države shvataju da su glavni i istovremeno najugroženiji deo stanovništva, konzumenti masovne kulture i društvenih mreža, tj. mladi ljudi. S tim u vezi, logičan korak Pekinga na putu informisanja i psihološke zaštite mlađe generacije bilo je stvaranje kampova za tinejdžere zavisne od interneta i zabrana popularizacije „ženstvenih muškaraca“. Nakon poziva predsednika Si Đinpinga na „nacionalnu obnovu“ i razvoj zdravog društva ove jeseni, Nacionalna uprava za televizijsko i radio-difuzno emitovanje obratila se televizijskim kanalima, rekavši da je „vreme da se okonča popularizacija ženstvenih muškaraca i druge devijantne estetike“.
Odgovorne osobe su u svojim govorima koristile grubiji analog reči koja označava predstavnike LGBT zajednice. Činjenica da je u izjavi korišćen žargonski izraz „niang pao“, koji ima uvredljivu konotaciju, podvlači odlučnost kineskih vlasti.
Da bi neutralisala „kulturu gedžeta“, kao i da bi smanjila pogubni uticaj kulture Evropske unije i Sjedinjenih Država, koja, uprkos izgrađenim barijerama, prodire u zemlju, Kina je uvela strogu cenzuru emitovanja.
Kampovi za mlade zavisnike od interneta postali su još jedan izum Kine. Kina je prva zemlja u svetu koja je zavisnost od interneta prepoznala kao mentalni poremećaj. Sada na teritoriji ogromne zemlje postoje stotine sličnih institucija, uređenih po vojnom modelu. Rehabilitacija se plaća, troškovi prevaspitanja nisu jeftini za roditelje – oko hiljadu i po dolara. Za Kinu je ovo veliki novac, ali, po mišljenju društva, sami roditelji su krivi što nisu ukazali dužnu pažnju i neophodnu pažnju u vaspitanju svoje izgubljene dece, i oni to moraju da plate.
Kao lek koriste se: strojeva obuka (vojna), fizička aktivnost, sportske i društvene igre, učenje komunikacije, psihološka podrška i časovi nacionalne etike. Na teritoriji ovih „medicinskih ustanova“ nema telefona ni bilo kakve digitale. Dobrodošli u stvarni svet!
Mere koje kineska vlada preduzela za očuvanje moralnog zdravlja mladih, razume se, stalna su „meta“ Zapada. Koliko su opravdane i produktivne metode ozdravljenja nacije, možete se videti, ako pogledate ekonomsku, a posledično i na političku moć Kine. Za dve decenije virtuelne ograde, po suštini „železne zavese“, ova država ne samo da se zaštitila od štetnih obojenih revolucija i državnih prevrata čijsu poseldice pljačka nacionalnih resursa, već je i zauzela ulogu lidera sveta.
Vreme je, dakle, da nešto naučimo od dobrog iskustva Kine?
IZVOR: https://russtrat.ru/comments/18-dekabrya-2021-0010-7697
Preuzeto sa:https://naukaikultura.com/preporucujemo-kampovi-za-maloletnike-zavisne-od-interneta-sta-mozemo-nauciti-od-kine/
