Posle 125 godina Srbija saznala koja žena je njen prvi romansijer

Posle 125 godina Srbija saznala koja žena je njen prvi romansijer

Piše:Milorad Antonić

Pošto se u Srbiji uvek dešavaju čuda više ništa nije čudo,pa ni to da je posle 125 godina konačno  urađena valorizacija  stvaralaštva Drage Gavrilović, inače prve žene srpskog romansijera.

Možete li zamisliti da za stavralaštvo ove spisateljice nije znalo do unazad  24 godine?!

Posetiocima ovog  online magazina poznato je da smo ovaj projekat poreknuli  pre godinu dana, a  pre  tri meseca ,kada je bilo jasno  da je potraga za donatorima i sponzorima u Srbiji  beskonačno kukanje, pozvali  smo posetioce našeg online magazina da svojim donacijama  omoguće izdavanje ovog  jedinstvenog projekta. Tako je i bilo. Ono što za godinu dana nije mogla ( ili nije htela rezultat je uvek isti) država, uradili su posetioci našeg sajta za svega tri meseca. Zato za  uspešnu realizaciju projekta VALORIZACIJA RAZLIKA- ZBORNIK NAUČNIH RADOVA O DRAGI GAVRIOLOVIĆ, autora dr Svetlane Tomić  najlepšu zahvalnost izražavamo podršci ljudima i institucijama iz Srbije i Sjedinjenih Američkih Država koji su omogućili štampanje ove publikacije:

Ljubica Arsić, književnica, profesorka srpskog jezika i književnosti Muzička škola „Mokranjas", Beograd

Dr. Jelena Bogdanovic, Associate Professor of Art and Architecture, IA, USA

Dr. Vojislava Cirkovic-Russo, VA, USA

Dr. Dušan Danilovic, Physicist, Iowa State University, lA, USA

Dr. Lilien Filipovic-Robinson, Professor of Art History, George Washington University, VA, USA

Mrs. Vojislava Gavrilovic-Adzemovic, NC, USA

Mrs. Nikoleta llic, Journalist, Voice of America, MD, USA

Dr.Sonja Kotlica, Mathematician andTreasurer of Serbian Studies, Washington D.C, USA

Ljiljana Mandić, Apatin

Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje AP Vojvodine

Ružica Popovitch-Krekic Fund Serbian Studies, Washington D.C, USA

Dr. Ljubica D. Popovich, Professor Emeritius, History of Art, Vanderbilt University, MD, USA

Dr. Ida Sinkevic, Professor of Art History Williams Center for the Arts, Lafayette College, PA, USA

Dr. Biljana Sljivic-Simsic, Professor Emeritus of Slavic Languages and Literature, University of Illinois at Chicago Circle, IL, USA 

Dakle, knjiga VALORIZACIJA RAZLIKA –ZBORNIK NAUČNIH RADOVA O DRAGI GAVRIOLOVIĆ autora dr Svetlane Tomić (izudanje KIZ ALTERA I FONDACIJA MULTINACIONALNI  FOND  KULTURE, Beograd) o kojoj pričamo i pišemo godinu dana , a o  kojoj malo nas zna a  još manje se zna  o samoj spisateljici  izašla je iz štampe. Pored toga što je retko i neshvatljivo da se  o doprinosu Drage Gavrilović  njenom stvaralašvtu raspravlja nakon 125 godina, što naučni članci prof. dr Magdalene Koh, dr Gordane P. Stojaković,Kristine Stevanović, mr Bojane Anđelić,  autora dr Svetlane Tomić, te recezeneta prof. dr Sibelan Forester, prof. dr Svetlane Slapšak, ukazuju na nesporano vredne rukopise, ovo stvaralaštvo je verovatno  jedino u svetu  za koje država  ni sada kao ni pre 28 godina kada sam otkrio ove rukopse, kao i pre toga nikad nije bila zainteresovana.

A spisateljica,kao da je znala,pa  je napisala,a autor ovog izdanja dr  Svetlana Tomić  podsetila  na njene poruke : da dolazi vreme “moralne erozije“ , da” U životu nakon školovanja, upravo ti” ološ karakteri“ zauzimaju najbolja radna mesta, jer već imaju lažno svedočanstvo o svom znanju. “ Smatrala, je takođe da je srpsko društvo neprosvećeno, opterećeno predrasudama koje sprečavaju njegov napredak. Smatrala je da kritika pomaže i unapređuje društvo,(eh kad bi bar ovo hteli da pročitaju  u institucijama kulture,tamo gde se odlučuje šta je važno,a šta ne-primedba M.A.) da izoštrava pogled na stanje stvari. Sloboda mišljenja i kultura odgovornog dijaloga za nju su bili od velike važnosti. Ukazivala je na ženomrzačke profesore koji su kažnjavali inteligentne i kritički orijentisane učenice – buduće učiteljice. . . , na pisce koji ne podnose književnice, o lažnim intelektualcima koji u teoriji podržavaju emancipaciju žena ali je u praksi ne prihvataju i onemogućavaju.”

Autor ovog jedinstvenog izdanja dr Svetlana Tomić dalje je ukazala na suštinu njenog stvaralaštva:

“Kao prva prozna književnica, Draga Gavrilović pokazuje zavidan stepen talenta, ali i oštrinu lucidne kritike. Ona je kreirala likove koji do tada nisu postojali u srpskoj realističkoj prozi. To su likovi” mislećih ženskinja“, ili pametnih devojčica, školovanih sestara koje se vole i podržavaju, pobunjenih školovanih kćerki, učiteljica, književnica, glumica, iskrenih prijateljica-intelektualki, intelektualki-kaluđerica, emancipovanih muževa.”

“Naročito je bila” stroga“ u svom” Devojački romanu„ iz 1889. god. koji je istovremeno i prvi srpski feministički roman, ili roman koji oštro kritikuje patrijarhalnu porodicu kao nemoralnu, jer se zasniva na ropskom položaju žene. Ona svojim rukopisima šalje snažnu poruku o slobodi mišljenja i pridaje značaj kulturi odgovornog dijaloga. Ličnim primerom (utamničena od strane oca)” podviknula je svojim delima “ i trijumfovala jer je bila svesna da joj” otac ne može zabraniti da misli. “

Još pre 125 godina  slutila je  i naslutila  da će nam se najblaže rečeno  desiti   erozija morala i vrednsoti  što je ustavri bila najava genocida nad stvaralaštvom…Zar nije dokaz tome  baš ona-Draga Gavrilović?! Od tad pa sve do danas, evo i kroz ovaj primer i  ko zna  za koliko njih, poput Drage , još ne znamo ništa?!

Ostali smo isti kao pre sto godina 

Ružnu sliku o državi  i njenoj brizi o kuluturi u ovom slučaju, kao što vidite spašava, Pokrajinski sekreterijat  za kulturu i javno informisanje  AP Vojvodine ali, ne može je odbraniti od njene hronične i zarazne  nezainteresovanosti. Ovaj projekat VALORIZACIJA RAZLIKA –ZBORNIK NAUČNIH RADOVA O DRAGI GAVRIOLOVIĆ je  primer  da  imamo čitalačku publiku koja više zna šta treba spašavati i  šta vredi  od onih  kojima je to obaveza. Bilo je onako kako  smo   na početku rekli  da će štampanje ove knjige omogućiti  oni koji to hoće i žele,a ne oni koji mogu,a neće.Od ovih drugih se to teško može dobiti jer boluju od jedne vrste  kulturne impotecije. Kad im se obraćate veoma vas uvažavaju, dižu u nebesa i vas i projekat, puni su hvale i oduševljenja.Sa divljenjem govore o nephodnosti  promocije kulturniog stvaralaštva Srbije. Pa onda onako ponmpezno  moćno ostave vas  u uverenju da će to imati u vidu jer, kako to oni vole da naglase, to je naša  društvena odgovrnost…!

I, šta mislite šta se posle dešava?!

Samo naivan i neiskusan može da veruje u to što vam govore i obećavaju.

Sreća je ,u ovakvim slčučajevima, dobiti  negativan odgovor,na vreme .Nesreća je ostati bez odgovora i verovati u to što pričaju.Opšti utisak je loš .U većini slučajeva ste gubitnik. Često se pitate kome ja to pričam…jer s vremenom postajete svesni velikog foliranja.  Kasnije,  mnogo kasnije shvatite da nisu ni čuli za mnoge naše stvaraoce ,za Dragu Gavrilović pogotovo.

Ako ste stekli utisak da mnogo znaju,to je zato što dobro lažu. Evo,da bilo kog do sada  ministra kulture upitate ko je bila Draga Gavrilović,siguran sam da ne bi znao. A trebalo bi da znaju i ministri i narod koji ga plaća .Zato i postoje ministrastva, zato postoje budžeti-da se sačuva vredno kulturno stvaralaštvo.  Zato postoji i  odgovrnost ako ono propada.

Bilo bi tako da nije je  impotentnosti  u kulturnim  institucijama . Njeni  predstavnici  , u trenutku kad treba“ emitovati“ svoje znanje ,kad kao  donatori ili  sponzori  treba da kažu koju reč o projektu koji su podržali se uplaše svoga neznanja. Ni edukacija im nije potrebna jer moć i novac veoma uspešno pokrivaju njen nedostatak.

Koju knjigu kupiti Draginu ili Suzaninu?! 

Dakle, posle svega, kada dobijete odgovor ili ne dobijete ništa obavezno steknete baš  loš utisak o državi. Još kada u svemu tome, medijima projekat kao ovaj  nije u rangu popularnosti Suzane Mančić ili ministra Mrkonjića, loš osećaj se preliva u sferu svakidašnjice, pa se s pravom može zaključiti da takvi  ljudi sprovode  genocid nad našom kulturnom baštinom jer njihovo neznanje i nezainteresovanost  za  kulturno blago sprečava dijalog kulture. A dijalog kultura je način da se ona širi, on je njena oplodnja. Kao što pčele  prelazeći sa cveta na cvet vrše oplodnju cveća,takva je uloga i  misionara kulture, projekata ministarstava kulture.Suprotno tome imamo situaciju da većina  stvaraoca iz kulture nikad ne dobije zaslužno mesto u kulturnoj baštini svoje zemlje.Kada se ne  prikupe dovoljna sredstva, nikad se za njih i  ne sazna u meri u kojoj bi trebalo.Pa i projekat o kome je reč. Da li bi ste za njega znali da nije i ovo malo informacija?! A kako je tek onima  kojima je smisao života i egzistencija  da budu u toku o svim projektima kulture kad  stalno slušaju  istu pesmu u kojoj država peva  da nema para.

Zašto sve ovo pišem?!

Zato što ovde nije bilo  reči o pokušaju da se izdavači Zbornika o Dragi Gavrilović i njenom ustoličenju na zaslužno mesto u književnoj baštini Srbije na ovaj način domognu zarade. Ovaj projekat autori naučnih radova i sam autor  radili  su  bez nadoknade.Godinu dana.  Pominjem ove podatke i samu akciju jer je ona jedna od onih  koje su ukazale  na stravičnu eroziju našeg odnosa prema sopstvenom kulturnom blagu. Loš odnos države i navodnih društveno odgovrnih kompanija  danas zapravo daje odgovor na pitanje –zašto je pre 125 godina ova spisateljica zaboravljena.

Zato što je naš odnos prema kulturnom blagu tada i sada isti. Tada, možda nije bilo donacija i snalaženja sa sponzorima, ali je, kao u konkretnom slučaju, postojala nezainteresovanost.Tada je,bez obzira o kome je reč, Dučiću, Andriću, prvim pesnikinjama Srbije, prvoj srpskoj romansijerki, svejedno, počela epidemija marginalizacije kulturnog stvaralaštva. Neupućenima dužan sam reći i to da ovde  nije reč o bilo kakvom stvaralaštvu.

Ima više razloga zašto treba poštovati, čitati i istraživati književnost Drage Gavrilović? Pa makar i samo zbog toga što je prvi srpski romasnijer.

Zapravo  i na osnovu ovih kratkih prikaza njenog stvaralaštva skoro da nije ni bilo opravdanih razloga za njeno zapostavljanje osim što je tim” ženomrzačkim profesorima koji su kažnjavali inteligentne i kritički orijentisane učenice“ bila trn u oku, pa je njeno zapostavljanje bio njihov najveći kreativni uspeh.

Ali, to je bilo tada! Zašto je i danas tako?! I zašto to nismo primetili? Zar smo već tada bili na stranputici vrednovanja kulturnih sadržaja? Da li je u pitanju iskonski odnos?

Negde duboko u meni ključa zaključak da je već tada bilo kasno! Potom pomislim da preterujem a onda me demantuje stvarnost iz naših medija. Činjenica je – informacija o ovoj akciji ”otišla“je u medije. Ali niste je mogli pročitati jer mediji danas radije pišu o kulturnim vetorivma sa Farme i Velikog brata, i o tome da je Suzana Mančić napisala roman?! A razlika između Suzane i Drage je u tome što ova prva promoviše svoj roman u jednoj TV emisiji (online magazin sedma sila je već uakazala na to) tako što devojčicama od 15- 16 godina savetuje da” kad vidite da je dobar seks treba da navalite na njega. “ Ova druga se borila za brak iz ljubavi. Kritikovala je sveštenike i direktore škola koji su unesrećivali mlade učiteljice. Pisala je o potrebi uvođenja drugih zanimanja za žene, jer su se mnoge devojke opredeljivale za posao učiteljice iz mode ili nužde, zbog čega nisu bile posvećene svojoj dužnosti. U slobodno vreme učila je mlade vezu, pletenju, davala im časove iz higijerne!

Za pomenutu gospođu Suzanu način promocije njenog dela nije ništa strašno! Ali kada su u javnost, pre desetinu godina, dospeli video snimci gde se vidi kako je ona navalila na seks dotična je plačući poručivala da joj je upropašćena karijera. Suzana tada nije bila maloletna, njena deca verovatno jesu. Sada su neka tuđa deca maloletna! Njena nisu više ugrožena. Danas Suzana tako misli. Ali zašto?! Da li zato što oni kojima se obraća treba da kupe njenu knjigu? Mi se za razliku od Suzane obratismo mnogima, ali nam rekoše „koga to interesuje, mladi danas vole nešto drugo…!“I to je sasvim ok odgovor.Ali zašto  mladi  veruju da će im „dobar seks“, za razliku od  iskrene i zaboravljene romantične ljubavi doneti više uspeha u životu? Da li zato što  takođe veruju da je Suzana  uspešna spisateljica (tako je mediji predstaljaju) ili što za druge vrednsoti i ne znaju(kao što ne znaju ni mediji)?!

Jest, umreću, poljubca bez ljubavi  dati neću

Možda, posle ovako vrednovanih stvari nekima nije jasno šta je tu ružno?!

To što je Suzana vodila ljubav ili što smo to videli?! O tome  da li je ružno to što su mediji to obilato emitovali nikad niko ništa nije,ni nagovestio.

Ili je ružno  to što Suzana na tuđu decu ne misli?!

Ili možda to što još uvek ne znamo(čitaj mediji ) pravu vrednost Suzaninog stvaralaštva?

Nije, međutim ni Suzana svemoguća.

Naravno ovde treba razdvojiti Suzaninu potrebu da tako priča (to je njen problem) i medije koji joj daju priliku da to priča a to je problem svih nas?!

Problem je što medijima nije interesantna niti im donosi tiraž informacija da je pre 125 godina jedna žena pisala šta nas čeka. Još tada  je smatrala da se emancipacija žena može ostvariti tek kada se postigne emancipacija muškaraca. Upozoravala je na to koliko je opasno  kada spoljašnje vrednosti odlučuju o pravim, suštinskim vrednostima.

„Možda se i varam,govorila je, no, pre ću umreti, nego što ću delati protiv svoga uverenjnj  i savesti. Jest, umreću,  poljubca bez ljubavi  dati neću. Pa ako me svi ljudi  ostave i prezru, onaj koji mi je ovakvo osetljivo i ponosino srce dao, ne može dopustiti, da za to propadnem, što nekada, u bogatstvu, ne htedoh sebi muža kupovsti, a sada, u siromaštvu, neću svoju ljubav da prodajem.”

Kome je uopšte danas bitna  informacija da  kuću u kojoj je živela i radila Draga Gavrilović kupila poslovana žena iz Rumunije koja u skladu sa svojim poslovnim interesima planira da je ruši?!

Bitna je državi i njenom kulturnom balgu! Što je ono veće to je ona ponosnija .I više je država.

Problem je,takođe  što medijima, takođe nije interesatno zašto i kako to da ta poslovna žena iz Rumunije ima svoj interes a  naša država nema?!

A sve su to vesti! Pa ako je tako, onda neko (?) ili možda mi sami ovako pojedinačnim ukazivanjima na činjenicu da vesti iz kulture i vesti iz estradnog i drugog nafarbanog života igraju utakmicu gde pravila i uslovi nisu isti.

U Srbiji  danas  dame iz lošeg  moralnog miljea   su postale starlete,  nisu  više vesti da je neko napisao vrednu knjigu ….vest u Srbiji koja  se ceni je da je pevačica bila bez gaćica. To je hrana za glavu našeg čitalaštva. U Srbiji hrana za glavu je i vest o raširenim nogama starlete koju je potreba za senazcionalnim  infromacijama kratkog vredonosnog roka trajanja ustoličila za voditeljku na televiziji. Ovde je, naravno izlišno govoriti o tome da je efekat prepada premijera Dačića mogao da se postigne i vispreno vođenim razgovrom a ne raširenim nogama i bez gaćica. Ali nije u tome problem.

Problem je činjenica da je starleta tog trenutka postala popualrnija od dobitnika NIN-ove nagrade za roman godine.

Ako je pomenuto u vezi sa Suzanom Suzanin problem, onda je onoga ko želi televiziju sumnjivih vrednsoti i bez gaćica njegov problem.

Međutim, ta činjenica nas ne oslobađa obaveze. Baš to je onda  problem svih nas! Države ! 

Isto kao što je problem svih nas činjenica da jedna dnevna  novina nema informaciju da je predsednik Srbije otvorio Istorijski muzej Srbije i tom prilikom na svečanoj ceremoniji otvaranja uručio Sretenjski orden trećeg stepena Istorijskom muzeju Srbije za naročite zasluge u oblasti kulturnih delatnosti, a povodom 50 godina postojanja i uspešnog rada.

Kako, kad je tako,a jeste , da bude interesanta vest da je nakon 125 godina neopravdanog  zapostavljanja prva žena srpski romansijer  konačno poznata i priznata.

Ilustracije radi.U vreme kada  su mediji danonoćno prenosili zaljubljenost ministra Mrkonjića i jedne pevačice  bilo je ukupno  10 promocija raznih knjiga koje nigde tako kao njegovo zaljubljivanje nisu predstavljene. Ali tako je u vremenu gde je najveća kreativnost dodvorti se ministru, a štampanje knjige zaluđivanje.

Razlika ipak postoji ali je od buđi ne vidimo. Takva popularnost pevačice i ministra ima tužan kraj. U odnosu na knjigu koja traje vekovima mogu trajati dva, najviše tri mandata.

Nesreća u tom našem odnosu prema kulturnoj baštini je u tome što buđ podhranjuje država.

 Bez dobrog apetita za kulturu

Vraćam se projektu o prvoj ženi srpskom romansijeru kao dobrom primeru.Kakva je razlika između vesti o Dragi Gavrilović i  onima o hapšenjima političara i estradnih ličnosti?

U vestima i sadržajima u kojima dominiraju afere, skandali, hapšenja onih koji su opljačkali državu napaćen narod je zadovoljan jer u njima vidi krivca i opravdanje i za lične neuspehe. I to mu je, nažalost, uteha.U vestima o estradnim marifetlucima  zadovoljavaju potrebu sažaljenja idola ,  a sa vestima i sadržajima iz kulutre,kao što je ova  o Dragi Gavrilović koju je neko a ne narod zaboravio, jednostavno kažu ” eto pa se bavi kulturom. . . “

Priznajemm, poražen sam, jer se plašim takvih  veoma mogućih zaključaka .Sasvim je opravdano  da svi  više vole da im se nešto lepo  odmah desi nego da na to čekaju 125 godina.

Draga Gavrilović nikad neće znati kakav lep doživljaj je ostavila generacijama.

Sadržaji iz kulture,kod nas, jednostavno nisu omiljeni  već duže vremena.Mi  jednostavno nemamo dobar  apetit za kulturu. Negde nekad davno smo načuli da se kultura u svetu uvažava i da obezbeđuje posebnu pažnju onima koji se njome bave i to još uvek držimo u ustima, dakle puna sam nam usta privržensoti kulturi. A onda ,prvom prilikom povraćamo . I zaboravljamo sve pred najezdom senzacionalnijih  sadržaja.

Dobro  je što se  sve ovo ovako  desilo da je  grupa ljudi  svojim  prilozima obezbedila  štampanje ovog  Zbornika što mu daje još veću vrednost.

Čini mi se treba biti zadovoljan kad se ispravi nepravda duga 125 godina.

Ali ne treba biti zadovoljan  trajanjem odnosa koji samo na ovom primeru,izaziva  strah.Ako se tako nastavi,ostaće nam-ništa .Siguran sam da će neki preživeli zato što su imali moć i novac pisati  knjige kako su imali problema, pa su eto tek sada knjigu napisali. Pre svih mislim da će to uraditi  pevačica Ceca.  Ona će siguran sam jednog dana pisati kako su je  zatvorili u kućni prtivor i još je morala da plati kaznu,a njenih sto hiljada obožavaoca su jedva čekali da se ona pojavi na Ušću. Neko ko ne zna suštinu, poverovaće. Ona koja,  kao i Suzana drugačije vrednuje stvari šta drugo može napisati. Kako,dakle  sve ovo završiti bez traženja  opravdanja za ovakav odnos  prema kulturnim vrednstima? Zašto se sa  njima prsimo i hvalimo  a ništa ne činimo da  bi opstajala i bila još veća i bolja?! Puna su nam usta pozivanja na naše tradicionalne vrednosti i bogatu kulturnu baštinu a duša  nam je siromašna.Briga o kulturi i kreativnosti prekriveni su konkursima kao kuća u kojoj niko ne živi pa je sve što iole vredi prekirveno belim čaršavima.

Takva sumrona slika upućuje na pomisao da nema ni jednog dobrog  razloga da održavamo postojeće vrednovanje u kulturi.Uz takvu brigu nadležnih  u kulturno nasleđe Srbije ući će  roman Suzane Mančić. Jer za 125 godina neko ko ne nađe validne i realne ocene njenog romana i seksi video zapisa autorku i njena dela može uvrstiti u zaslužne književne stvaraoce Srbije.

Sada kada je ZBORNIK  NAUČNIH RADOVA O DRAGI GAVRILOVIĆ konačno  u knjižarama evo prilike da vidimo da li će se mediji utrkivati   u  saznanju ko je bila ova  žena,kako je pisala i šta. Ili će Suzana Mančić i dalje  žariti i paliti  svojim književnim stvaralaštvom. Istovremenmo ovo  je prilika je da  pomognemo i Suzani Mančić, jer ona i nije svesna problema koji ima.

Primetno je, dakle, da vestima iz kultrure, kao što su one koje svojom suštinom zadiru, pa i potiču iz bašte pomodarstva i primitivizma u javnosti pridajemo veći značaj.

Dakle sve gore pomenuto nije obeležje samo ovog gologuzog vremena. Tvrdim i znam da osećaj kao što je moj, da nemamo poštovanja prema sopstvenim vrednostima, ima još mnogo vas. Gorak mi je ukus ovog vremena  jer    Draga i Suzana nisu jedine.

Podelite sa drugima:

Povezani članci